уторак, 31. децембар 2019.

Нећете веровати ко стоји иза хаоса у Црној Гори

Црна Гора. Одузимање цркава. Протести. Народ на улицама. Одлучност. Блокаде. Београд. Метеж у саобраћају због Нове године. "Не идемо даље. Блокирана горе улица. Протести". А гужва, гужва. Очигледно Београђани иду кућама... У своје мале вароши из којих су дошли. Осим старих Црногораца. Они не мичу, јадна. Ене иг лелечу у глас у хотел "Москва" и другијем кафетеријама у град. Колапс. А пазар мали. Муштерија нема. Осим у тржним центрима. На њима је неко отворио групна врата пакла и виче: "Купи! Купи! (Дубоким гласом) "Охохо, хохохо". Па онда "Звончићи, звончићи...". Гласан смех. Псовке због кркљанца. Спомињање пуњене плећке, што у преводу значи "свастикин бут". И журке... Ван тога само мук, забринутост и беда. Нису се сви упецали на "Црни петак". Немају пара, а иначе... 😀. Све у свему... Нешто злокобно вибрира у ваздуху. Ко стоји иза наше патње?


Профимедијина слика. Најбољи су.

петак, 20. децембар 2019.

ДРУГИ ДЕО - ЈЕ Л' МОРАЛА ТОЛИКА БРУКА И ЗА НИКОЉДАН?!

Претходни текст се односио на узурпирање права манастира у Раковици да располаже новцем који остављају верници приликом посете гробу Патријарха Павла. Уочи и на сам дан Светог Николе, биле су препуне цркве. Секао се колач, причешћивао се народ, ширила се радост међу људима, све док се не спомену догађаји у манастиру Раковица. Народ се тада ужасне. Али, мучено свештенство не реагује. Дели се на неколико колона у којима, тога нису свесни, одлазе од нас. А ово на слици смо ми на сахрани Патијарха Павла. Да ли ће свештенство ићи испред нас, за нама, или у супротном правцу, то зависи од њиховог разума и храбрости да служе Богу и народу. Ево неких реакција:

Сахрана Патријарха Павла. 
Ко је кренуо безобразлуком на љубав овог народа?!

среда, 18. децембар 2019.

ЈЕ Л' МОРАЛА ТОЛИКА БРУКА И ЗА НИКОЉДАН?!

Нас је непријатељ увек тукао на наше наше највеће празнике. Бомбардују на Васкрс, на Мојковцу бранили се на Божић... И све тако редом... Мој најчитанији текст је "Је л` морала толика брука на Светога Саву?" ал` то је културолошка згађеност пред овим шта се за Никољдан десило... Башибозлук из Патријаршије одлучио да "управља" ловом коју ми остављамо кад одлазимо на гроб Патријарха Павла. Сменили игуманију! То нема у Тунгузији. И ставили попа да управља ловом. И манастиром, наравно. Сестринство се обратило јавности с једном молбом... И то је дигло васцело српство на ноге! Срам вас било, часни оци! Пардон, "часни" оци. Срамота до Неба!

Аман, бре, колико вам је доста?!

субота, 14. децембар 2019.

"ГОСПОЂО ..., ТУЖИТЕ НАС"

Гасна комора, гиљотина, кревети са оковима, вешала и све оно што би могло да се користи за мучење, окрутно поступање и кажњавање људи, као и за извршење смртне казне, забрањено је увозити у Србију! Такву одлуку донела је Влада Србије на претпоследњој седници у 2017. години, када је усвојила Уредбу о забрани извоза, увоза и транзита робе која би се могла користити за извршење смртне казне, мучење или друго окрутно, нељудско или понижавајуће поступање или кажњавање. Тако је писао "Блиц". А да се извезе оно што из затрке може да те убије, то може, јер, испаде, да такво убијање и сакаћење није понижавајуће. На тој седници Владе је одлучено да не сме да се увози гиљотина, јер је то понижавајуће убијање. Да те неко убије понижавањем, па за то му, забога, не треба гиљотина. Довољно је само да се неко бездушан посади на место одакле му се "може" да убија "нећењем", "не може-њем" и - ћутањем. И, као, може му се :)


Превазиђено? Какви! Само трансформисано...

четвртак, 5. децембар 2019.

ЗАШТО МИ ОВО НЕ ЗНАМО?!

Моји најчитанији текстови су ништа друго него шамарања онога што нама свима није по вољи. А текстови у којима пише за шта ми треба да будемо ишамарани, и то скоро сваки дан, то буде онако... Непримећено. Прочита се, али десет пута мање, иако сто пута више вреди. Не љутим се. Не пишем то да бих неком отворила очи, да не да Бог. Пишем да не заборавим - ко сам. Студирала сам културу, заправо, уметност у већој мери. Теорију сам изучавала, али баш онако штреберски, а ни пракса ми, хвала Богу, није лоше ишла.

Патријарх Павле

 И могу да кажем, могу јер сам матора, да ми пропадамо, не због Вучића, Брнабићке или "жутих", него зато што ово не знамо. И немојте да ми се изненађујете, него дајте да видимо како да свој допринос својој личној патњи - исправимо. Дакле, да се питамо зашто ми ово не знамо... И да се договоримо како да сазнамо.

уторак, 13. август 2019.

РУСИ НАС ИПАК НИСУ ЗАБОРАВИЛИ

Малопре чух на вестима да се почетак фестивала српског порекла Бир-фест помера са среде на четвртак из безбедносних разлога! Шта је, мислим се...? Да није минирана ливада, па ће од данас до прекосутра да поваде бомбе? Јок. Падаће киша :). И град, и секире, и громови и... Потоп! Има да буде више кише него продатог пива. А почиње и Успењски пост. Најстрожи после Васкршњег... Шта то значи...? 

петак, 2. август 2019.

ИМА ЛИ "АРХАНГЕЛА" НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ?

Једном један човек уобразио да је Свети Архангел Михаило. Пошто-пото је хтео да разговара са Патријархом Павлом и зато је редовно и упорно одлазио у београдску Саборну цркву у којој је Патријарх служио. Но, ђакони и чтеци штитили су за време службе свог светог Патријарха, те се "Архангел" досети да пред крај службе претрчи улицу и улети у Патријаршију која је прекопута Саборне цркве. За њим су појурили и ђакони, али, како се служба завршила, брзо је стигао и Патријарх. Мало и споро је говорио, а ходао је брзо, само се за њим вијорила мантија. Ђакони саваташе "Архангела" и почеше да се правдају пред Његовом светошћу да имају проблем с тим човеком, који хоће по сваку цену да разговара с њим.

- Ја сам Архангел Михаило! - рече човек.

Патријарх с неописивим миром стави кључ у браву на вратима кроз која је хтео да прође и још мирније рече:

- Онда ја нисам достојан да разговарам с Вама - и уђе где је хтео. 

Патријарх Павле, светло које се не гаси

  Иако ово подсећање на нашег Патријарха служи да охрабри оне којима други досађују својом причом, посебно оне којима људи причом наносе зло, ја ћу га подићи на ниво изнад наших малих глава (јер ми смо мали људи, па имамо мале главе) и поставити је као огледало Великим главама. Где су те велике главе? 

четвртак, 9. мај 2019.

МОЈА РОДЗИНА ЈЕ... МОЈА ДУША

Бем ти кишу... Докле ће? Боле коске. Моја кума каже да ми је то од зуба. Од зуба времена. Па, добро, боли... Неће дуго. Све ће то иловача излечити. Седам банки, скоро. Није мало... Али, душа ми је полетна. Памет некако разборита... Док не заборавим. Искуство дуго и болно. Полако се гасим... Гледам шта се дешава. И ћутим. Све ми је одавно јасно, само не знам шта ће да буде... Некако... Бог не да да од мене направе биомасу. Хвала Му што је од мене је ипак направио статистичку грешку. Која, кажем, полако ишчезава... Али, данас сам изненада живнула. Данас су унутрашњи громови и муње покидали моје стеге. Зашто? Због оног "Урааааааа". Кад чујеш то руско "Урааа", удари те посред груди и истера ти сузе на очи, одоздо, из срца. Али, то ме држало само до подне. О послеподневу хоћу нешто да кажем.

Владимир Јермаков: "Ко неће да чује Лаврова, мораће да слуша Шојгуа"

недеља, 21. април 2019.

ТЕКСТ КОЈИ ЋЕ СЕ ТЕК ЈЕДНОГ ДАНА РАЗУМЕТИ...

Кад гледам шта се око мене дешава, сигурна сам да сам у лудилу. Туђем, не свом. А кад гледам људе појединачно, видим да су нормални, збланути као и ја. Гледам колоне протестника, јер живим у центру Београда. Једни су ту милом, са жељом да поново узјаше Мурта, а други су силом, од којих многи и нису хтели да стигну до центра где је, да простите, Курта. Били кафићи пуни, препуни, пице се куповале кроз прозоре, вода у флашицама се носила од кућа, попила се, па и за њу били редови у "Shop&Go - Maxi-ју", како се данас називају наше радње, продавнице или, у моје време, бакалнице... Шта је заједничко и једним и другим протестницима?  СВИМА ЈЕ ДОСТА СВЕГА! Али... Већина народа, пак, не види решење. Протестници га, виде на различитим странама... И шта ће да буде...?

 Сви као један, али у Букурешту

среда, 27. март 2019.

Веровали или не - ми смо још увек један народ

Видим, штрајкују у поштама. Народ је уз њих, чујем на пијаци. Па наравно, ми смо један народ. Није лако радити на шалтерима за такву мизерију од пара. Један поп дође на јутарњу службу, заврши је и оде. После подне дође само онај који је дежуран. Не можеш да на`ваташ попа у цркви, да си још толики. Добро, сад свете водицу за Васкрс. Не причам о томе. Причам како их није срамота да траже 10.000 динара за опело од оних који своје укућане често сахрањују због  глади и болести.  Упоређивање њих са медицинским сестрама и ПТТ радницима је допуштено једино као илустрација пакла неправде у којем смо се нашли. О, Боже... Баш ме је потресло... 


Читам, у дистрибутивном центру ради недопустиво и неподношљиво мали број људи. 150 радника мора да обради 31.000 пошиљака за ноћ! То му дође 2,5 минута за пошиљку, без да се иде у ВЦ или погледа лево-десно. У недељу је руководство поште довело запослене из унутрашњости да одраде посао уместо штрајкача и то под радним налогом, за чије се непоштовање добија отказ. Руководство...? Сећам се директорке Пошта Србије која је једном толико викала у Скупштини да сам помислила да ће да је изнесу. Није деловала добро. Данас читам  у новинама да живи у луксузу и да је даље директорка свих пошта у Србији...

Текст који следи написала сам пре две године. Као да сам слутила да ће довде да дође... Молим Вас, проследите га даље као подршку свима онима који се боре за живот, Не за достојанство, не за достојанствен живот, него буквално - да претекну...

петак, 15. март 2019.

У ИМЕ ЧЕГА ЈЕ ОВО?

Посекоше дрвеће на Калемегдану у моје име... Донета је одлука да ће убудуће дете имати две маме или две тате, у моје име. Изместише железничку станицу - у моје име. Поробише све потоке и живе их набише у канализацију, у моје име. Наплаћиваће ветар који врти вртешке за струју, за моје добро и од мојих пара. Хоће да ми узму обе преткоморе мог срца, Косово и Метохију, и плус да им "добровољно" дам и друге органе кад умрем. И геноцид ми приписаше који нисам починила, а није га ни било... А у чије је име ово што следи? У моје? У Ваше? У наше?...

Логор на београдској Аутокоманди. Зграда и сад постоји. Била ја у њој. И?!

четвртак, 7. март 2019.

ЕВО КАД ЋЕ ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ

Имала сам срећу, и за то сам захвална Богу, да рукопис једне чудесне књиге буде преда мном пре него што је објављена. Књига се зове "Шта треба да се зна О ГРЕХУ". Не знају људи где има да се купи, али пошто имам рукопис у ПДФ и дозволу да делове приказујем повремено, одабрала сам једно парче књиге као сопствену реакцију на ово. (Верујем да ће ова књига направити хаос не само на нашем тржишту...)

 

понедељак, 18. фебруар 2019.

ЈЕСМО ЛИ ВЕЋ УМРЛИ?

Огромна нас је мука притисла... Сваког... Оне који су на власти да не падну, оне који нису како да се попну... Поново, као да је то могуће. Све  је у кретању: једни одлазе из земље, други под земљу, суботари шетају суботом, верници до храма недељом, наивни романтичари понедељком... Странци корачају нечујно... Просецају им се путеви да нам брже стигну. Чак и живот иде даље. Даље од нас... Наш живот иде даље од нас... Јесмо ли већ мртви...? Мртви као народ? Мртви као појединци? Одгледајте ово, па ћете добити одговор.
Јесмо ли већ мртви? Одговор је на крају овог текста. Дајте га сами.

недеља, 27. јануар 2019.

Је л' морала толика брука на Светог Саву?!

Била сам данас на несвакидашњној прослави Светог Саве. Шест-седам минута после уласка на славље, ухватила ме је неописива... не знам ни ја шта, од оног што сам тамо чула и видела. По мени су падале сузе... И та плаха киша из неке свете  душе као да ме је потопила. Али... Бог, који ме увек ухвати за косу кад год почнем да се давим, изнео ме је на површину да се баш не удавим ни овог пута. Јер, овако пљунути на Светог Саву као што се то десило данас, није било ваљда никад.

На споменику пише "Трудом својим све преобрати"

 Где се то десило? И шта се десило...? 

среда, 2. јануар 2019.

ТЕСТ (ИЗ) ОПШТЕ КУЛТУРЕ

Нисам залудна баба, имам пуно посла. Али сам морала све да оставим да седнем и да се скрстим, да видим јесам ли ја то полудела, или смо групно, или ми уопште нисмо фијукнули, само неки мисле да јесмо. А за то их посебно боли уво. И на сахранама се добро зарађује. И решим да за себе саму направим тест знања. Ако сте вољни, можемо да га пређемо заједно. Питања су на нивоу непотпуне средње школе. Данас само прво питање. Хоћемо ли?
 За почетак, знате ли шта је ово? И зашто је тај документ важан?
Одредба да се данас понашамо онако како су наредили после Другог светског рата