среда, 29. јул 2020.

ОПРОСТИТЕ, АЛИ ЈА ТО НЕ МОГУ...




Ово сам писала одавно, али... Сутра као да је опет актуелно. 

Председниче, да Вама ја, бака у седмој деценији, нешто поштено кажем. Узех да прелистам новине, интернет издања, и натрчим на овај наслов у "Блицу"

(UŽIVO) KLJUČNE PORUKE VUČIĆEVOG GAZIMESTANA Nećemo mitove, oružje i nebesku Srbiju, želimo mir i kompromis sa..

Слика са Блица. Ваљда се неће наљутити...

Опростите, господине председниче, тако Вам Бога, али ја то не могу... Ево зашто:

понедељак, 8. јун 2020.

Бабина одбрана Нолета Ђоковића

Питају ме што не пишем чешће, стално, што немам неки редoван термин, да навикавам публику... Једној половној баби од 65+, као што сам ја, ових 300.000 читалаца је и довољно, и дивно искуство. Али која је корист од тога...? Пишем џабе... Дупло џабе. Стварно дупло. Прво, нико ми не плаћа... Друго, ништа се не мења. Немаш ни коме да се обратиш. Ко је тај ко ће да реагује на било шта што се дешава око нас? Нико. Па ни ми сами...Свако гледа себе. И то - нико образ, а сви дупе. А оно се брани и хватањем другог за гушу. Довели смо у исту раван "моје дупе" и "твоју гушу". А док до гуше не стигнемо, док не загусти, пљуваћемо оне који неће онако како ми хоћемо. Такво је било и ово последње пљување Новака Ђоковића...  

 Не да тебе, баба, сине! Има баба штап... Знаш?



Пљунули на Нолета што неће да се огласи око овдашње "сурове диктатуре". И то је испало некако... Глупо. Кад пљунеш, бре, пљуни пуним плућима као Дуци Симоновић - на цео глобализам, па ће Новак сам знати где му је место, јер није глуп. И није му лако. Није лако бити и Србин, и најбољи на свету. У било чему. Кад си најбољи, углавном се одричеш нације, јер си светски. Размишљам, где су сад ови наши млади победници на разним олимпијадама знања...? По свету су. И? И боли их уво за Србију.  А и за то што су Срби. Тамо их нико не плаћа за то. Новак и Чавић не понашају се тако. А сви смо гледали шта трпе. И плус - нису нам ништа узели. Само су нам дали... Резултате. Под нашом заставом. И радост. Ноле још и понешто у готовом. Остали су за добре резултате добили премије од родитеља који СМС-ом просе лечење карцинома своје деце... Наши чукунунуци ће да враћају кредите од који су најбољи примали и премије, и националне пензије. Нису они криви. Нису тражили. Држава им дала. А паре узела од нас. Пензионера, на пример. Радника, на пример. Приватника, на пример. Не, ту нису само спортисти. Кад бих писала о парама, премиј(ер)ама и националним пензијама у култури, Србија би била исповраћана од народног гађења. 

Да видимо како је ово, неодрасло, просијачење живота без "сурове диктатуре" било.


Novak uz borce protiv rasizma.Bravo.I koale zasluzuju Tvoju brigu,Amazon takođe,siromasni teniseri sa zaradom ispod sto hiljada dolara godišnje,gladni u Africi,bolesni od korone u Italiji.Kad uhvatiš malo vremena,baci pogled i na svoj narod.Znaš,diko naša,ovde je surova diktatura
12:31 PM · Jun 3, 2020· 

351 Retweets, 3.6K Likes

Да се као Буриданов магарац не бих растрзала између антирасизма, за који се Ноле заложио, и упозорења да се афро Амери понашају другачије одговорно од  азијске заједнице у Америци, или латино-америчке, на шта нас упозорава др Срђа Трифковић, погледала сам како Руси обавештавају о догађајима у Америци. Имала сам срећу да погледам ТВ извештај, а не коментар. Извештај је кад те извештава без интерпретације. Трчи новинар и прича, вози и прича,  ја гледам и видим исто што и он. А онда разговара са свим странама које учествују, вољно или невољно, у свему овоме: са полицијом, протестницима, власницима опљачканих радњи... Закључак, мој наравно, је да тамо свако може на сваког да пуца, а на полицајце посебно, јер су сви наоружани. Више има убијених полицајаца него што иједна држава то сме себи да дозволи. А убијени црни млади човек није био безопасан - ставио је трудници пиштољ на стомак, тврдила је једна жена у прилогу. То не значи да неко сме да га убије. Али ни држава не сме толико да унизи полицију да се овако одреагује. Полицајци су само у Америци глинени голубови. Е, али у овом случају првооптужени пандур је до сада имао 18 пријава за кршење процедура у раду. И ником ништа. И што је још интересантније, убица и убијени су некада радили заједно као обезбеђење једног ноћног клуба, који је дуго под присмотром ФИБ због прања новца од криминалних радњи. А и због пласмана фалсификованих новчаницс у ситним апоенима, који је код себе имао убијени Флојд. Милан Видојевић каже да ће да испита да ли су убица и убијени били убачени у људе из клуба и зашто је дошло до смрти једног од њих. Дакле, има много тога што не знамо. 

 Али видимо да се одједном појављује Антифа, као координатор свих протеста. Срећом,  прича се да је  проглашена за терористичку организацију. Но, то неће зауставити неформалну структуру да настави тзв "рат четврте генерације". Да је тако, говори  и то да је у истим овим немирима убијен и црни капетан полиције у пензији, кога су снимали док је умирао, али му нико није помогао. Обрад Кесић каже да се о  погинулима
не говори да се не би смањило интересовање за демонстрације и појачале симпатије према полицији. 

Гледајући ове вести  видех и једну жену која се попела на полицијски ауто, скинула веш и храбро извршила велику нужду. Који је то ниво протеста! Гледам запрепашћено, али никако не смећем са ума да расизам постоји, чак и према црним анђелима и знам да ми је то страно. Ако имам у виду да су глобалисти, а у то уопште не сумњам, потпалили и додали мало гаса на све ово, ако знам и да банде, које аполитично пљачкају, користе протесте као време допуштене ловине, онда сам обавезна да слојевито посматрам догађаје у Америци... И размислим колико све то има утицаја на нас.


Синиша Ковачевић нам је, у својој објави, практично рекао да је Ноле посматрао један ниво ових догађаја. И онда је то, мртав `ладан, ставио у исту раван са Нолетовом заштитом коала... Већ то је недопустиво срозавање Новака Ђоковића. То је као да га је свео на ниво кандидаткиње за Мис света које се залаже за "мир у свету". А, у ствари, није могао да види јер није хтео да види, да Ноле, поред рекета, има и емпатију... И нерачунџијску искреност. Рецимо, кад говори о вакицини, он је искрен. Упозорење др Кона "Мајсторе, немој да причаш о ономе што не знаш. Имаш велики утицај" можемо схватити и као "Ћути, имаш велики утицај, не знаш у шта си се упетљао. Опасни су". Јер Кон те воде познаје... Ако би се Коново упозорење  посматрало као заштитнички гест, мада је добро имати скепсу, ово Синишино: "Децооо... О-о-о! Буши! Хахаха" указује на једну крезубу немоћ с којом смо се срели у филму, односно тексту једног другог Ковачевића.

Ако је, пак, и Синиша хтео да му скрене пажњу да се не петља у опасне догађаје, урадио је то нејасно и неелегантно. 

 
 Је л то заправо било: "Упрегни се уместо мене"?

Срозавање ауторитета овом српском писцу одавно није страно. Кад неко стави онолико псовки у уста Светом Сави, није чудо што је опљунуо и најбољег тенисера на свету. "Ако Бога нема - све је допуштено", рекао је Достојевски. Па и да се пљује у вис, не мислећи на гравитацију. 

