среда, 15. април 2020.

Васкрс и корона вирус: руски владика открива тајну

За Васкрс ћемо бити ћоркирани. Некоме је баш јако важно да нас понизи. Добро. Није то први пут у нашој, а ни у хришћанској историји. Ни у мојој, ни у вашој биографији. Мало ме секира овај мој бунт што не идем на литургије. Иде ми се, како да ми се не иде... Идем на сваку литургију. И суботом, и недељом, и о светим празницима. Докторирала сам на правосолавној теми. У Патријаршију сам ушла први пут 1956. године да добијем од Патријарха Викентија јаје. Одредио ме поп. Зашто је Бог сад ово допустио? Оно, јесте... молимо се у "Оче наш" "Нека буде воља Твоја..."? Па да... молимо се. А хоћемо да буде воља моја, а не Његова? Па... Хоћемо. Је л` може тако? Ја бих волела да може. Шта ћу кад сам искрена к`о дете... У прошлом тексту сам се обратила атеистима. Овог пута се обраћам верницима.

 Волела бих да сам овакав анђео чувар, ако неком треба... Кобојаги, наравно.
(Ако ме неко буде јурио за накнаду ауторских права, што објављујем ову слику без дозволе, рећи ћу да је то реклама за аутора. Па и јесте. Не брините)

петак, 3. април 2020.

Поздрав атеистима!

Као баба која не сме да изађе из куће, јер сам 65+, имам сувише времена, ма колико мало да ми је преостало. Могу до миле воље да размишљам о свему, као и сваки притвореник који не зна каква ће пресуда, овде на Земљи, бити. И осећам се променљиво. Паднем, па се дигнем. 



Не палим телевизор одавно. Много сам гледала партизанских филмова са оним "Лос!", "Халт" и "Ахтунг, ахтунг", па је мени свако редовно сапштавање - то. Логично, то је принцип Павловљевог рефлекса, не знаш да л` си следећи. До душе, мени се нико и не обраћа. Ни за кога не постојим. Е, али ја имам да се обратим, јер за мене све постоји. Прво атеистима.