Студентски протести: Невероватно шта се дешава на пленуму и међу професорима

 Нисам доскора знала шта је „едукоцид“. Знала сам да је „Бактрим“ бактерицид, да је то сулфа препарат који убија бактерије. И знала сам да алергија на овај лек може да доведе до леукопеније, до таквог смањења леукоцита да организам више не може да се бори и одбрани. Притом се, наравно, споља ништа не види, не изађе кoпривњача, не гушиш се, ништа. Смрт може да настане унутра, нечујно, посебно ако се не обрати пажња на страшан замор који изазива леукопенија. Од овога страдава појединац, али ако се едукоцид односи на тотално и систематично убиство образовања, па тиме и друштва, шта је ту леукоцит? Па, студент. 

 

Да ли ће бити студентопеније? На учитељским факултетима је већ тако. Нема студената, заправо, све их је мање. Не зато што учитељски факултети не ваљају, него што нико неће да студира да би радио у просвети. Неће млади да их терају да се за плату, која је испод просечне, професионално баве едукоцидом. Да ли има едукоцида на факултетима? Пре тога у школама? Немам појма. Сад ћемо да видимо како је на мом факултету данас. Шокираћете се.

Има ли користи од литија...?

Литија. Земун. Нови Београд. Чудо у по бела дана! Свако ко живи у Београду зна да је Нови Београд направљен за спавање ситних комуниста. Већи су спавали на Старом Граду. И Врачару. Да, и Врачару... Па и сад се тамо чује милогорски... Највећи црвени су били на Дедињу, али тамо нису биле спаваонице. Тамо су сви били стално будни. Плашили се духова побијених градитеља отетих вила. А будно су пратили и да неко од нас случајно не писне да је Србин. Али, остало је међу њима и староседелаца. За пелцер. Чак се ту створила и комшијска коегзистенција. Свако је ћутао за себе. Јави се на улици тек из пристојности. Једино се послератна деца помешала. Деца к`о деца. И одједном, литија сруши све те поделе. Шта се у ствари у Београду десило? Па срушио се мали комунизам, бре. 

Крај није могао да се сагледа

Хоће ли Београд положити испит...?

Док ово читате (субота увече), на младе људе у Подгорици, полиција баца сузавац,  кажу и шок бомбе. Јављају да има и повређених младића... Шта за то време ради Бгд?  Примећујем ли само ја да је Београд постао непојмљиво непрепознатљив...? Где је нестала она господа чијем се шарму и моралу није могло одолети...? Јесу ли џентлмени умрли? Где су оне чудесне комшије које те зову на кафу и честитају све редом, хронолошки, како шта стигне...? Јесу ли сви они који су носили пиштаљке и најдуховитије транспаренте на свету - запалили преко гране? Јесмо ли ми већ мртви? Или се, као лисице, правимо да јесмо да бисмо преживели? Да бисмо преживели - шта?! Знамо ли какав нам је Бог тест спремио?

 Не, ово нисмо ми. Али можда и јесмо

РУСИ НАС ИПАК НИСУ ЗАБОРАВИЛИ

Малопре чух на вестима да се почетак фестивала српског порекла Бир-фест помера са среде на четвртак из безбедносних разлога! Шта је, мислим се...? Да није минирана ливада, па ће од данас до прекосутра да поваде бомбе? Јок. Падаће киша :). И град, и секире, и громови и... Потоп! Има да буде више кише него продатог пива. А почиње и Успењски пост. Најстрожи после Васкршњег... Шта то значи...? 

Drink-fuelled students a main cause of street trouble

ИМА ЛИ "АРХАНГЕЛА" НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ?

Једном један човек уобразио да је Свети Архангел Михаило. Пошто-пото је хтео да разговара са Патријархом Павлом и зато је редовно и упорно одлазио у београдску Саборну цркву у којој је Патријарх служио. Но, ђакони и чтеци штитили су за време службе свог светог Патријарха, те се "Архангел" досети да пред крај службе претрчи улицу и улети у Патријаршију која је прекопута Саборне цркве. За њим су појурили и ђакони, али, како се служба завршила, брзо је стигао и Патријарх. Мало и споро је говорио, а ходао је брзо, само се за њим вијорила мантија. Ђакони саваташе "Архангела" и почеше да се правдају пред Његовом светошћу да имају проблем с тим човеком, који хоће по сваку цену да разговара с њим.

- Ја сам Архангел Михаило! - рече човек.

Патријарх с неописивим миром стави кључ у браву на вратима кроз која је хтео да прође и још мирније рече:

- Онда ја нисам достојан да разговарам с Вама - и уђе где је хтео. 

 

Патријарх Павле, светло које се не гаси

  Иако ово подсећање на нашег Патријарха служи да охрабри оне којима други досађују својом причом, посебно оне којима људи причом наносе зло, ја ћу га подићи на ниво изнад наших малих глава (јер ми смо мали људи, па имамо мале главе) и поставити је као огледало Великим главама. Где су те велике главе? 

МОЈА РОДЗИНА ЈЕ... МОЈА ДУША

Бем ти кишу... Докле ће? Боле коске. Моја кума каже да ми је то од зуба. Од зуба времена. Па, добро, боли... Неће дуго. Све ће то иловача излечити. Седам банки, скоро. Није мало... Али, душа ми је полетна. Памет некако разборита... Док не заборавим. Искуство дуго и болно. Полако се гасим... Гледам шта се дешава. И ћутим. Све ми је одавно јасно, само не знам шта ће да буде... Некако... Бог не да да од мене направе биомасу. Хвала Му што је од мене је ипак направио статистичку грешку. Која, кажем, полако ишчезава... Али, данас сам изненада живнула. Данас су унутрашњи громови и муње покидали моје стеге. Зашто? Због оног "Урааааааа". Кад чујеш то руско "Урааа", удари те посред груди и истера ти сузе на очи, одоздо, из срца. Али, то ме држало само до подне. О послеподневу хоћу нешто да кажем.

Владимир Јермаков: "Ко неће да чује Лаврова, мораће да слуша Шојгуа"

ТУЖНА СЛИКА БЕОГРАДСКЕ МЛАДОСТИ

Шта бисте ви урадили у оваквој ситуацији у градском превозу?

Опростите што не могу да вам појасним у једној реченици. Прочитајте, па заузмите неки став. Просто, не можемо да нас се ништа не тиче.