Веровали или не - ми смо још увек један народ

Видим, штрајкују у поштама. Народ је уз њих, чујем на пијаци. Па наравно, ми смо један народ. Није лако радити на шалтерима за такву мизерију од пара. Један поп дође на јутарњу службу, заврши је и оде. После подне дође само онај који је дежуран. Не можеш да на`ваташ попа у цркви, да си још толики. Добро, сад свете водицу за Васкрс. Не причам о томе. Причам како их није срамота да траже 10.000 динара за опело од оних који своје укућане често сахрањују због  глади и болести.  Упоређивање њих са медицинским сестрама и ПТТ радницима је допуштено једино као илустрација пакла неправде у којем смо се нашли. О, Боже... Баш ме је потресло... 

Читам, у дистрибутивном центру ради недопустиво и неподношљиво мали број људи. 150 радника мора да обради 31.000 пошиљака за ноћ! То му дође 2,5 минута за пошиљку, без да се иде у ВЦ или погледа лево-десно. У недељу је руководство поште довело запослене из унутрашњости да одраде посао уместо штрајкача и то под радним налогом, за чије се непоштовање добија отказ. Руководство...? Сећам се директорке Пошта Србије која је једном толико викала у Скупштини да сам помислила да ће да је изнесу. Није деловала добро. Данас читам  у новинама да живи у луксузу и да је даље директорка свих пошта у Србији...

Текст који следи написала сам пре две године. Као да сам слутила да ће довде да дође... Молим Вас, проследите га даље као подршку свима онима који се боре за живот, Не за достојанство, не за достојанствен живот, него буквално - да претекну...

У ИМЕ ЧЕГА ЈЕ ОВО?

Посекоше дрвеће на Калемегдану у моје име... Донета је одлука да ће убудуће дете имати две маме или две тате, у моје име. Изместише железничку станицу - у моје име. Поробише све потоке и живе их набише у канализацију, у моје име. Наплаћиваће ветар који врти вртешке за струју, за моје добро и од мојих пара. Хоће да ми узму обе преткоморе мог срца, Косово и Метохију, и плус да им "добровољно" дам и друге органе кад умрем. И геноцид ми приписаше који нисам починила, а није га ни било... А у чије је име ово што следи? У моје? У Ваше? У наше?...

Логор на београдској Аутокоманди. Зграда и сад постоји. Била ја у њој. И?!

ЕВО КАД ЋЕ ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ

Имала сам срећу, и за то сам захвална Богу, да рукопис једне чудесне књиге буде преда мном пре него што је објављена. Књига се зове "Шта треба да се зна О ГРЕХУ". Не знају људи где има да се купи, али пошто имам рукопис у ПДФ и дозволу да делове приказујем повремено, одабрала сам једно парче књиге као сопствену реакцију на ово. (Верујем да ће ова књига направити хаос не само на нашем тржишту...)