И то латиницом, без размака после интерпункције. 

Ма, у реду је и та неписменост. Али, кад 3,6К (3.600) лајкује ово пљуску Нолету, то значи да је толико људи исто тако пљунуло на Нолета. Зашто? Зашто, бре, Синиша?! Ја нећу да ме од "страшне диктатуре" (поздравио те Пол Пот и Црвени Кмери) брани Ноле. Хоћу да ме брани Бог. А хоћу да Ноле само игра. И хоћу да га чува Бог.

И тебе да чува. И све твоје на дому.

ПС. За оне који не познају духовни став СК према величинама српског народа, ево малог подсећања https://stanjestvari.com/2018/12/26/sinisa-kovacevic-sv-sava/

среда, 15. април 2020.

Васкрс и корона вирус: руски владика открива тајну

За Васкрс ћемо бити ћоркирани. Некоме је баш јако важно да нас понизи. Добро. Није то први пут у нашој, а ни у хришћанској историји. Ни у мојој, ни у вашој биографији. Мало ме секира овај мој бунт што не идем на литургије. Иде ми се, како да ми се не иде... Идем на сваку литургију. И суботом, и недељом, и о светим празницима. Докторирала сам на правосолавној теми. У Патријаршију сам ушла први пут 1956. године да добијем од Патријарха Викентија јаје. Одредио ме поп. Зашто је Бог сад ово допустио? Оно, јесте... молимо се у "Оче наш" "Нека буде воља Твоја..."? Па да... молимо се. А хоћемо да буде воља моја, а не Његова? Па... Хоћемо. Је л` може тако? Ја бих волела да може. Шта ћу кад сам искрена к`о дете... У прошлом тексту сам се обратила атеистима. Овог пута се обраћам верницима.

 Волела бих да сам овакав анђео чувар, ако неком треба... Кобојаги, наравно.
(Ако ме неко буде јурио за накнаду ауторских права, што објављујем ову слику без дозволе, рећи ћу да је то реклама за аутора. Па и јесте. Не брините)

петак, 3. април 2020.

Поздрав атеистима!

Као баба која не сме да изађе из куће, јер сам 65+, имам сувише времена, ма колико мало да ми је преостало. Могу до миле воље да размишљам о свему, као и сваки притвореник који не зна каква ће пресуда, овде на Земљи, бити. И осећам се променљиво. Паднем, па се дигнем. 



Не палим телевизор одавно. Много сам гледала партизанских филмова са оним "Лос!", "Халт" и "Ахтунг, ахтунг", па је мени свако редовно сапштавање - то. Логично, то је принцип Павловљевог рефлекса, не знаш да л` си следећи. До душе, мени се нико и не обраћа. Ни за кога не постојим. Е, али ја имам да се обратим, јер за мене све постоји. Прво атеистима. 

среда, 26. фебруар 2020.

Дижи веру на степен више!

Црна Гора иде ка расплету. Какав ће он бити, само Бог зна. Буде ли немира, кажу да ће албанска мањина у ЦГ од спољног фактора тражити заштиту. А тамо где тај фактор уђе да одржава ред, ту некако оде и комад земље... Таман да се заокружи Велика Албанија. Ова мала, већ скоро да и нема границе са Косовом и Метохијом. Фали парче ЦГ и СМ, па да буде велика.


А може да буде скроз другачије... Да сване лепо јутро без онаквог Закона о вери. Бива и то. Посебно ако досадимо Богу.  То о досађивању Богу мора да се зна, јер шетње нису довољне. "Црква се брани светим животом", рече отац Рафаило. А одговара му све што зна српски: "А шта онда ја то радим, па ми је овако?!". Па, провери. И запамти, ма где да си - дижи степен вере још мало.
Библијски призори у Црној Гори. Да ли је довољно...?
Јесте, ал` зависи за шта...

среда, 29. јануар 2020.

Има ли користи од литија...?

Литија. Земун. Нови Београд. Чудо у по бела дана! Свако ко живи у Београду зна да је Нови Београд направљен за спавање ситних комуниста. Већи су спавали на Старом Граду. И Врачару. Да, и Врачару... Па и сад се тамо чује милогорски... Највећи црвени су били на Дедињу, али тамо нису биле спаваонице. Тамо су сви били стално будни. Плашили се духова побијених градитеља отетих вила. А будно су пратили и да неко од нас случајно не писне да је Србин. Али, остало је међу њима и староседелаца. За пелцер. Чак се ту створила и комшијска коегзистенција. Свако је ћутао за себе. Јави се на улици тек из пристојности. Једино се послератна деца помешала. Деца к`о деца. И одједном, литија сруши све те поделе. Шта се у ствари у Београду десило? Па срушио се мали комунизам, бре. 

Крај није могао да се сагледа

субота, 25. јануар 2020.

Хоће ли Београд положити испит...?

Док ово читате (субота увече), на младе људе у Подгорици, полиција баца сузавац,  кажу и шок бомбе. Јављају да има и повређених младића... Шта за то време ради Бгд?  Примећујем ли само ја да је Београд постао непојмљиво непрепознатљив...? Где је нестала она господа чијем се шарму и моралу није могло одолети...? Јесу ли џентлмени умрли? Где су оне чудесне комшије које те зову на кафу и честитају све редом, хронолошки, како шта стигне...? Јесу ли сви они који су носили пиштаљке и најдуховитије транспаренте на свету - запалили преко гране? Јесмо ли ми већ мртви? Или се, као лисице, правимо да јесмо да бисмо преживели? Да бисмо преживели - шта?! Знамо ли какав нам је Бог тест спремио?

 Не, ово нисмо ми. Али можда и јесмо

уторак, 14. јануар 2020.

Ко нас је све издао...?

Мислила сам да сви прате догађаје у Црној Гори... Глупача ја, Боже ме `прости. Дошла ми комшиница на кафу. Супер жена. Добра, добра. Паметница. Зна за ред, видиш јој по деци. Лаф. Другар. Све разуме. Дође ми да је загрљајем срушим, колико се обрадујем кад дође. Волим сву њену децу. Све. Како, бре, не зна шта се догађа у Црној Гори?!  И опричам јој све шта сам видела на интернету. Она слуша, слуша... И занеми. Дуго је ћутала и сврставала податке у глави. Одједном је извадила телефон и рекла: "Да ти покажем где су ме водиле унуке!".

Водиле је на кестен пире.
Кучи иде ка источнику живота

 Она је у нано-секунди у мислима прешла пут од завејаног страдалног Жабљака, до неког њеног ко би могао, ко зна како, следећи да страда. Изненада сам добила утисак да сам ограђена жицом, у оквиру које је дозвољено јести кестен пире. Неко ме је на превару ту, међу жице довео, а онда издао... Ко? Ко све, боље речено?

уторак, 7. јануар 2020.

Хоће ли нас бити...?

Божићни празнични дани. Лежеш и устајеш са Црном Гором у сваком молекулу душе и тела. Ко има душу у телу, наравно. Ко има само тело, и нарочито доњи део тела, тај је срећан што му је остало сарме и печења од Нове године. А било и за Светог Николу... Шта је ту ненормално, неко пита? Па - пост је. И пошто човек који тако поштује пост има пресечену личност у пределу варења, не може да му дође одоздо у главу да можда неће дочекати следећи Божић... Нада се да хоће. Што не би дочекао? Какве он везе има са овим и овима... Али, свакако више неће бити исти. Зашто? Зато што ће брзо, јако брзо, научити да православље није "наша традиција" него - начин живота и то живота пуног врлина. Научиће да не може да се  "поштује" Бог, а да не се не поштују Његови закони. То ће да научи свако чим схвати да смо постали опасна сметња некима.  НАТОу,  на пример. Па, што наши попови нису пример том животу пуном врлина,  опет неко пита? Баш о томе пишем. Сведочим. И питам се: јесу ли нас припремили за оно што нас чека...?