РУСИ НАС ИПАК НИСУ ЗАБОРАВИЛИ

Малопре чух на вестима да се почетак фестивала српског порекла Бир-фест помера са среде на четвртак из безбедносних разлога! Шта је, мислим се...? Да није минирана ливада, па ће од данас до прекосутра да поваде бомбе? Јок. Падаће киша :). И град, и секире, и громови и... Потоп! Има да буде више кише него продатог пива. А почиње и Успењски пост. Најстрожи после Васкршњег... Шта то значи...? 

Drink-fuelled students a main cause of street trouble

МОЈА РОДЗИНА ЈЕ... МОЈА ДУША

Бем ти кишу... Докле ће? Боле коске. Моја кума каже да ми је то од зуба. Од зуба времена. Па, добро, боли... Неће дуго. Све ће то иловача излечити. Седам банки, скоро. Није мало... Али, душа ми је полетна. Памет некако разборита... Док не заборавим. Искуство дуго и болно. Полако се гасим... Гледам шта се дешава. И ћутим. Све ми је одавно јасно, само не знам шта ће да буде... Некако... Бог не да да од мене направе биомасу. Хвала Му што је од мене је ипак направио статистичку грешку. Која, кажем, полако ишчезава... Али, данас сам изненада живнула. Данас су унутрашњи громови и муње покидали моје стеге. Зашто? Због оног "Урааааааа". Кад чујеш то руско "Урааа", удари те посред груди и истера ти сузе на очи, одоздо, из срца. Али, то ме држало само до подне. О послеподневу хоћу нешто да кажем.

Владимир Јермаков: "Ко неће да чује Лаврова, мораће да слуша Шојгуа"

Је л' морала толика брука на Светог Саву?!

Била сам данас на несвакидашњној прослави Светог Саве. Шест-седам минута после уласка на славље, ухватила ме је неописива... не знам ни ја шта, од оног што сам тамо чула и видела. По мени су падале сузе... И та плаха киша из неке свете  душе као да ме је потопила. Али... Бог, који ме увек ухвати за косу кад год почнем да се давим, изнео ме је на површину да се баш не удавим ни овог пута. Јер, овако пљунути на Светог Саву као што се то десило данас, није било ваљда никад.

На споменику пише "Трудом својим све преобрати"

 Где се то десило? И шта се десило...?