Ко су мутант-Срби? Мутант Срби су они Срби који својим понашањем брукају себе – и од тога добро живе, а нас мрзе. То су они који више воле странце, него комшију који спрема прасе за Божић. Странце воле за паре, а комшију мрзе из истог разлога.
Њихов мото је „Само мени треба“, који скривају иза „Само ја знам“. Њих је у свакој фели и имају различите манифестације деловања. Опасни су из најмање два разлога. Први је што су бездушни, а други је што то јавно пропагирају и мултипликују мутанте. Они се неутрализују на различите начине. Данас ћу с једним господином да се разрачунам, из педагошких разлога, његовим оружјем - знањем. Како? Овако.
Не гледам ТВ одавно. Имам си други пос`о. А и друго сокоћало. А и пре сам више волела Радио Београд него ТВ. Практично, увек. Кад сам била млада, позвали ме једном да тамо радим. Како сам ушла, тако су ми скочили за врат они које су ту довеле тате, а тате је ту довела Партија, те су ми кљуцали очи чим бих се појавила у згради Радија. А мој деда радио на двору... Тако је „синдром Салијери“ размахао крила, устремио канџе, рогове и копита на талентоване, не би ли стекао неку позицију у медијима. Такви су заузимали положаје, а радили су „црнци“, они који су стварно знали да раде. Тако то увек бива. Ако је реч о Титу, Партији и несврстанима, деца комуниста-позера су бирана по тзв „морал-политичкој подобности“, а ако је била реч о образовању, деци, музици, спорту и тако то, радили су најбољи. Ја и дан-данас на Јутјубу слушам радио драме Радио Београда. Препоручујем.
У време Слобе највише сам волела да слушам Татјану Милекић. Њени уводници су били и остали антологијски. Имала је увид и начин. То разликује честитост од ларпурлатизма. Али, пре свега, претпоставља знање. За мене је знање уредника у Радију било немерљиво, дакле – неупитно и неприкосновено. Ми не знамо све те мале људе који живе у тој кутији, али ћу изрећи још једно једно име које вреди запамтити – Ненад Камиџорац, уредник народне музике. Његово знање превазилази све оквире анализе и дивљења. Не познајем га наравно. „По делима ћете их познати“...
И мој ти Јутјуб понуди да одгледам гостовање Слободана Ступара на N1 у Јутарњем програму. Сећам се и његових емисија, али сам престала да их слушам кад нас после 5. октобра није обавестио да окупацију славимо као ослобођење. Е, `ајде сад да га чујем, нисам више од 20 година... Кад оно - мајко моја! Људи моји!
Пођимо редом.
Прво питање је било везано за случај Бјелогрлић-Антонијевић. Ступар је дословце изговорио „То је нормална ствар, узмите било који лондонски паб. Без туче...“. Ало, брате слатки, где ти је домаће васпитање?! Ударити било кога није нормална ствар. На страну што је Антонијевић за Вучића. Има право. На страну што Бјела није за Вучића, и он има право. На страну и што је Антонијевић сваку српску тему на филму унизио до балчака. Од тога да је „Заспанка за војника“ по Јаковљевићевој Трилогији врх врхова у минимализовању српске историје лошим филмским језиком. Бјелин „Монтевидео“, само први део, има више родољубља од свих филмова у последње време. Па шта?! Да ли му то даје право да се понаша агресивно? Је ли, Ступару? Бруко... Нема провода без шорке, а и прелиће се на улицу, јер је све напето... То човек каже. А ми живимо у Тунгузији, па не знамо коме би овде одговарао грађански рат. Да ли је то све? Па не, наравно.
Човек исприча како странци позову председника телефоном, питају кад ће да заврши оно што треба да заврши, а онда ми гледамо како прича да му је тешко на власти, па га пита што ли је на власти кад му је тешко. Ступару уопште није упитно што странци зову. Што уцењују... Они у његовом обрасцу мишљења не фигурирају. Реч „странац“ је табу тема, мож` да умреш ако споменеш. Па, ко је довео ове на власт?! Ко је честитао Томи Николићу на победи пре него што су биралишта затворена? Ко, бре, мајке ти? Ти се нама обраћаш као да је успео план заборава... Је ли?
Е, онда је споменуо Вељу Илића, који је по њему рекао „Немојте да крадуцкате. Крадите!“. Не, мој Ступару, није тако рекао. Слушала сам, да. Рекао је „Ја сам мислио да ви крадуцкате, а ви крадете...“ па се не зна мера. То је сасвим супротно од овог што је Ступар рекао. Просто ово кажем због истине. „Јер кад смо са истином, ми смо директно с Богом“, рекао је Патријарх Павле. Ја волим да сам са истином, јер волим да сам директно с Оним с Ким треба да будем.
Е, сад долази оно главно – незнање. Повела се реч о протесту на Цетињу због устоличења Митрополита Јоаникија. Каже новинар да нама овде није јасно, а морало би да буде, да као што се отцепила Македонија, па се више не спомиње ни Архиепископ Јован. „Исто је и са Црном Гором“, каже Ступар, „Црна Гора је направила самосталну државу пре 14 година. Ти си 14 година чекао да ми њима правимо русвај, да у цркву која је црногорска... дође неки изасланик Српске православне цркве...“ И опет спомиње Вучића, јер, по њему, Вучић на томе инсистира...
Ја не спадам у љубитеље овог режима. Напротив. Као ни претходног, да се разумемо. Али више мрзим глупост. Еј, човече, незналице, па Црква је само једна, а називе добија по народима за које је надлежна, а не по државама. Тако у Лондону имаш и СПЦ, и РПЦ, и ГПЦ, и да не набрајам све православне цркве. Па, у Београду имаш Руску цркву за Русе. То, рекох, нема везе са државама, него са народима. Ко је смео да писне да је Србин у Црној Гори? Људи су ишли на Голи Оток ако би се изјаснили као Срби. Комунизма ко зна да ли би било у тој мери да није било Црне Горе. У време Тита су настале нације Црногорци, Македонци и Муслимани, је л` тако? Тако је. Да. Од који народа су настале? Питам. Не прејудицирам. Питам. Чија је престоница била Скопље? Није важно кад, важно је шта је било са Србима тамо... Нису више? Поштујем. Тако су одлучили, ОК. Ко су било Беломорски Срби, ја то онако успут? Ја не србујем, да не да Бог. Господ не зна ни за Јудеје, ни за Јелине, ни за какав етнофилетизам, али ни за лаж.
Тебе, као интелектуалца, незнање не правда. Не правда те ни израз „Шорка је нормална“. Не правда те проглашавање СПЦ црногорском, јер је СПЦ надлежна за Србе, а црногорска нек` се региструје код МУП-а и нек је све православне цркве признају, као црногорску.
Какве ово везе има са Србима-мутантима? Па има. Ако имате више оних који су лајковали ову емисију, него оних којима се Ступарево гостовање не допада, онда су то потенцијални мутанти. Јер они верују госту, као што сам му и ја веровала кад сам мислила да је демократија живљење правде. Не могу да улазим у национална осећања овог човека. Можда он воли ову земљу више од мене. Говорила сам само о знању и моралу. И зато је за мене новинар Татјана Милекић, а ово није... Ово је инкубатор за мутанте. Не матица, нећу да вређам, него инкубатор. Греје. Подгрева. Па се млади легу...
ПС Да, знам да сам могла да пишем за Радио Београд. Али ме је драги Бог склањао од свакога зла. Бог је своје ставио под корито док не дође принц са ципелицом. Није ми лако. Али га чекам с надом.
