Била сам данас на несвакидашњној прослави Светог Саве. Шест-седам минута после уласка на славље, ухватила ме је неописива... не знам ни ја шта, од оног што сам тамо чула и видела. По мени су падале сузе... И та плаха киша из неке свете душе као да ме је потопила. Али... Бог, који ме увек ухвати за косу кад год почнем да се давим, изнео ме је на површину да се баш не удавим ни овог пута. Јер, овако пљунути на Светог Саву као што се то десило данас, није било ваљда никад.
 |
| На споменику пише "Трудом својим све преобрати" |
