ДА ЛИ НАС СПЦ ВОДИ У „ОНОСЛАВЉЕ“? – 2. део

Било је много реакција на мој претходни текст, чак толико да сам се и сама изненадила. Коментари нису стизали мени, него су ме људи са свих страна обавештавали шта народ каже. Два коментара су за мене значајна. Први је да, за разлику од једног младог писца који у свакој злој ситуацији уме да ободри дух, ја пишем о тешким темама...  Хвала. Разумем. Неко је пожелео да се играмо филма „Живот је леп“, ја да будем Гвидо, отац, а читалац да буде петогодишњи Џошуа… 

Да подсетим, Роберто Бенини тумачи маштовитог конобара Гвида, који заједно са женом и сином завршава у концетрационом логору. Упркос свему с чим се суочавају, отац налази начина да убеди сина да је у питању само игра. Хтела бих тако да пишем, али не умем. Хвала што сте наручили начин анализе, али, ето... Какве ово има везе са нашом Црквом, питате се? Па, има, али ја лепше од овог не умем то да кажем. Стварно сам се трудила да будем фина. Просудите и сами:

ДА ЛИ НАС СПЦ ВОДИ У „ОНОСЛАВЉЕ“?

Већ неко време не разумем како се то понаша СПЦ. Не верујем да сам баш глупа, више ми се чини да нам не објашњавају довољно. Тако сам доспела у дилему: да ли врх наше Цркве сузбија светосавље или сузбија нас, светосавце? На Космету не штити народ, у С. Македонији врх није заштитио наше цркве и манастире, у Банату допушта да се мори свештенство (Људи, то што се у Банату дешава свештеницима, није нормално! Како могу сви остали да ћуте, бре!), такса за Свете тајне отишла небу под облаке, не држе се оног што сами прокламују, а најгоре је што врх неће да чује ни народ, ни свештенство. Не знам... Ево ово, на пример, па да размислимо заједно:

Јој, кукала ми мајка. Нема кога нисам прошлим текстом повредила. Писала сам да је у Бечу организован Светосавски бал на Крстовдан кад се пости, ништа се малтене не једе, ма и не говори, а камо ли да се крка, пева и игра за велике паре. Ко се увредио? Па сви: Срби у Бечу, који листом и не иду на тај бал јер радним даном раде, а сутрадан устају рано; Срби изван Беча који кажу да нису они организовали бал на који су дошли, него Бечлије. Оне у мантији да и не спомињем, јер је некима од њих било важније ко је писао текст, нарочито да ли је наручен, него шта о Крстовдану пише на сајту СПЦ. А тамо не пише како тог дана народ треба да се влада. Па сајт, ваљда, није ни прављен за народ... Јер да јесте, ваљда би православни Срби били обавештени да је велики грех правити тандрбал на Крстовдан. Није писано ни за клир, јер он зна и више него што тамо пише. И тако... Многи се наљутили, кажем. А пошто знам зашто је Усековање тако важан празник, нека се сваки Ирод и даље љути... Какве то везе има с мојом вером? Или ипак има везе? Наљутили се, није шала, па је могућно да ће неко хтети да нас изује из опанака да би нам, и милом и силом, објаснио да је светосавље мртво! И да постоји само онославље. А шта је то, немам појма, али почиње да се назире. 

СВЕТИ САВО, ЈОГА ИЛИ КОСОВО И МЕТОХИЈА?!

Данас је дан пред заседање Скупштине Србије на којој ће се, можда, одлучити да морамо да нестанемо. Организовано ће доћи они који мисле да морају то да подрже, а неће доћи они који би само да живе. Јер – шта их брига. Кад мало размислим, заправо, сви ћуте. Мук је свуда, свуда око нас, мука је исто свукуд, али је мук јачи, једино се чују они који мучу. А попе ни да мукну, ни да бекну, ни да скоче. Уместо да нас предводи, Црква баш ових дана увлачи паству у дилему: јога или пилатес. Не Црква, грешна ми душа, него клир. Црква је заједница Бога и крштених душа, дакле, заједница Бога,    нас и оних наших који су преминули, а били су крштени. То је Црква, а не само ови што носе мантију. Они се, тако рећи, лажно представљају. Дакле, клир се чешља, као она баба, док нешто тиња. Заправо... 

Не ни клир, него владике. Владика Ћира, и владика Спира. Нису их завадиле жене, немају их, него јога. Један каже да нема штете ако се поставимо у неку асану док нам извршитељ куца на врата, други каже да то нема везе са православљем, него кад зло донесе позив за суд – да радимо пилатес. Јога и пилатес нису исто, кажу.  Да ли је то једина срамота која нас је задесила? Чек` да видимо:

ПЕТРИЧИЋУ, СРАМ ВАС БИЛО!

Јутрос рано пошла на литургију. Пешке. У Храм Св. Саве. Има две литургије недељом. Пораним. Буде ми врућина после. А будем и гладна. И на једном киоску видим новине са карикатуром нашег чувеног Петричића. 

Нацртао, ваљда је оно Патријарх, како неко црквено лице утерује овце у тор, а у тору седи Вучић. Значи, ја сам овца и глупача што хитам на богослужење, јер ме тамо не чека Бог, него Председник државе. Е, сад ћу да Вам кажем нешто, Петричићу!

ДА ЛИ ЗНАТЕ ОВО ШТО БАБА ДО ДАНАС НИЈЕ ЗНАЛА О СЕКСУ...

               Какав наслов! Или би био бољи „Тестирајте своје знање о сексу – према (званичном) уџбенику за осми разред основне школе“. Одмах да вам олакшам, имала сам 0 поена на овом тесту, јер ово ништа нисам знала. Цело човечанство од неандерталца, ма и пре, до данас, не знам како се размножавало кад није ишло у наш осми разред. Кад размислим, ово нико и не зна, у ствари! А и много је тешко разумети. Лакше је купити диплому. Научиш ово и купиш диплому... Купиш мастер диплому, а за средњу школу добијеш гратис. Све ти је то у истом пакету. И довољно ти је за живот (ако си блесав).

Тест почиње:

 

Прво питање. Шта је полна равноправност?

(Где бежиииите?! Ово је само секс за осми разред. Да вам помогнем. Па наши смо).

Пише у уџбенику за осми разред: 

Како настају МУТАНТ-СРБИ?

Ко су мутант-Срби? Мутант Срби су они Срби који својим понашањем брукају себе – и од тога добро живе, а нас мрзе. То су они који више воле странце, него комшију који спрема прасе за Божић. Странце воле за паре, а комшију мрзе из истог разлога.

Њихов мото је „Само мени треба“, који скривају иза „Само ја знам“. Њих је у свакој фели и имају различите манифестације деловања. Опасни су из најмање два разлога. Први је што су бездушни, а други је што то јавно пропагирају и мултипликују мутанте. Они се неутрализују на различите начине. Данас ћу с једним господином да се разрачунам, из педагошких разлога, његовим оружјем - знањем. Како? Овако. 

ЧУДО У БОГОРОДИЧНОЈ ЦРКВИ У ЗЕМУНУ

Кажу да текст, видео снимак и нека објава морају публику да обузму у првих 12 секунди, јер неће да га читају/гледају до краја. Опростите, нисам ловац на „кликтаче“. Рећи ћу вам само ово, данас сам у Богородичној цркви у Земуну видела чудо невиђено. 

Наравно да се чуда догађају упркос атеистима, али овако нешто... Нисам знала ни да постоји.

СПЦ јесте била на Олимпијским играма!

Толико се на Твитеру распламсала полемика око спомињања Бога устима наших ватерполиста, да сам улубила чело пљескајићи се од неверице. Нисам могла да верујем да млади људи толико немају појма о коме причамо кад говоримо о Богу. 

Један је написао „Нисам знао да је СПЦ учествовала на Олимпијским играма“. 

Приђи ближе, пиле моје, да ти бака нешто шапне: „СПЦ јесте била на Олимпијским играма". И то не кришом. Сад ћу да ти објасним.

Да ли бисте ово рекли новом патријарху СПЦ?

 Сутра, 18. фебруара 2021, бира се нови Патријарх СПЦ. Да л` ће да се муља или ће бирање да буде честито, не знам. Бог зна. У сваком случају, биће с Божјим допуштењем. Али кад се избор заврши, навалиће на њега и але и вране, свако својим послом. И интересом. И ја имам интерес, али неће њему нико проследити ово моје писмо кад буде изабран. Пишем га, зато, унапред. Тако ће га прочитати сваки владика. Не зато што ја ваљам, него што неки, или многи, мисле да ће он, баш он, можда бити Патријарх. А сви ће се питати: ко ово пише? 

 

Па, да помогнем. Ово пише једна бака. Ускоро ће ући у осму деценију живота, доктор наука, која је први пут ушла у Патријаршију 1956. да прими од Патријарха Викентија васкршње  јаје. Дакле, с дугим литургијским стажом и патњом. Па, ево:

Ко нас је све издао...?

Мислила сам да сви прате догађаје у Црној Гори... Глупача ја, Боже ме `прости. Дошла ми комшиница на кафу. Супер жена. Добра, добра. Паметница. Зна за ред, видиш јој по деци. Лаф. Другар. Све разуме. Дође ми да је загрљајем срушим, колико се обрадујем кад дође. Волим сву њену децу. Све. Како, бре, не зна шта се догађа у Црној Гори?!  И опричам јој све шта сам видела на интернету. Она слуша, слуша... И занеми. Дуго је ћутала и сврставала податке у глави. Одједном је извадила телефон и рекла: "Да ти покажем где су ме водиле унуке!".

Водиле је на кестен пире.

Кучи иде ка источнику живота

 Она је у нано-секунди у мислима прешла пут од завејаног страдалног Жабљака, до неког њеног ко би могао, ко зна како, следећи да страда. Изненада сам добила утисак да сам ограђена жицом, у оквиру које је дозвољено јести кестен пире. Неко ме је на превару ту, међу жице довео, а онда издао... Ко? Ко све, боље речено?

Хоће ли нас бити...?

Божићни празнични дани. Лежеш и устајеш са Црном Гором у сваком молекулу душе и тела. Ко има душу у телу, наравно. Ко има само тело, и нарочито доњи део тела, тај је срећан што му је остало сарме и печења од Нове године. А било и за Светог Николу... Шта је ту ненормално, неко пита? Па - пост је. И пошто човек који тако поштује пост има пресечену личност у пределу варења, не може да му дође одоздо у главу да можда неће дочекати следећи Божић... Нада се да хоће. Што не би дочекао? Какве он везе има са овим и овима... Али, свакако више неће бити исти. Зашто? Зато што ће брзо, јако брзо, научити да православље није "наша традиција" него - начин живота и то живота пуног врлина. Научиће да не може да се  "поштује" Бог, а да не се не поштују Његови закони. То ће да научи свако чим схвати да смо постали опасна сметња некима.  НАТОу,  на пример. Па, што наши попови нису пример том животу пуном врлина,  опет неко пита? Баш о томе пишем. Сведочим. И питам се: јесу ли нас припремили за оно што нас чека...? 

 

Нећете веровати ко стоји иза хаоса у Црној Гори

Црна Гора. Одузимање цркава. Протести. Народ на улицама. Одлучност. Блокаде. Београд. Метеж у саобраћају због Нове године. "Не идемо даље. Блокирана горе улица. Протести". А гужва, гужва. Очигледно Београђани иду кућама... У своје мале вароши из којих су дошли. Осим старих Црногораца. Они не мичу, јадна. Ене иг лелечу у глас у хотел "Москва" и другијем кафетеријама у град. Колапс. А пазар мали. Муштерија нема. Осим у тржним центрима. На њима је неко отворио групна врата пакла и виче: "Купи! Купи! (Дубоким гласом) "Охохо, хохохо". Па онда "Звончићи, звончићи...". Гласан смех. Псовке због кркљанца. Спомињање пуњене плећке, што у преводу значи "свастикин бут". И журке... Ван тога само мук, забринутост и беда. Нису се сви упецали на "Црни петак". Немају пара, а иначе... 😀. Све у свему... Нешто злокобно вибрира у ваздуху. Ко стоји иза наше патње?

Профимедијина слика. Најбољи су.