СРПСКО АУТОКАСАПЉЕЊЕ

Когод чита овај блог зна да ово пише једна баба. У седмој деценији, да. И свашта зна, јер су је године училе шамарима и загрљајима, па и да није хтела, морала је да памти. Дакле, свашта зна... Па и о спорту. Али баба није селекторка. Не. То је непристојно бити уместо званично изабраног, ма какав да је. Просто је то ствар отмене пристојности. Али.... Баба зна само оно што види. А види и оно што не треба да види. И, нормално, не види оно што треба да види, да удене конац у иглу, на пример. А појаве види као да јој је искључен тон. Гледа. Просто само гледа. И онда ту слику провуче кроз свој старачки, искуством обликован, мисаони апарат. па, кад то обави, стане испред телевизора и све у лице каже немачком судији Феликсу Бриху, који је судио на уталмици Србија - Швајцарска.

Хер Бриху, јесте Ви доктор права, али не знате да је Патријарх Павле рекао

 да је морал изнад закона и зато, мислим, грешите. А и не знате песму "Није мала, није мала...", а ми сви знамо.

`АЈМО! РУКЕ ГОРЕ!

Децу више не васпитава школа. Школи је забрањено да буде васпитна установа. То не дозвољава НСП ("Нови" светски поредак). А ми се на то уништење родитељског капитала примамо к`о муве на лепак...  Ја јесам стара, али нисам застарела. Фарбам се у платинасто са понеким љубичастим праменом. Кад се то први пут опере, постаје боја меда с црвенкастим. Па нисам луда да идем лила на штрафте кроз град... Шта ће Бог да ми каже на ту моју инфантилију у седмој деценији - немам појма. Молим Га да се пре смрти уозбиљим. Дакле јесам за новине, за радосно, за лепршаво. Али не за блесаво. Блесаво је глупо.

Јесам модерна баба, али нисам ово

Зашто једна баба хоће да прича о моди? Зато што је стара и научила је да прави разлику између моде и глупости, између моде и "сељаније", између моде и сатанизма. Баба зна шта је грациозност младе девојке. Зна шта је елеганција. Таква је. Таква је баба. Баба која повраћа на кич. А пошто није дамски повраћати јавно, она то изнутра, с дубоким уздахом... А сад ми је непрекидно мука. Од блесавости девојачке. Од њихове неупућености у финоћу. Па ко ће њих да узме једног дана?! Хоће ли им родитељи купити и мужеве...? Има таквих зетова на тржишту... У татином партијском подмлатку посебно. 

Шта ми се згадило? Ма ништа сад... То ми се десило одавно. Сад ми се само тај хроничан бол претворио у акутни због матурских прослава. То је постала једна скупа џиберија, да се, оно мало нормалних ("нормалних" условно речено) пита зашто родитељи то дозвољавају. Шта? Па, ево шта ми испричаше како то изгледа.