понедељак, 09. јул 2018.

У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ



Људи чешће ћуте из страха, него из пристојности. Као да су овце, Боже ме прости. Знате да су овце најплашљивије животиње? Зашто? Зато што су кратковиде. Стварно, стварно. "Овца кад му види очи, ни да бекне, ни да скочи. Овца не сме да се брани. Вук се њеним страхом храаа-аниии!" Ма, јок, не види овца очи вуку. Она се препадне на саму помисао да је у његовој власти. А није. Јер наш пастир није вук, него Бог. Такви смо и ми. Плашимо се глади, смрти... Имамо и децу.  Зато и носимо пелене на послу. А зло се нашим страхом храни. И мисли да ће још дуго, дуго, у векове векова, сваког месеца имати хиљаде и хиљаде евара од наших суза. И мисли да ћемо сви носити пелене и доле и горе, и да ћемо сви ћутати јер ће нас плашити сопственом бездушношћу. Зезнули се. Више нико не ћути 😀. Прорадиле рупе. Рупе у земљи у које су сахрањиване тајне.
Је л` ово из бајке "Ко се боји вука још, три за грош, три за грош..."?
Није, само опуштено. Лаганица.

петак, 06. јул 2018.

"ИГРАМ ЗА ПРАВДУ"

"Играм за правду" је слоган деце, младих и старијих фолклораца, који не дају да се КУД "Бранко Цветковић" избаци на улицу после 73 године рада. За петак 6. јул у 19 часова био је заказан скуп подршке, на улици, испред просторија овог КУД-а. Написах у тексту "Полако се пуни" нешто о лудијању које разара све што је икада у овом граду и овој земљи вредело. Али... 
 
Питање за чуваре традиције: одакле је ова ношња?

Инатити се с младим људима је потпуно непромишљено. Младост има наду, ентузијазам и снагу. А има и родитеље који ће увек стати уз своју децу. Победиће. Међутим, они који протестују, требало би нешто да знају, да схвате, прихвате и крену од почетка. Ово што је данашњи фолклор - није српска традиција!

 Не виде се слике. Мркли је мрак

среда, 04. јул 2018.

ПОЛАКО СЕ ПУНИ...

Јесте ли приметили да се не раздањује? Црни облаци преко дана, ноћ - ноћу. Помрачина увећава страх. Болан чека зору. Намножиле се утваре, мисле да су живе, па лапају на све стране, руше све пред собом, мисле да никад неће сванути. Сиоромаштво постаје илустрација насиља... Зебња - природно стање.

 

Имам утисак да сам близу краја... Не баш свог личног, а и тог, него свог друштвеног и државног живота... У чему видим крај? У експлозији ентропије. Шта је увек уводило ред у мој живот? Закон. Природни закон, државни закон и духовни закон. Ово последње највише. Наша домаћа васпитања су само остаци нашег духовног хришћанског васпитања, стрељаног у комунизму. Неки смо преживели. Сад жањемо. И кусамо. А чаша се полако пуни... Пуни... Пуни... И пуни. Чиме?

понедељак, 25. јун 2018.

СРПСКО АУТОКАСАПЉЕЊЕ

Когод чита овај блог зна да ово пише једна баба. У седмој деценији, да. И свашта зна, јер су је године училе шамарима и загрљајима, па и да није хтела, морала је да памти. Дакле, свашта зна... Па и о спорту. Али баба није селекторка. Не. То је непристојно бити уместо званично изабраног, ма какав да је. Просто је то ствар отмене пристојности. Али.... Баба зна само оно што види. А види и оно што не треба да види. И, нормално, не види оно што треба да види, да удене конац у иглу, на пример. А појаве види као да јој је искључен тон. Гледа. Просто само гледа. И онда ту слику провуче кроз свој старачки, искуством обликован, мисаони апарат. па, кад то обави, стане испред телевизора и све у лице каже немачком судији Феликсу Бриху, који је судио на уталмици Србија - Швајцарска.

Хер Бриху, јесте Ви доктор права, али не знате да је Патријарх Павле рекао
 да је морал изнад закона и зато, мислим, грешите. А и не знате песму "Није мала, није мала...", а ми сви знамо.

недеља, 10. јун 2018.

`АЈМО! РУКЕ ГОРЕ!

Децу више не васпитава школа. Школи је забрањено да буде васпитна установа. То не дозвољава НСП ("Нови" светски поредак). А ми се на то уништење родитељског капитала примамо к`о муве на лепак...  Ја јесам стара, али нисам застарела. Фарбам се у платинасто са понеким љубичастим праменом. Кад се то први пут опере, постаје боја меда с црвенкастим. Па нисам луда да идем лила на штрафте кроз град... Шта ће Бог да ми каже на ту моју инфантилију у седмој деценији - немам појма. Молим Га да се пре смрти уозбиљим. Дакле јесам за новине, за радосно, за лепршаво. Али не за блесаво. Блесаво је глупо.

Јесам модерна баба, али нисам ово
Зашто једна баба хоће да прича о моди? Зато што је стара и научила је да прави разлику између моде и глупости, између моде и "сељаније", између моде и сатанизма. Баба зна шта је грациозност младе девојке. Зна шта је елеганција. Таква је. Таква је баба. Баба која повраћа на кич. А пошто није дамски повраћати јавно, она то изнутра, с дубоким уздахом... А сад ми је непрекидно мука. Од блесавости девојачке. Од њихове неупућености у финоћу. Па ко ће њих да узме једног дана?! Хоће ли им родитељи купити и мужеве...? Има таквих зетова на тржишту... У татином партијском подмлатку посебно. 

Шта ми се згадило? Ма ништа сад... То ми се десило одавно. Сад ми се само тај хроничан бол претворио у акутни због матурских прослава. То је постала једна скупа џиберија, да се, оно мало нормалних ("нормалних" условно речено) пита зашто родитељи то дозвољавају. Шта? Па, ево шта ми испричаше како то изгледа.

петак, 18. мај 2018.

АНЂЕЛИ ЗОВУ...

За Спасовдан нисам била у Београду. Била сам у литији на једном другом месту. Али не бих ишла  на београдску и да сам била ту. Волим Бога и Он то зна. Знате и ви који читате мој блог... Не бих ишла на ову београдску литију зато што ме боле ноге, а стаза је дуга и лицемерна... Зашто лицемерна? Зато што оне у првим редовима, који су је предводили - није брига за мене. Уопште. Ич! А да ли ћу сутра да идем на Литију? Ако Бог да - обавезно! Пузећи, ако не будем могла на две, на четири могу😝. Шта је сутра... ? Какав је празник? Празник преноса моштију светог Саве. А какав је то празник? Величанствен! Биће литија. Скупиће све што је храбро и честито, све што је чуло зов анђела...

Ево га...! Чујеш...?

субота, 14. април 2018.

ШТА ЈУЧЕ НИСМО САЗНАЛИ?

Новине цео дан, на својим интернет издањима, до бесвести штампају вести о томе да је Наташу Беквалац премлатио муж. И то се гутало, гутало и гутало. Текстови су се отварали на мобилним телефонима, таблетима, лаптовима, службеним и приватним компјутерима... У земљи и у свим државама света где има иког да зна српски. А опет, нисмо најважније сазнали...