МИ СМО ИСТА СРБИЈА

Јуче је био Свети Никола, Празновао цео Београд. Једни ишли у госте, други дочекивали. Гости се нису дуго задржавали. Сутра се ради, а превоз не ради. Али нико није спавао. У десет увече су се усијале друштвене мреже. Причало се о две ствари: о отимању девојчице коју је узела као хранитељка проф др Мила Алечковић и о поступку наших официра у Првом светском рату, везаним за дете једног непријатељског официра.

Непријатељ овако према нама, а ми овако:

ШЌОЛА ОРГАНИЗОВАНО ВОДИ ДЕЦУ У КАФАНУ

Чух данас да је у једној београдској основној школи у центру Београда, некада врло угледној, прошле године разредна водила децу у кафану, као, да обележе Нову Годину. Не знам детаље, само знам да су родитељи пустили децу, али су били запрепашћени чињеницом да тако нешто школа допушта. Ове године Школски одбор или Савет родитеља, не знам тачно,  успротивио се томе, директор(ка) подржала из све знаге, али је разредна, миц по миц, успела да преведе жедне преко воде - опет са децом иде у кафану на "лажни" Дочек (велико "Д", јашта)! Коју корист има професор да дванаестогодишњаке води у кафану, то треба да испита полиција. Али, какав је то мотив, каквог човека, да то може да ради рођеним ђацима, то ће се теже објаснити. Но, мене то не буни - вазда било свакаквих. Где смо ми у свему томе...? Има ли НАС, људи Божји?! Мук...  Чини се да није ова разредна прва фијукнула!

 Можда је ова разредна закаснила...? 

БЕНЕФИТИ ОД РЕНЕСАНСЕ

Догоди се некад нешто кад је "Доста!". И то обично буде ситница која се наваља на грудву, која се пак претвори у лавину и направи чудо невиђено... А "ситнице" се нижу, нижу, не као ђердан око врата, него као омча. И кад нема човек више ваздуха, тргне то и покида. "Ситнице" се распу... Али шта остаје? Пустош. Но, срећом, родила се нада...! Сад ћу да пишем о једној "ситници" која је у мени изазвала једно "Доста!". Баба се наљутила. Много!

КО ЈЕ ПОСТАО ОД МАЈМУНА?!

Овај Блог постаје утицајан, кажу (👄). Дође до мене, пре неки дан, предлог да објавим да је по Србији почело гостовање једне представе. Кажем да не могу, нисам гледала. Како ћу? То не иде... Узех да се упознам, да видим шта то иритира људе. Пођем од плаката и најаве. На плакату бабе и жабе: Тесла и Цеца, домородац и мајмунска глава, Андрић и Трамп, Тито и др Нада Мацура,  Жељко Митровић, на неким плакатима са Кустурицом и Ђоковићем, негде без њих... Како?! Два плаката? Ма, добро то, али, о чему говори овај мелшпајз, што би ми рекли кад говоримо немецки.. ?

Овде нема Ђоковића и Кустурице

Узмем новине да се обавестим. Нађем следеће: "Представа проблематизује питања нације и националних држава у 21. веку. “Нације производе ратове и ратови производе нације. Ко је први почео? Доказаће се! Нација која докаже да је еволуирала директно од мајмуна, добија наградну вожњу у луна-парку историје”, каже се у најави ове представе".

ЈЕ Л` ОВО ПРЕСУДА МЕНИ?

Погађате. Пишем подстакнута пресудом Ратку Младићу. С том пресудом, никад ништа ми није било неизвесно. Уосталом, сви смо знали како ће да буде, зар не? Али, нисам знала много тога од оног што је стварно било. И онда све то сазнам одједном, у Марићевој "Ћирилици", а највише, у једној краткој анкети у Фед`рацији Босне и `Ерц`г`вине, коју сам случајно видела на БН. Тамо је једна жена рекла... О томе на крају.

 

САМО СЕ ВИ ЗЕЗАЈТЕ

Имам утисак да све нас неко колективно зафркава... Да је само градски превоз! Ма...! Не смета ми што ми треба сат и по да стигнем од Новог до старог Београда, него што ми треба 46, добро сте прочитали, 46 минута да стигнем трамвајем од Железничке станице до скретања у Ресавску улицу. То је други ћошак лево. Људи, знате ли шта се све дешава у трамвају који стоји три фртаља сата у Немањиној? Ништа од оног што се до сад виђало! Завалите се и уживајте.

Бар да сам понела хеклерај...

ПИСМО ЗА ФРАУ МИЛЕР

Поштована фрау Милер,

не познајем лично ни једног нобеловца, па немам кога да замолим да ургира за мене код Нобеловог комитета. Пошто Ви, драга Херта, њих познајете, молим Вас да им пренесете да не желим да примим Нобелову награду за књижевност за овај мој Блог-фркет. Не могу да примим, зато што бих дошла у исту раван са Вама и са Ахтисаријем. Ми не размишљамо исто. А и ја не умем да пишем као Ви... Мислите да ћу морати да пружим аргументе...? Морало би? Мхм... Добро, ево.

 Мој отклон од европских награда. Нисам га ја поставила