Когод чита овај блог зна да ово пише једна баба. У седмој деценији, да. И свашта зна, јер су је године училе шамарима и загрљајима, па и да није хтела, морала је да памти. Дакле, свашта зна... Па и о спорту. Али баба није селекторка. Не. То је непристојно бити уместо званично изабраног, ма какав да је. Просто је то ствар отмене пристојности. Али.... Баба зна само оно што види. А види и оно што не треба да види. И, нормално, не види оно што треба да види, да удене конац у иглу, на пример. А појаве види као да јој је искључен тон. Гледа. Просто само гледа. И онда ту слику провуче кроз свој старачки, искуством обликован, мисаони апарат. па, кад то обави, стане испред телевизора и све у лице каже немачком судији Феликсу Бриху, који је судио на уталмици Србија - Швајцарска.
Хер Бриху, јесте Ви доктор права, али не знате да је Патријарх Павле рекао
да је морал изнад закона и зато, мислим, грешите. А и не знате песму "Није мала, није мала...", а ми сви знамо.