САМО СЕ ВИ ЗЕЗАЈТЕ

Имам утисак да све нас неко колективно зафркава... Да је само градски превоз! Ма...! Не смета ми што ми треба сат и по да стигнем од Новог до старог Београда, него што ми треба 46, добро сте прочитали, 46 минута да стигнем трамвајем од Железничке станице до скретања у Ресавску улицу. То је други ћошак лево. Људи, знате ли шта се све дешава у трамвају који стоји три фртаља сата у Немањиној? Ништа од оног што се до сад виђало! Завалите се и уживајте.

Бар да сам понела хеклерај...

ПИСМО ЗА ФРАУ МИЛЕР

Поштована фрау Милер,

не познајем лично ни једног нобеловца, па немам кога да замолим да ургира за мене код Нобеловог комитета. Пошто Ви, драга Херта, њих познајете, молим Вас да им пренесете да не желим да примим Нобелову награду за књижевност за овај мој Блог-фркет. Не могу да примим, зато што бих дошла у исту раван са Вама и са Ахтисаријем. Ми не размишљамо исто. А и ја не умем да пишем као Ви... Мислите да ћу морати да пружим аргументе...? Морало би? Мхм... Добро, ево.

 Мој отклон од европских награда. Нисам га ја поставила

УБИТИ ИЛИ НЕ УБИТИ?

Прочитах данас неки проглас за спас Србије... Међу потписницима нађох имена која нисам ту очекивала. А  требало је ... То су углавном људи који се политички појављују у јавности, од чега само они имају користи. Новчане 😞 Ту изузимам мог омиљеног пливача. О њега смо се огрешили онолико, па му се извињавам, онако из свег срца. И док ће ови крајем овог месеца имати скуп са око хиљаду људи у скупом хотелу, у истом том граду одигравају се разне драме о којима они ништа не знају. Али, ама баш - ништа.

Ово нађох на неком руском сајту, али ми се чини да овај призор није толико источно...

 Ако, пак, знају, а ништа нам нису рекли, па - који ће нам онда? Само нека се они лепо распореде на своје будуће функције. То им је ионако сад најважнији посао, као уосталом и другим "системцима", ("Системци" су људи који добро живе у сваком систему од - система. И није важно шта раде, важно је да то од неког наплате). Овог пута ће се, дакле, састати у том хотелу да одлуче како ће да ме убеде да им ја те функције омогућим. Е, заболе ме. И онако ће то да им омогући онај који им је платио тај скуп за хиљаду људи.

За то време, шта се дешава? Не знам баш шта све... Ја ћу да пишем о оном што сам чула на пијаци, па ако није истина, праштајте и молите се да не одем у апсану. Реч је о школи. О школи у коју сам и сама ишла неко време.

ТАЈНА ЈАВНОСТ

Само ћу кратко. Немам кад да се млатим с мржњом. Ма није то ни мржња, то је лудило... Читам коментаре пре и после фудбалске утакмице са Грузијом. Та количина "памети" потпуно је нестварна. Не могу да верујем да жив човек, који се оријентише у времену и простору, може корбачом да шиба момке који, као деца, плачу од среће  што су победили! И не могу да верујем да људи мисле да су, од свега што нам се дешава, најгори - фудбалери! Нисам глупа жена, видим ја кад се неко залаже и трчи, знам и шта је фудбалски смрад, али, бре, не пљуј по онима који су стигли међу најбоље на свету! И представљају и себе и нас!

 

Тадић и Матић плачу... Душице миле

МИСАОНА ИМЕНИЦА

Сад нећу ништа да пишем. Довољно је што сам данас ово прочитала о школи и деци у Јапану  на family.rs.  

 

 А где смо ми, најбоље се види по писму на којем је написан овај текст... Што ли је онда писан, немам појма... Но, ваља га прочитати, па размислити. Ево га:

 

Japanci su poznati u svetu kao izuzetno inteligentan narod, koji se diči svojom dugovečnošću ali i ljubaznošću prema svima. Međutim, zbog čega su oni toliko različiti od ostatka sveta? Odgovor leži u njihovom obrazovnom sistemu koji decu od malih nogu uči pravim vrednostima.

СЛАВНА НЕЛИЧНОСТ

Добила сам једно писмо... Не знам шта да мислим на ову тему. Хајде заједно да прочитамо ово, па да видимо да ли овакве ствари треба да нас се тичу...

ДА Л` СМО СТВАРНО СВИ ПОБУДАЛИЛИ...?

           Не знам да ли је истина да психо-болесник обавезно мисли да су сви око њега фијукнули, а да је он једино нормалан, али се прича да тако размишљају... Право да вам кажем, у последње време, све око себе видим сумашедшије... Можда сам у праву, можда је већина опичила, Боже ме `прости... А можда само ја ветрим, а свет је ОК...?  

          С тим имам проблем. Пошто моје православно васпитање не дозвољава да у туђем оку видим трун пре него што видим балван у свом, морам, на силу, себе да уверим да је са мном све у реду, као и са осталим људима... Стање је веома озбиљно, па вас молим да ми помогнете да схватим: јесмо ли стварно сви ми побудалили... Ако смо сви, онда сам, значи, и ја. Или су само неки шунути, па нас увлаче у своју лудницу, у коју ја, вала, нећу... А и у коју ме Бог неће дати. Обећао је... Обећао је да ће да ме штити од свакога зла....

      Ево приче.