Било је много реакција на мој претходни текст, чак толико да сам се и сама изненадила. Коментари нису стизали мени, него су ме људи са свих страна обавештавали шта народ каже. Два коментара су за мене значајна. Први је да, за разлику од једног младог писца који у свакој злој ситуацији уме да ободри дух, ја пишем о тешким темама... Хвала. Разумем. Неко је пожелео да се играмо филма „Живот је леп“, ја да будем Гвидо, отац, а читалац да буде петогодишњи Џошуа…
Да подсетим, Роберто Бенини тумачи маштовитог конобара Гвида, који заједно са женом и сином завршава у концетрационом логору. Упркос свему с чим се суочавају, отац налази начина да убеди сина да је у питању само игра. Хтела бих тако да пишем, али не умем. Хвала што сте наручили начин анализе, али, ето... Какве ово има везе са нашом Црквом, питате се? Па, има, али ја лепше од овог не умем то да кажем. Стварно сам се трудила да будем фина. Просудите и сами:
Већ неко време не разумем како се то понаша СПЦ. Не верујем да сам баш глупа, више ми се чини да нам не објашњавају довољно. Тако сам доспела у дилему: да ли врх наше Цркве сузбија светосавље или сузбија нас, светосавце? На Космету не штити народ, у С. Македонији врх није заштитио наше цркве и манастире, у Банату допушта да се мори свештенство (Људи, то што се у Банату дешава свештеницима, није нормално! Како могу сви остали да ћуте, бре!), такса за Свете тајне отишла небу под облаке, не држе се оног што сами прокламују, а најгоре је што врх неће да чује ни народ, ни свештенство. Не знам... Ево ово, на пример, па да размислимо заједно:
Јој, кукала ми мајка. Нема кога нисам прошлим текстом повредила. Писала сам да је у Бечу организован Светосавски бал на Крстовдан кад се пости, ништа се малтене не једе, ма и не говори, а камо ли да се крка, пева и игра за велике паре. Ко се увредио? Па сви: Срби у Бечу, који листом и не иду на тај бал јер радним даном раде, а сутрадан устају рано; Срби изван Беча који кажу да нису они организовали бал на који су дошли, него Бечлије. Оне у мантији да и не спомињем, јер је некима од њих било важније ко је писао текст, нарочито да ли је наручен, него шта о Крстовдану пише на сајту СПЦ. А тамо не пише како тог дана народ треба да се влада. Па сајт, ваљда, није ни прављен за народ... Јер да јесте, ваљда би православни Срби били обавештени да је велики грех правити тандрбал на Крстовдан. Није писано ни за клир, јер он зна и више него што тамо пише. И тако... Многи се наљутили, кажем. А пошто знам зашто је Усековање тако важан празник, нека се сваки Ирод и даље љути... Какве то везе има с мојом вером? Или ипак има везе? Наљутили се, није шала, па је могућно да ће неко хтети да нас изује из опанака да би нам, и милом и силом, објаснио да је светосавље мртво! И да постоји само онославље. А шта је то, немам појма, али почиње да се назире.
Гледали ли сте кошарку? И ја сам. Кад баба у осмој деценији седне да пише о кошарци која је прошла, онда мора да је то нешто посебно, је л` да? (Је л` то неко мени добацио: „Све је већ речено, баба! Идемо даље!“?) Ма немојте кас`ти ... Није све речено.
Је л` неко рекао да ништа више није исто? Па, није. Молим лепо. Шта више није исто, нити ће икад бити? Чек` да видимо:
Данас је дан пред заседање Скупштине Србије на којој ће се, можда, одлучити да морамо да нестанемо. Организовано ће доћи они који мисле да морају то да подрже, а неће доћи они који би само да живе. Јер – шта их брига. Кад мало размислим, заправо, сви ћуте. Мук је свуда, свуда око нас, мука је исто свукуд, али је мук јачи, једино се чују они који мучу. А попе ни да мукну, ни да бекну, ни да скоче. Уместо да нас предводи, Црква баш ових дана увлачи паству у дилему: јога или пилатес. Не Црква, грешна ми душа, него клир. Црква је заједница Бога и крштених душа, дакле, заједница Бога, нас и оних наших који су преминули, а били су крштени. То је Црква, а не само ови што носе мантију. Они се, тако рећи, лажно представљају. Дакле, клир се чешља, као она баба, док нешто тиња. Заправо...
