Једном један човек уобразио да је Свети Архангел Михаило. Пошто-пото је хтео да разговара са Патријархом Павлом и зато је редовно и упорно одлазио у београдску Саборну цркву у којој је Патријарх служио. Но, ђакони и чтеци штитили су за време службе свог светог Патријарха, те се "Архангел" досети да пред крај службе претрчи улицу и улети у Патријаршију која је прекопута Саборне цркве. За њим су појурили и ђакони, али, како се служба завршила, брзо је стигао и Патријарх. Мало и споро је говорио, а ходао је брзо, само се за њим вијорила мантија. Ђакони саваташе "Архангела" и почеше да се правдају пред Његовом светошћу да имају проблем с тим човеком, који хоће по сваку цену да разговара с њим.
- Ја сам Архангел Михаило! - рече човек.
Патријарх с неописивим миром стави кључ у браву на вратима кроз која је хтео да прође и још мирније рече:
- Онда ја нисам достојан да разговарам с Вама - и уђе где је хтео.
Патријарх Павле, светло које се не гаси
Иако ово подсећање на нашег Патријарха служи да охрабри оне којима други досађују својом причом, посебно оне којима људи причом наносе зло, ја ћу га подићи на ниво изнад наших малих глава (јер ми смо мали људи, па имамо мале главе) и поставити је као огледало Великим главама. Где су те велике главе?
Па на факултетима. И на Академијама, да... Ух, тамо их има посебно. Онда на руководећим местима. Међу чиновима исто... Зашто мислим да су тамо Велике главе? Не мислим ја. Они мисле. Неки с правом, а неки нису свесни да су "Архангели", иако тврде да су атеисти... Не, нисам добро написала... Они који би имали право тако да мисле, никад тако не мисле. У томе и јесте њихова величина... Али, хајде да видимо има ли заиста "Архангела".
Гледала сам на Јутјубу данас снимак једне ТВ емисије у којој је речно да проф др Милош Ковић, који је предавач на катедри за историју београдског Филозофског факултета, треба да плати неколико казни од 500.000 динара јер говори истину. Кад смо код истине, да кажемо и то да проф. Ковић не мора да плати толике паре, јер још нема пресуда које би га на то обавезале. Али има индиција да би могло тако да буде. На пример, Ковић је дигао глас због удаљавања стручњака са те катедре. Ја кажем да су то били стручњаци, није о стручности говорио Ковић, он то зна и подразумева, дакле, ја то кажем, јер да нису, како су уопште били примљени на та места? Па, ако су стручни, што их отерасте? Ако нису, што сте их примили? Али да не отварам то питање, јер би оно могло да пукне шамарчину не само једном декану и не само једном шефу катедре за историју, него и целом том колективу. Дакле, нећу то да радим, није ми нужда, кад се стручност на факултетима подразумева. Морал се не подразумева, а знање, ваљда, није спорно.
Дакле, Ковић је опасан за оне који мисле да могу да отерају кога год хоће. Па и њега. На који начин је опасан? Па, упалио је светло у кујни. И сад смо сви све видели. Сад остаје да суд каже да ли је укаљао углед некоме ко прима плату као професор на Филозофском факултету али не држи часове. Мени лично не мора то суд да каже. Довољно је оно што причају студенти. Али ћу ја вама рећи нешто: ја сам доктор наука, а моја другарица, магистар, и познаница која је исто доктор наука, дакле нас три, имамо примања укупно око 53.000 динара месечно (по средњем курсу НБС на дан писања овог текста то је тачно 450 евра, нас три заједно, два доктора наука и један магистар). А неко прима плату на факултету и ради - шта?! Не верујете? Не, ја не лажем. Бојим се Бога и не смем да слажем. Рекао ми Патријарх Павле: "Кад смо са истином, онда смо директно с Богом". Па, шта`ш више? Нисам ваљда луда да не будем с Богом. Јер кад нисмо с Богом, ми смо директно у канџама демона, њему служимо и с њим се дружимо. А мислимо да смо у праву...
