Новине цео дан, на својим интернет издањима, до бесвести штампају вести о томе да је Наташу Беквалац премлатио муж. И то се гутало, гутало и гутало. Текстови су се отварали на мобилним телефонима, таблетима, лаптовима, службеним и приватним компјутерима... У земљи и у свим државама света где има иког да зна српски. А опет, нисмо најважније сазнали...
Нисмо сазнали како се ноћас осећала једна мала девојчица док су су америчке, британске и француске снаге нападале Сирију. 90% ракета су им уништили храбри Сиријци (Боже, спасавај их више! Па да су не знам шта грешили - много је. А нису ништа. Добар народ. Боже, чујеш ти мене? Погледај колико сам тужна...). Наш народ мало сиктао на Русе што не скоче да бране. Као - нису ни нас. Боли га уво што би то била навлакуша за Путина... И то је све. Народ - мртав `ладан. Ово за нас као да није вест.
Друга вест, која је важна за Србе, јуче је била да ће шјутре, тј, данас, Мило покушати да зајаше јопе`. Од Бога му било како Он науми. Ал` ће народ, довде се чује, тамо ђе има памети ако је ђе има, гласати за Добрила. Кажу тако. `Оће ли тај побједит?. `Оће. А ка` ће више, јадан? Не знааа се ка` ће, али `оће. Да л` ће Црну Гору поделити на пола и пола бачити Албанији да буде већа, није толико црна мисао, као кад неки дрндош бије жену-
Избори у ЦГ? Или "избори" у ЦГ? Како беше...?
И кад смо код Црне Горе, причало се да треба а неће да играју кошаркашку утакмицу Звезда и Будућност. Четврту. У Подгорици. Звезда рекла да неће, јер неће да игра ако ће судије да одлучују како ће да буде. Неће да Мило и то слави... И то на дан предизборног ћутања. А играли! Звезда изгубила. Будућност би ваљда победила и да није играла. Али како ће даље да игра међународне утакмице кад нема адекватну дворану...? Не знам. Па баба сам. Ја сам још у спортском пливању у предратном филму "Бал на води". Леп филм. Ако нисте, одгледајте га. Данас се такви не праве.
Ни Звезда - Будућност Србима није јуче била много интересантна вест!
Дакле... Тако?
Данас се у Србији, ипак, препричавала, дошаптавала, преносила, летала кроз ваздух, читала, писала, коментарисала једна вест. Ни једна као та.
Па то, да је Наташу Беквалац претукао муж.
Али, има још нешто... Шта? Човек је имао утисак да са свих страна, из излога, из ротквица на пијаци, из бетона, из авиона, из деда, из олука, кроз све што је упијајуће и пропуштајуће чујеш страшан жамор. Стварају га безброј "Ако! Нека је" и још толико "Никако!". Само се о томе прича. Углавном с гађењем. Да л` због жене, или због мужа, тешко је разазнати.
С таквом памећу, шта Србија може да очекује? Катастрофу? Не знам. Мислим да се она већ десила у српском менталном, моралном, емотивном и духовном корпусу. Ако је ово најважнија вест у Србији на дан кад би Попај рекао... (Ух!... не могу баш да напишем... Ево - овако:
