ОВО БИ МОРАЛО ДА СЕ ЗНА!

"Мора да се зна?!", питају надобудни паметњаковићи. Одговарам: "Не, не мора ништа да се зна". Најбоље умрети слеп код очију, а дотле бити користан идиот. Шта је "користан идиот"? То је неко ко из уверења ради нешто, наивно верујући да је то права ствар, а не зна да је искоришћен од сенки на положају да ради у њихову корист, а против себе. Шта је "права ствар", то се брише српском народу до те мере да живот, достојанство, морал, стид, здравље нису више никакве вредности. За кога је то тако? Чини се - за све. Осврните се око себе, па ћете видети колико је немира. Никад нисмо имали оволико незнање на тако високом пиједесталу. Зашто је то тако? 

Да ли је и ово заштићено код UNESCO?

 Кад смо већ код ове срамне слике, а срамна јер је господин Палма рекао да је коло заштићено код UNESCO, те да "онда и ми морамо да чувамо "ту" нашу традицију и никада не смемо то да заборавимо", а притом ово није наша традиција. `Оће Срби да попну оркестар на дрво, али у море...?! То никад бели свет није видео, нити су Срби то радили. Да је то српска традиција, па ми бисмо имали целу српску војску, са све капеланима, свуда око Крфа. Уместо тога, имамо Плаву гробницу у истом том мору.

Али није то једино незнање. Како је коло заштићено код UNESCO то сам Бог зна. Коло је игра по кругу, а наша свака игра по кругу има другачије кораке. Свака музика је имала своје кораке. На један начин се у колу играла "Стара Влајна", на други "Качерац", на трећи "Нијемо коло", на четврто "Чачак", на пето "Тројанац", на шесто "Моравац" и тако редом. Осам књига игара, које су се играле у колу, накупиле су сестре Јанковић између два светска рата. Коју игру је Србија регистривала као аутентичну нематеријалну културну баштину?! Ону која се игра по кругу? Па,  наше игре се, већина али не све, играју по кругу, али су све те игре у колу - различите. Коло је збирно име за различите народне игре код Срба! То није ово 2-1-1 десно, па исто то у леву страну, као што се данас игра, јер се остало заборавило! А наши "стручњаци" су управо тако образложили то што су заштитили. Па, то није коло, али се у колу игра и ова игра. Како уопште може да се води коло, ако се игра кол`ко там, тол`ко `вам, не морају да нам објашњавају "стручњаци", пошто не деле кесе за повраћање. Откуд онда реч "коловођа" која се истргла из контекста игре зато што је важна за вођство у било којој области, откуд!? Значи, ови наши заштитили збирно име?! Аферим, што би рекли Турци... Машалах, заштитници српске културе! А шта ћемо са заборављеним играма?! Ко ће њих да обнови?! И заштити?! Садашњи Ансамбл "Коло"? Па, они ставили бугарску тачку, еј, тачку, на свој репертоар и прогласили је српском игром! И добили праву правцијату Карађорђеву звезду за све што раде па и за то, до душе Другог реда, исто као и они који су се са Бугарима и осталима борили! Еј, бре, да л` смо ми нормални?!

Осим овога морамо рећи и оно што сви знају: по кругу се игра и по васцелој планети, само што се то често назива другачије. У комшилуку, па негде и код нас, то је "оро".

 Литванци на свом фестивалу фолклора

Амерички Индијанци

 "Играле се делије" је песма која се никада и нигде у српском народу није играла, па ни у мору. Спевана је у Првом светском рату, а компонована 1919. 

Да ли је и то регистровано код UNESCO као "аутентична српска игра"!

Да је ово знао, Палма не би рекао то што је рекао. Он можда не зна ко је Бетовен, али глуп није. Људима треба рећи шта је истина, па ће они сами одлучити да ли ће да се праве блесави или неће.

Али нисам о томе хтела да пишем. Хоћу да пишем о незнању међу интелектуалцима. Пријатељица ми је послала своју преписку у борби да објасни шта је ћирилица. Сад ћу да вам пустим и то, али пре тога морам ово да кажем:

1) Драгољуб Збиљић  за РАСЕН пише: "Трагична судбина српске ћирилице сеже у 11. век када је католичанство на синоду у Солину бацило, практично, анатему на ћириличко писмо прогласивши га за „ђавољи изум“. Било је то 1060. године, дакле, само шест година после познатог хришћанског раскола 1054. године на католичанство и православље".
 

Па даље каже: "После тога, уведен је готово непрекидан хиљадугодишњи рат против православља, а тиме и против српске ћирилице, која им је била прва на удару, а други словенски народи на Западу били су принуђени да заједничку словенску азбуку глагољицу убрзо замене латиничким писмом. Само су, од Словена, православни словенски народи успели да уведу ћирилицу и да је до данас сачувају, осим Румуна који су као романски народ заменили своју ћирилицу латиницом. На изгледном су путу да ускоро сасвим изгубе ћирилицу и православни Срби, јер су је у пракси изгубили већ у деведесетак процената после добро осмишљених акција комунистичке власти и српске сербокроатистике из времена југословенског заједничког живота". Ово је писао господин Збиљић, а сад даље збиља пишем ја.

2. У Првом светском рату окупатор. Аустроугарска, наредио је да се скроз забрани ћирилица. У Другом, НДХ је у Сарајеву тражила од Св. владике Петра Зимоњића да избаци ћирилицу из Цркве, а пошто он није хтео - нестао је и био убијен. Тако би и римокатоличанство, са латиницом, ушло у Цркву и дефинитивно покорило српски народ. Човек није хтео да изда, пре свега себе, и био је убијен, по некима у Јасеновцу, маљем у главу.

Године 1954. је између Хрватске и Србије направљена Новосадска декларација којом је уведен српско-хрватски, односно, хрватско-српски језик. По том договору, ми да избацимо реч "запета", они реч "точка". Ми увели "зарез", а они никада "тачку". И - свако да пише на оба писма, с тим што Хрвати никад нису знали ћирилицу. А ми? И даље говоримо "зарез" и пишемо латиницом...

4. Кад су се ови последњи ратови завршили, Хрвати су протерали Србе, а кад су протерали Србе, који ће им ћирилица...?! Али би хтели наше иконе, јер је то "њихово" културно благо. Патријарх Павле им је овако одговорио (парафразирам): "Иконе су предмети уз које се православни Срби моле. Кад се народ врати, вратиће се и иконе". Али су комшије, за сваки случај, формирале Хрватску православну цркву.

И сад држава Србија коначно одлучила да  заштити своје писмо, јер штитећи писмо, штити идентитет, зато што непријатељ, кад хоће да покори народ, прво му укине писмо. То нисам рекла ја, него професор др Слободан Антонић кад се Црна Гора делила од Србије. Рекао је "Прво ће променити писмо". И јесу. А наши то неће.

Морам да направим дигресију. Много се кука на овог министра културе, Владана Вукосављевића. Часто се прича и о његовој смени. Чак су му дали "двојку" за рад у влади. То није зато што не ваља, него неко неће да очувамо сопствену културу. А неко други опет хоће да седне на његово место, лакше би му било него где је сад. И треће, људи блиски владајућој странци имају жељу да "заштите" културу и мимо Министарства, тако да се овај човек бори у оквиру могућег. Његова је жеља била да се заштити коло, као што се вероватно бори и за заштиту ћирилице. О играма не зна ништа, то је очигледно, а о ћирилици и те како! Правник је и фантастично познаје историју.

Е, али има и других незналица! Једне новине су питале проф др Ранка Бугарског шта мисли што ће се плаћати драконске таксе да би се очувала ћирилица и одговор су пренеле овако (да ли је тако човек рекао или није, не знамо):

 Књига на латиници проф др Ранка Бугарског као аргумент за интервју о ћирилици?

 Пише у новинама да је рекао: "Присилне мере никада нису донеле очекиване резултате (Та, немојте кас`ти! А како је латиница стигла до нас, него силом?!), поготову не у поступању са језиком, те ни ове немају велике шансе да заживе (Ало, професоре, који је то народ присиљаван да поштује свој језик и сопствено писмо, па да нема резултата?! Ко је то уопште истраживао?)". Па, даље каже: "Колико ово писмо није угрожено, довољно вам говоре две чињенице: Уставом је заштићено као прво писмо у нашој земљи и не можете завршити основну школу, ако не знате ћирилицу", закључује Бугарски. (Није угрожена ћирилица?! Ау!).

Е, мој професоре, у Уставу у члану 10, став први, пише ово: "У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо". А у ставу 2 пише: "Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава". Нигде се не спомињене "прво писмо", јер нема других у службеној употреби. Што се, да Вас човек пита, као предавач структуре савременог енглеског језика, бавите српским уставом? Ви можда можете да се правите Енглез, али ја не могу, знам шта су нам радили.  

Е, сад оно што ме је насмејало и растужило због страшног незнања. Једна жена је реаговала на текст Њуз нета који је писао нешто на тему ћирилице и тетоваже, стигло довде, па нека стигне и до вас:

Читатељка

Поштовани, морате понекад и продупити знање. Пре него што споменете ћирилицу, макар и у тексту о тетоважи, прочитајте нешто о Петру Зимоњићу. Наћи ћете ви то, лаки сте на компјутеру. Немојте да вам пада ниво текстова.

A šta je konkretno pogrešno u tekstu?

 Читатељка

Чим нацртам, шаљем, не брибите

Ne briBemo ništa. Jedva čekamo da produPimo znanje o ćirilici. Pozdrav.

Читатељка

Ево вам два "б" и "б", да имате да замените кад вам затреба и засмета, али културе ради, научите ко је био Петар Зимоњић и зашто је убијен. Неће вам бити до смеха. Стид понекад уме да уозбиљи човека. Ја сам вам се из поштовања обратила и немам намеру да се спуштам ниже.

Ne znamo na čemu nam tačno zamerate u tekstu, ali se svakako nadamo da ste pratili aktuelne vesti, jer ako jeste, tekst će Vam biti i više nego jasan. Srdačan pozdrav.

Можда вам, драги предраги наши Њузовци, та госпођа ништа не замера, али ако је и један човек убијен у Јасеновцу, јер није хтео да уведе латиницу у наш народ, онда је, децо драга, ваша обавеза да  бар толико знате. Ја не бих смела да се спрдам ни са једном жртвом Јасеновца. Било би ме страх. И стид. 


И нећу да пишем писмом окупатора да ме убијете. Нећу сама да служим злотвору. Нећу. Мој брат чува прадедину слику како у сред Београда гази Аустроугарску заставу. Рат провео у затвору због тога, а синови му, и зетови, по беспућу Албаније прелазили. Миљеник му погинуо на Церу, мајор био. Ја латиницом да издам тог мајора Николу Јовановића?! Мог деда-ујку? Па рука би ми се осушила сама од себе. Да ја уводим римокатоличанство у православну Цркву, па да л` вам личим на луду? Моје је да сијам тако да се на мени види моја вера и сила Божје доброте и памети. И да свом детету осветлим пут. 

Ми сви треба да будемо светло једни другима.

ПС Сад се и ја питам да ли смо ми стварно толико шунут народ да пишемо писмом окупатора...? Погледајте ово. Ово је исто са портала Расен. Помозите њихов рад, одлични су. Испод слике је био овај текст.

Чачак, јула 1916. Забрањене ћирилица и шљивовица – окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици, без успеха. Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића пронађене су и заплењене две ћириличне књиге. Службено писмо у овом месту било је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском – „Гемеиндеамт“ и „Поглаварство општине“ – а још маја исте године наређено је да се користи искључиво грегоријански календар.

И на крају, питам се, питам, ако ово што наш фолклор игра није оно што је наш народ играо, а и не пишемо својим писмом... Па шта је остало да је стварно наше?! Слава? О томе други пут.