Нисам залудна баба, имам пуно посла. Али сам морала све да оставим да седнем и да се скрстим, да видим јесам ли ја то полудела, или смо групно, или ми уопште нисмо фијукнули, само неки мисле да јесмо. А за то их посебно боли уво. И на сахранама се добро зарађује. И решим да за себе саму направим тест знања. Ако сте вољни, можемо да га пређемо заједно. Питања су на нивоу непотпуне средње школе. Данас само прво питање. Хоћемо ли?
За почетак, знате ли шта је ово? И зашто је тај документ важан?
Одредба да се данас понашамо онако како су наредили после Другог светског рата
То је документ датира од... Ух, која ли је ово година...? Тешко се чита. Изгледа да пише 1949. ... Издат је у Црној Гори, чини се, као прослеђени акт Владе ФНРЈ. У њему пише следеће (Е, па морам да умем један црвени плајваз да исправљам грешке. Опростите. Морам):
НОВА ГОДИНА У ЈУГОСЛАВИЈИ:
Министарство за науку и културу Владе ФНРЈ доставило је акт следеће садржине:
„Ових дана дискутовало се у Министарству за науку и културу, заједно са преставницима Народне омладине и Савеза синдиката, о прослави Нове године за дјецу и омладину. Закључено је да се Прослава Нове године организује што шире, да се учврсти као народни празник и да уједно ова прослава помогне, сузбије и одврати пажњу од светковања божићних празника код дјеце, школске омладине и омладине у опште.
.Разматрајући ово питање, као и на предлог наших масовних организација које ће узимати најактивијег учешћа организовања (у) прославе Нове године, Министарство за науку и културу ријешило је да празник Нове године за све основне, ниже и средње стручне школе траје три дана…“
Имајући у виду да прослава Нове године носи обиљежје народног празника, те да потисне и сузбије значај вјерских празника, потребно је за овај дан припремити и извести приредбе за одрасле, омладину и дјецу по свим школама. Избор и садржај програма треба да буде такав да престави лијеп и радостан доживљај за омладину и пионире, да се очисте од утицаја мистичких и симболичких обреда који су уз такве прославе често били везани.
Познато је да има мало драмске литературе погодне за овакве омладинске и пионирске приредбе. Па, зато треба настојати да се оно што постоји искористи и да се надопуни другим добрим материјалом и рецитацијама, музичким програмом и слично. Не треба схватити да ове приредбе имају карактер чисто школске приредбе, с тим да главни носиоци буду омладина и дјеца, него напротив, да буду одраз бриге наше заједнице за њих.
Да би прослава добила такав карактер, а у исто вријеме и карактер националног празника., (У) у мјестима формирани су одбори од преставника масовних организација, то са њима ступите у контакт, ради заједничког извођења прославе.
Смрт фашизму – слобода народу!"
Тад није било "хоћеш-нећеш". Од тада је прва вест сваког 1. јануара била пропраћена оваквом сликом. Или сличном :)
Хрватима и Словенцима је то некако и било нормално. Њима тада и пада Нова година. Али нама је то ноћ између 18/19 децембра када се дубоко припремамо, постом и тиховањем, за Божић. Оn је и код нас, као и у целом хришћанском свету, 25. децембра, али по нашем календару. Није ни наш, није ни тачан. Наш би био онај Миланковићев, али... Тако да ми од онда прво славимо Титову Нову годину, па Бадње вече (Бадњачка вечера нам је постала важнија од Божићног причешћивања живим Богом, зато Божић и не спомињем...), па онда наша Нова година, илити Мали Божић... Дакле, само ми, од васцелог хришћанског света, прво честитамо Нову Годину, па на то додамо "И Божићње празнике". И плус то напишемо латиницом на календарима, па делимо "пословним партнерима". И обавезно Руска салата (који сами Руси називају Оливије :), прасе, сарма, торта и - поклони. Постићемо после, у јануару и фебруару кад прође пост, зима се одужи, а нестане пара...
Осим римокатоличких и православних хришћана, оваквој одлуци Владе ФНРЈ морали су да се повинују и исламски верници. Али, они као да долазе себи. За ову Нову Годину у Тузли се могло видети ово
Пред дочек 2019 - Тузла
Испод ове слике у медијима је био текст из кога преносим следећи део: "
Da se Tuzlanci ne šale, svjedoči i veliki transparent na pješačkom mostu Pasarela, a na kojem velikim slovima piše: ‘MI SMO MUSLIMANI I NE SLAVIMO NOVU GODINU’.
“Da li podržavate inicijativu da se u Tuzli zabrani obilježavanje NOVE GODINE?
Da li je vjera intimna stvar i da li treba da se ne iskazuje javno, pa ko vjeruje u novu godinu da je ne promoviše drugima?
Inicijatori navode da je NOVA GODINA
kršćanski praznik koji je obilježen: jelkama, svjećicama, alkoholom i
bludom (nemoralom), a muslimani imaju svoje praznike na koje su
ponosni”.
Дакле прво питање, у овом мом небаждареном Тесту опште културе, гласи:
Да ли слободном човеку држава треба да одређује "народне празнике" да би био припадник свог народа? Да преведем, да ли ће нам бити боље ако поштујемо вољу покојниг друга Тита, а не Божју вољу?
Чујем сад хор атеиста: "А где је тај Бог кад се дешава оволико зло?! Шта - "где је"?! Па, ту је. У мени, у Вама, у правом човеку до нас. На Небу, у мору - свуда. Дао нам је слободну вољу да чинимо шта год хоћемо. И ми чинимо... Али ћемо за све бити питани. Живот се не завршава овде на земљи, веровао неко у то или не... А вечност нема нове године...
Рекох - ово је прво питање.
