четвртак, 14. септембар 2023.

МАГИЧНА КУТИЈА или За кога је дочек кошаркаша био страшан?

Гледали ли сте кошарку? И ја сам. Кад баба у осмој деценији седне да пише о кошарци која је прошла, онда мора да је то нешто посебно, је л` да? (Је л` то неко мени добацио: „Све је већ речено, баба! Идемо даље!“?) Ма немојте кас`ти ... Није све речено.

 


 Је л` неко рекао да ништа више није исто? Па, није. Молим лепо. Шта више није исто, нити ће икад бити? Чек` да видимо:

уторак, 18. јул 2023.

ДОКЛЕ ЋЕМО ВАС СЛУШАТИ?

Не „до кад“, него „докле“ ћемо вас слушати? То није исто. До кад ће нешто бити, то не можемо знати, а о „докле“ одлучујемо сами. Језикозналци би рекли да лупам, али не. „До кад“ је питање за време, а „докле“ за даљину, и то у најширем смислу речи. „Докле ћемо пуштати неког човека“ је питање границе, а не времена. 


То најбоље кажу Апостоли. Пита их народ „Докле ћемо вас слушати?“, јер послушање је врлина. Јесте... Ал` не можеш махнитог човека слушати и служити, па народ пита „докле?“. На то питање Апостоли одговарају „Док поштујемо Закон Божји!“. Проблем нас Срба је што не познајемо Закон Божји, а и ако смо чули за њега, обично не знамо шта то значи у нашем свакодневном животу, а и кад знамо значење – не примењујемо га. То је гадно ако сам не знаш где је граница. Слеп само може да те одведе у провалију, ако си му слепо послушан. И ту си мртав пре него што стварно погинеш. Јер, слушати неразумог је умирање у трајању. Али, постоји још горе, а то је кад Владика СПЦ зна Закон Божји, а не води народ нигде, него мучи свештенике који су путоказ том истом напаћеном народу. Докле ће то ићи? И куд нас то води? Шта се ово дешава у Вршцу? Је л` знате шта се дешава у Вршцу? Ту ако будемо слепи, глуви и неми, нећемо бити као они мајмуни са рукама на устима, очима и ушима, него нас неће бити. `Ајмо редом:

уторак, 31. јануар 2023.

СВЕТИ САВО, ЈОГА ИЛИ КОСОВО И МЕТОХИЈА?!

Данас је дан пред заседање Скупштине Србије на којој ће се, можда, одлучити да морамо да нестанемо. Организовано ће доћи они који мисле да морају то да подрже, а неће доћи они који би само да живе. Јер – шта их брига. Кад мало размислим, заправо, сви ћуте. Мук је свуда, свуда око нас, мука је исто свукуд, али је мук јачи, једино се чују они који мучу. А попе ни да мукну, ни да бекну, ни да скоче. Уместо да нас предводи, Црква баш ових дана увлачи паству у дилему: јога или пилатес. Не Црква, грешна ми душа, него клир. Црква је заједница Бога и крштених душа, дакле, заједница Бога,    нас и оних наших који су преминули, а били су крштени. То је Црква, а не само ови што носе мантију. Они се, тако рећи, лажно представљају. Дакле, клир се чешља, као она баба, док нешто тиња. Заправо... 



Не ни клир, него владике. Владика Ћира, и владика Спира. Нису их завадиле жене, немају их, него јога. Један каже да нема штете ако се поставимо у неку асану док нам извршитељ куца на врата, други каже да то нема везе са православљем, него кад зло донесе позив за суд – да радимо пилатес. Јога и пилатес нису исто, кажу.  Да ли је то једина срамота која нас је задесила? Чек` да видимо:

четвртак, 12. јануар 2023.

КАКО ТО ДА ДОКТОР НАУКА ИМА 19.700 дин. ПЕНЗИЈУ?!

За Божић, овај наш православни, народ је, у хиљадама, читао на Твитеру објаву Дарка Николића, новинара и писца најтраженије књиге на српском језику „Гвоздени пук“, како његова мајка пакује пакете хране за сиромашне који просе испред цркве. То не би било ни мало занимљиво, јер то раде многи па ћуте, да није написао да она то ради упркос томе што, као доктор наука, има пензију 19.000 и нешто. Доктор наука има толику пензију?!!! Како, бре?! 



Па, некако овако: