Помолило се сунце у Београду. А било хладно сачувај Боже, што би рекао Патријарх Павле: „Боже ме `прости, као да ће Божић, а не Васкрс“. И ето мене, бакице са штапом, по зубатом сунцу, у шетњи до Универзитетске библиотеке. Тамо сам „ПЧ“. Не знам шта то значи. Ваљда „Почасни члан“. Доктор сам наука, па ми то дали. А можда то важи и за ове са основном школом и купљеном дипломом? Не знам, али ми то ништа и не значи. А кад сам већ у библиотеци, морала бих и до Архива Србије. Ту је иза ћошка...
Треба ми неки шематизам... `Ал`, бре, ` ладно. И ја ти седнем у мој омиљени кафе поред Архива да се згрејем, кад имам шта да чујем. Неки гости се плаше да би могао да изгори Архив Србије... Како, молим?! Хтела, бре, д`умрем! Овако су причали:
