Толико се на Твитеру распламсала полемика око спомињања Бога устима наших ватерполиста, да сам улубила чело пљескајићи се од неверице. Нисам могла да верујем да млади људи толико немају појма о коме причамо кад говоримо о Богу.
Један је написао „Нисам знао да је СПЦ учествовала на Олимпијским играма“.
Приђи ближе, пиле моје, да ти бака нешто шапне: „СПЦ јесте била на Олимпијским играма". И то не кришом. Сад ћу да ти објасним.
Довољно ће бити да ти кажем шта је Црква, па ћеш ти сам закључити у ком облику и у ком својству је Црква била у Токију.
Лессон Оне (тако ћеш ме ваљда боље разумети):
Црква је заједница крштених душа и Бога. Свих душа. И оних који су сада у телу и оних душа која су напустила тело.
Да преведем, лакше се вари. Црква је заједница Бога и свих крштених, било да су живи или да су се упокојили.
Лессон Твво Што морају да буду крштени да би били с Богом?
Не морају. Ко је рекао да морају? Али не могу бити чланови Цркве, заједнице коју је сам Бог створио. Зашто не могу да буду? Зато што је крштење духовно рађање. Па тек кад се духовно родиш онда можеш да будеш у духовној заједници с Богом и другим крштеним душама.
Лессон тхрее Ко, дакле, чини Цркву?
Пише у Првој лекцији. Нећу више да понављам. Али ћу ти рећи каква је јерархија Цркве на земљи. Бог је глава. Сви крштени су тело цркве. То тело се састоји из клира (то су они што носе мантије) и нас, обичних људи. Ту спадају и ватерполисти. Клир се састоји од монаха и свештеника. Монаси могу бити и мушкарци и жене и они у главном живе у манастирима. Не ступају у брак. Из њихових редова се бирају владике. Свештеници се такође не жене. Видели сте попадије? То је зато што се богослови жене пре него што се запопе. Значи, хијерахија одозго иде овако Бог – клир – народ. Верни народ се назива лаос; није етнос и није демос, лаос.
Лессон фоур. Сад кад знамо шта је клир, а шта је лаос, остаје нам да прозборимо коју о Богу. Ја ћу то теби просто, на језику који ћеш да разумеш. Разумем ја и онај теолошки, али, љуби те баба, ти си беба, не могу одмах да ти дам сарму или пасуљ, јако је то. Дакле...
Ти ово на Твитеру куцкаш на мобилном, је л да? И знаш много о свом телефону. Знаш му карактеристике и могућности. Значи, знаш и шта је бежични преносник информација. И знаш да се тај талас у твом телефону претвара у звук и слику. Тај талас има неку фреквенцију. И звук има неку фреквенцију. Е, кад се каже „У почетку беше Реч и Реч беше у Бога“ молим те да схватиш да та Реч, тај Логос представља ону фреквенцију која је тако висока да чини изнадкосмичку интелигенцију, емоцију, свест и силу. Или што би Тесла рекао: „Све је у вибрацији. У високој вибрацији, материја се претвара у светлост“.
Мени је Тесла том реченицом најједноставније објаснио како човек постаје светац – вибрацијом. Е, а како се постиже висока вибрација у организму? Постом и молитвом. Једноставно, уздржаваш се ниских вибрација у храни и мислима. И имаш адекватан физички напор.
Значи, Логос је свест. Разум, разумеш?
С Богом може да се разговара. Не негирај, ниси ни покушао.
Кад кажеш "Не верујем у Бога", то ти је као да си рекао "Не верујем да постоји Логос, Реч, смисао, свест, вибрација". Ако не постоји Свест, одакле ти мисли?
Ахааа, разумем. Ти не верујеш у невидљиво антропоморфно биће, које седи на облаку, машуцка ногом и, као, одозго бира кога ће да казни. А ми га одоздо, као, молимо да се смилује на нас. Право да ти кажем, ни ја не верујем у таквог Бога. Мој Бог је сила незамислива и љубав неизрецива. Неће Он ни да се наљути на мене што Га сводим на физичку фреквенцијску димензију. Види Он моју намеру, чисту и искрену, па му то моје детиње објашњење није вулгарна симплификација.
И на крају, јер је за данас доста, да кажем једно православно упозорење „Вера без дела је мртва вера“. Не мо`ш ништа да не радиш и да се молиш Богу. Па ови ватерполисти да нису научили да пливају и да нису годинама гледали у базенске плочице, па подавили би се, брате слатки, цела репрезентација. А не вреди ти ни дело без Бога. Шта би без Бога урадили са Шпанијом?!
То Срби овако раде: науме, прекрсте се, кажу „`Ај помози, Боже“ и крену! Крену, не ошљаре. И кад се заврши, лепо кажу „Хвала Богу“. То је ствар елементарне пристојности. Као кад ти неко нешто да. То је ствар културе.
Е, сад ти мени, прасе моје мило, реци: је л` била СПЦ у Токију? Била. Па, наравно. Већина тих момака је крштена, ако не и сви. Уосталом, многи они који о Богу и нису причали за телевизију - прво што су урадили после химне у Токију било је да се прекрсте.
Према томе – дабоме!
П.С. Морам да се захвалим једној госпођи, Мирјана Поповић се зове, која је, на једну од Фејсбук објава овог мог текста, написала коментар "Била и Руска православна црква!". И ставила слике.
Не да је била, него је повела духовника репрезентације, а онда...
... Онда се десило да су Руси, којима су били забрањени и химна, и име државе, и национални симболи, освојили у Токију више медаља него кад им је то било дозвољено. Ево, објавио ВВС.
Ово ми па послао један спортски новинар. Погледај како ми помоћ стиже са свих страна. Види кол'ко нас је. 'Ајд' овамо.
