субота, 30. октобар 2021.

ДРИНО, ЈЕ*ЕМ ТИ...

Овде су сумашедшије гласни, а паметни и поштени тихо стењу и носе свој крст. Неки нас киње јавно, а неки из прикрајка, да, као, нико не примети. Али, дођу тренуци када све постане јасно, светло и кад страх нестане. То се по правилу дешава изненада, кад дара преврши меру. Некад су „дара“ дахије, некад кабадахије... И једни и други би да нас затру, или бар истину о нама. И... зато би сада да бесе Ковића? Па, неће моћи. Из једног много простог разлога.



У понедељак, првог новембра, на Студентском тргу у Београду од 11 часова одржава се скуп подршке проф. др Милошу Ковићу, коме прети избацивање са катедре за историју Филозофског факултета. И то из потаје се прети. Да га не изаберу за редовног професора, иако има све услове, а да самим неизбором остане без посла. Ко то ради и зашто то ради? Ко ради – и врапци на гранама знају. А зашто то раде, три су разлога. Један је што су навикли да избацују са факултета боље од себе, јер се до сад нико није противио, други разлог је да се заборави родољубна историја, а трећи је – за то се примају паре, „с оне стране Дрине“ (браћо прекодринска, не мислим на вас, наравно, него на филм „Марш на Дрину“, па на оне што су тада оданде 'вамо долазили).

Еј, бре, људи, Европа ово престала да ради!
Еј, бре, људи, Европа ово престала да ради!

Него, да кренемо редом.


Траје ово већ подуже време. Ено, катедру за Етнологију су укинули. Да се не би ваљано учила, не само српска историја, него ни српска култура. Дакле, нема етнологије на том истом факултету. Сад је то Kатедра за aнтропологију. У Републици Српској, кажу,  Педи Ешдаун исто укинуо етнологију. Ово стручњака што имамо по музејима – имамо, а после ништа! Све што је српско, има да нема...  Таква агенда... Нема да буде науке о Србима. А ако нема науке, шта ће им Ковић? Свако ко је хтео да каже историјску истину, углавном би страдао. Неке познајем, неки су покојни. На пример, професор Радивоје Пешић... Па... Археолог проф. др Ђорђе Јанковић, да. Оооо, па задивљујући др Владимир Умељић, који не живи у Србији скоро пола века. Питај Бога колико још страдалника за истину има... Истина о Србима не сме да исплива на видело. Ма никако. Од Винче до Јасеновца, ништа, бре. Пссст! Нити од Јасеновца до данас. А шта је о истини рекао Патријарх Павле? Рекао је „Кад смо са истином, онда смо директно са Богом“. Па, јес` вала... А кад нисмо са Истином, Ваша Светости...? Питам глупости. Зна се. Кад си са лажју, онда си већ у канџама демона. А њих има свуда. Разноврсних.

Је л` ово надвожњак у Цвијићевој...? Ма не, бре, ово није код нас. Неће нас... `Ди нас?!


Каже Рафаел Карелин, то је један руски теолог, монах, како је једном био скуп теолога Русије и кад је неко споменуо демоне, православни научници су почели да се смеју. „Је л` жив тај још?!“, па „Ахахаха, ахахаха“. Пренеражен том атмосфером, а феноменално речит, не умем ни да препричам, Карелин је објаснио како је, под утицајем рационализма, идеја о реалном присуству злих сила ишчилела из народа. А онда је својом аргументацијом олупао о патос рационализам у православљу. Пљескала. Сама у кући, читам и тапшем. Шта ћу кад сам као дете. А вредело је. И сад вреди. Ево зашто. 


Ја то с демонима и анђелима једноставније доживљавам. За мене постоје ниске и високе фреквенције. Ниским владају демони, високим сам Бог кроз своје силе. Каже Тесла да материја може тако високо да вибрира, да се на крају претвора у свет(л)ост. И за мене је то практично примењена теологија. Како ћу да знам да ли нешто има ниску или високу вибрацију? Па, то пише у Законима Божјим. И ћао, ђаци! Ма, „Здраво!“, што би рекао Ђура. Кад год прекршиш Закон Божји, падаш у наручје демона. Просто, отпаднеш од Добра и то онда има своју цену. Можеш да је зовеш малтене како хоћеш. Е, сад, зашто ово причам...? Па ово што калпе професора Ковића, то вам је илустрација светског отпадништва од Добра, које се одиграва код нас. Другосрбијанцима се осладило сађење тикава и прогоне колегу. Овај конкретан прогон (зар то нијее кривично дело?), предводи неки проф Сем... Сам... (Боже, како беше, толико је у народу незнатан...) А „аминује“ декан. А кад год се Ковић побуни, декан му спочита да то ради зато што (декан) није Србин. Мајке ти?! Хахахаха! То је, просто, лаж. Па, не сме, бре, да се лаже. Што би рекао Патријарх Павле - кад ниси с истином, с ким си?! И како мислиш да победиш?