Не ни клир, него владике. Владика Ћира, и владика Спира. Нису их завадиле жене, немају их, него јога. Један каже да нема штете ако се поставимо у неку асану док нам извршитељ куца на врата, други каже да то нема везе са православљем, него кад зло донесе позив за суд – да радимо пилатес. Јога и пилатес нису исто, кажу. Да ли је то једина срамота која нас је задесила? Чек` да видимо:
За Божић, овај наш православни, народ је, у хиљадама, читао на Твитеру објаву Дарка Николића, новинара и писца најтраженије књиге на српском језику „Гвоздени пук“, како његова мајка пакује пакете хране за сиромашне који просе испред цркве. То не би било ни мало занимљиво, јер то раде многи па ћуте, да није написао да она то ради упркос томе што, као доктор наука, има пензију 19.000 и нешто. Доктор наука има толику пензију?!!! Како, бре?!
Па, некако овако:
Јутрос рано пошла на литургију. Пешке. У Храм Св. Саве. Има две литургије недељом. Пораним. Буде ми врућина после. А будем и гладна. И на једном киоску видим новине са карикатуром нашег чувеног Петричића.
Био
је Спасовдан, слава Београда. Била литија. Прошле године су је крстили (ко? Па
неки... Народ сигурно није) да је то била породична шетња. Ове године сам
Патријарх је рекао у споту да се Београд моли за мир, мир у нама и мир у свету.
Па, нормално да смо за мир, али за то се молимо на литургијама, не нешто
посебно на литији. Зна се, у литији се молимо за свако добро у граду, селу, по
пољима, око храмова... Тог јутра, пре подне, као и сваког дана у храму Светог Саве и Вазнесењској цркви, Београд се
моли. Сваког дана можемо тамо да се молимо и за мир, је л` да? И не само за
мир. Али нема ко то да каже народу. Зашто? Зато што је Црква изгубила
мисионарску функцију у друштву ОДАВНО. Како је изгубила? Тако што се понаша као
да је само клир Црква. И тако гетоизиран, клир народу износи само формалну
страну хришћанства, суштинску не. Кад нема суштинске везе, онда ништа нема
везе. Да тога одавно нема, говори једна бенигна ствар – Ваша посета једном концерту.
Погрешили сте. Приђите да Вам шапнем како... (Нема љутиш,
мора овако јавно)
Нешто су Вас преварили, па Вас навукли. Нису намерно. Не знају ни они.
Али, Ви бар знате да и у клиру, и у лаосу
постоје људи који нешто знају, али, рекох - нису повезани. Ваше је да повежете
Бога, клир и лаос у једно, у Цркву Божју. (Не, није лако. Па није никад лако
бити патријарх. Ни у једном времену. Али... Као снопић смо јачи, ма какви да
смо. А Богом повезани, још јачи). Не сме више да се деси да Патријарху српском
комунизам и либерална лаж буду представљени као национални идентитет. Е, томе
служи овај текст (Истина, могао је само Вама да стигне и на мејл, али мора и
јавност нешто да учи). Дакле:
Помолило се сунце у Београду. А било хладно сачувај Боже, што би рекао Патријарх Павле: „Боже ме `прости, као да ће Божић, а не Васкрс“. И ето мене, бакице са штапом, по зубатом сунцу, у шетњи до Универзитетске библиотеке. Тамо сам „ПЧ“. Не знам шта то значи. Ваљда „Почасни члан“. Доктор сам наука, па ми то дали. А можда то важи и за ове са основном школом и купљеном дипломом? Не знам, али ми то ништа и не значи. А кад сам већ у библиотеци, морала бих и до Архива Србије. Ту је иза ћошка...
Треба ми неки шематизам... `Ал`, бре, ` ладно. И ја ти седнем у мој омиљени кафе поред Архива да се згрејем, кад имам шта да чујем. Неки гости се плаше да би могао да изгори Архив Србије... Како, молим?! Хтела, бре, д`умрем! Овако су причали:
Какав наслов! Или би био бољи „Тестирајте своје знање о сексу – према (званичном) уџбенику за осми разред основне школе“. Одмах да вам олакшам, имала сам 0 поена на овом тесту, јер ово ништа нисам знала. Цело човечанство од неандерталца, ма и пре, до данас, не знам како се размножавало кад није ишло у наш осми разред. Кад размислим, ово нико и не зна, у ствари! А и много је тешко разумети. Лакше је купити диплому. Научиш ово и купиш диплому... Купиш мастер диплому, а за средњу школу добијеш гратис. Све ти је то у истом пакету. И довољно ти је за живот (ако си блесав).
Тест почиње:
Прво питање. Шта је полна равноправност?
(Где бежиииите?! Ово је
само секс за осми разред. Да вам помогнем. Па наши смо).
Пише у уџбенику за осми разред:
 |
| На споменику пише "Трудом својим све преобрати" |