Кажу да текст, видео снимак и нека објава морају публику да обузму у првих 12 секунди, јер неће да га читају/гледају до краја. Опростите, нисам ловац на „кликтаче“. Рећи ћу вам само ово, данас сам у Богородичној цркви у Земуну видела чудо невиђено.
Наравно да се чуда догађају упркос атеистима, али овако нешто... Нисам знала ни да постоји.
Богородична црква у Земуну је, кажу, црква са највећим редом у Србији. Не знам шта то значи, али, кажу, ред је направљен кад је за старешину дошао човек из кабинета Патријарха Павла. Мени то није чудно, јер не можеш да служиш поред светитеља, а да будеш индолентан. Све је по ПС-у. Увек у бурету има освећене воде, што у другим црквама нема. Има и буре где можете да спалите оне ситнице које сте користили за молитву у кући.
(Е, народе, кад смо код тога, подсетимо се на две ствари: у православљу се ништа од освећених ствари не баца на ђубре, него се вода сипа у цвеће, а фитиљи, пепео од брикета и тако то, то се стави у папирну кесу и спали се. У овој цркви постоји једно метално буре за то. Али, авај, народ само што у најлон кесу не убаци уфлекану тканину и то однесе у цркву на спаљивање. Ало, људи, једно је ако однесеш папирну кесицу велику као длан, а друго је ако хоће.ш у Земуну да правиш Винчу. Немојте више да се блесавимо, кумим вас Богом. То се радило вековима, а сад се нашао неко паметан, па све трпа у најлон кесу. Мајке ми ћу да стојим поред бурета са штапом.)
Шта још има...? Има папира и оловака да оставите имена за молитву на акатисту и на проскомидији. Оловке увек раде. Поред оловака је средство за дезинфекцију руку. Народ у миру и реду чека да упали свећице. Нико није нестрпљив и нељубазан. Ваљда се сви причешћују... Да, суботом се углавном сви до једног причесте, јер тада долазе они који знају зашто се и суботом иде на литургију. Башта у дворишту сан-снова. Има руже из Хиландара. И што је најважније, има чудотворних икона и моштију. Оздравиш како уђеш.
 |
| Богородичина црква у Земуну - све фотографије су са дивне Инстаграм странице тог храма - https://www.instagram.com/bogorodicina_crkva/ |
Ту су најчешће исповедала два Божја човека, отац Александар и отац Бранко. Потпуно су различити. Отац Александар строг, отац Бранко некако... Подиже ти жељу за животом. И Бог тачно зна кад ће ког да ти намести.
Ако се много блесавиш – отац Александар, па изађеш од њега с другом идејом о животу. А кад знаш да си забрљао, а криво ти, онда отац Бранко. Од њега изађеш срећан и олакшан. Е, али једног дана – нема оца Александра. Питам где је...? Кажу да је он војни свештеник и да сад служи у манастиру, у парку. Нисам Земунка, па не знам ни да постоји манстир у Земуну, а нисам ни знала да су војни свештеници заправо официри који сваки дан иду на војни посао, а недељом су у некој цркви на редовној литургији за цивиле. Тако су ми рекли, а не знам да ли је тако. Па се мислим „Бого мој, ко ће да иде у војне свештенике? Ове наше попе не раде ништа преко недеље. Ако ти нешто треба, јавиш им се мобилним телефоном, договорите се за паре шта треба и „шта сад они има да седе цело радно време!?““
Ма, није отац Александар непријатан кад је строг. Строжи је старешина, ууу... Али праведан. Александар је насмејан, само нема трт-мрт. Па војни је, разумем. Ако се тамо нешто погреши, „оде глава“. То им је ваљда основни став. А тако и јесте. Народ се зблануо кад је видео да га нема више у Богородичној цркви. А још више им је било криво што ће у Парку да се намучи са тамошњим старешином. Што се мучи? Не знам. И нећу да оговарам.
Значи, у тој, Богородичној цркви је рај на земљи. Све потаман. Било. Почело је да фали. Шта? Па, Александар и Бранко. Отишао старешина на одмор, па после морао да иде и Бранко. И сад се дешава чудо невиђено.
У исповедаоници један тотално незаинтересован свештеник. Али, људи моји, толико тотално, да неће нико да се исповеда код њега. Њему мило! Неће, очигледно, „да слуша народ за мале паре“, као да смо дужни да му плаћамо индулигенцију, и као да она уопште постоји у православљу. Данас је једна жена после причести хтела да се исповеди. Он каже:
- Па причестили сте се – и мота епитрахиљ. Неће да исповеда. Жена каже:
- И?! Хоћу да се исповедим.
- Па, причестили сте се.
Жена се нарогуши, запањено:
- Какве то има везе!? Какве има везе?! – пита жена, споро изговарајући реч по реч – Да ли причест искључује исповест? И да ли то мора да иде заједно?!
Он је мртав `ладан рекао, али онако мрзовољно... Да ти се повраћа:
- Па, добро, онда `ајде.
Жена подиже прст у знак упозорења:
- Ма! Ти мене такав, у том расположењу, нећеш исповедати!
Он сав срећан...
Питам људе около, да ли је и овај у Богородичној цркви исто из Црне Горе? Кажу ми да јесте. Брате слатки, ако си из ЦГ, ниси ваљда из вица о лењости ђетића. Чуј, мрзи га да исповеда! Очигледно да једно не зна, народ је толико нарогушен да ме неће чудити ако такве буду износили из храмова.
И шта је ту чудо невиђено? Многи не знају да речи „смрт“ и „упокојење“ немају баш исто значење. Смрт значи робовање демонима, па се каже да човек може бити мртав, дакле у пакленим канџама дроге, алкохола, лењости, блуда, преједања, мучења радника, а да је у ствари жив. А може бити жив живцијат, а да се већ упокојио. Такав је Патријарх Павле. Заправо, сви су живи у Христу, само је неко радостан после упокојења, а неко пати. Рај и Пакао нису места. То су стања душе. Е, ако хоћете да видите мртваца који стоји и говори, идите и потражите овог свештеника. Питајте народ ко је ту из црногорског вица и видећете чудо невиђено - мртав, а трепће, хода, узима паре. Идите док је још тамо.
А можда већ имате неког свог оваквог "мученика"? Онда се добро разумемо. Све је то за Црквени суд, само и тамо се прво мора мало пролуфтирати. Постоје људи у мантијама који су брука и за клир и за народ. Па доста, бре, више!
ПС И ко су ови у цркви који лоше постављају, а добре шаљу на друге задатке? Вратите Александра, аман, бре. Он је нама потребан. Ако није вама, нама јесте. Или дајте неког другог, нормалног и пристојног Ваљда сте схватили да је и лаос почео нешто да се пита?!