Прогонитељи би морали да знају оно што не знају. И ово треба да науче:


1. Кад ниси са истином, онда си у канџама Зла. Ту само Бог може да ти помогне.

2. Накострешеност народа је толика, да ваздух немо бруји „Достааа!“. „Ко има уши да чује, нек чује“  (то не кажем ја. То пише у Јеванћељу по Матеју 10-12., али тамо има шире и дубље значење. Али ако неко неће да чује ово моје мало, како ће да чује оно велико, Божје...?). Ако нећеш да слушаш, научи бар да чујеш. 

3. Црква није само оно што носи мантију. А, не! Не, не. И нема смисла да се лажно представљају. Цркву чине Бог и све отројичене душе, биле да су оне у телу, или су га напустиле. Значи, живи и покојни хришћани су тело Цркве, а глава је Бог. И све је то живо. Сви смо живи у Христу. Ковић је испред мене на свакој Литургији и то са целом својом породицом. Дакле, ја му чувам леђа (насмејах се). Али, ту је и цела његова Дринска дивизија, и моја Дунавска. И сви светитељи. Из свих времена. Цела Црква. Јер, рекох, Црква су сви који су крштени. Сви. Били они живи или покојни, јер су и покојни живи у Христу. То је Црква а не само мантије у СПЦ. И то морам да понављам док се не запамти. Морам. 

Дринска дивизија

Осим тога, у сваком од нас је ген деде, или прадеде, или чукундеде из Великог рата.  Па, кад проф доктор Дубравка Стојановић, историчарка с истог  Оделења, почне да кидише на Ковића, треба да зна да је кренула и на мог деду, који је прешао Албанију као санитетски наредник. ДОБРОВОЉНО! Нико, апсолутно нико није био приморан да крене преко Албаније. Ало, жено, па зар ја да Вас учим историји?! Зар стварно мислите да су сви они били блесави, па ишли као муве без главе да изумру од глади и хладноће?! Разумем да је Стојановић хтела да каже да је „краљ донео неразумну одлуку“, али да су сви неразумно кренули за њим, па то не може бити. Први мој деда није био блесав, јер на кога бих се ја уметнула...? Жена просто има пизму, и то такорећи опсесивну, на прелазак преко Албаније. Слушала је ја на Радио Слободна Европа, и-хај, око бомбардовања. То што је она рекла о српској војсци... Ма... И у тој некој њеној визији света, "нормално", Ковић јој смета. Ал', видите, драга госпођо, и мој покојни деда је данас у служби Ковића, нек` Вам је на знање. Како? Па у служби је истине. Као што је у рату био у служби добра... Мој деда је историјски факат. Не баш велики, толики колики је, и томе ћу ја, без Катедре за историју, да учим своја поколења. Истина је неуништива. Правда такође, љубав...? Јача од свега. Све су то атрибути Бога. А ви без тога кренули, не на Ковића, на све нас?! Па како...?


Све у свему, ратује лаж против Истине, и зло против Добра, Апсолутног добра, ратују људи против Бога, мучећи његову децу.  Прогонитељи, аман бре, па ту постоји нека метафизика, не лудијајте више... 

Српска војна болница на фронту, почетком Великог рата. Је л` о овоме не сме да се писне? Па камен ће проговорити!


4. Живот се не завршава после упокојења. Само промениш димензију. Како си живео на земљи, тамо ћеш да платиш... Где тамо? Па тамо, немам појма где је то. Ја мислим да Рај и Пакао нису места, него стања душе. Тамо ће да пита Онај који пита и све зна „Јеси ли волео Ковића?" Тј, јеси ли волео ближњег свог? И, уопште, какав ћемо одовор сви ми дати на Страшном суду? Замишљам да сам у кожи Радоша Љушића, брррр, исто ради на Филозофском факултету, исто на Оделењу за историју, који је тужио Ковића суду Богтепита зашто, а не држи наставу! Еј, бре, мајсторе! Шта радиш ти то на том Факултету?! Једеш лебац који узимаш од фризеркиног детета...? Па ко пуни тај буџет него она? Аха, па да... Пуни се из кредита, да. А враћаће га моје беле пчеле, ако их Бог да. Размишља ли он да својим нерадом, а примањем плате, наноси мени, нама - душевну бол?! 


Него... Је л' можете ви ово написано да примите милом? Па, како ћемо онда? Ви нисте свесни да сте устали на ген дединог деде у сваком од нас. Ковић није сам. Све што је српска историја, све што је погинуло за Србију, све што је праведно и истинито, све што има части, и међу живима и међу покојнима, је у овом тренутку – једно.


Ако (се правите да) не знате историју, јесте ли бар гледали филм?! Историја је народ, а не катедра.


Видимо се.


(Не код Курсулиног дрвета, да не да Бог. Него на Студентском тргу. Дођите међу студенте. Дођите међу колеге. Па, и ја сам неки доктор наука, иако на прагу осме деценије. Можда не знам где ми је новчаник, али историју знам. Носим је у крви.)