ПРОЧИТАТИ ПРЕ ДАНАШЊЕГ ЗАЛАСКА СУНЦА

Зашто је важно прочитати ово пре данашњег заласка сунца? Нешто што пише једна баба, може ли бити важно? Па... Може. Зависи кад читате.

Данас је субота, 15. јануар 2022. Може и до сутрашњег заласка сунца. Прекосутра? Касно је. Све ће бити скупље. Ја то о Новаку Ђоковићу? Не! О њему ћу тек. И имам шта! Нешто о чему нико није писао. А сад вас молим да прочитате ово и размислите... Само да размислите. 

Сутра је референдум.

Који, бре, референдум, кад се зна исход?! 

Не зна се. 

Па, да л` си, бре, нормална?! Шта се не зна?

Ово ја сама са собом. Ударају ми информације унутар главе једна о другу, па да полудим.  Пробала да их сврстам у групе. Да нека превагне. Овако некако... И да знате - ипак се разданило.

ДРУГИ ДЕО - ЈЕ Л' МОРАЛА ТОЛИКА БРУКА И ЗА НИКОЉДАН?!

Претходни текст се односио на узурпирање права манастира у Раковици да располаже новцем који остављају верници приликом посете гробу Патријарха Павла. Уочи и на сам дан Светог Николе, биле су препуне цркве. Секао се колач, причешћивао се народ, ширила се радост међу људима, све док се не спомену догађаји у манастиру Раковица. Народ се тада ужасне. Али, мучено свештенство не реагује. Дели се на неколико колона у којима, тога нису свесни, одлазе од нас. А ово на слици смо ми на сахрани Патијарха Павла. Да ли ће свештенство ићи испред нас, за нама, или у супротном правцу, то зависи од њиховог разума и храбрости да служе Богу и народу. Ево неких реакција:

Сахрана Патријарха Павла. 

Ко је кренуо безобразлуком на љубав овог народа?!

ЈЕ Л' МОРАЛА ТОЛИКА БРУКА И ЗА НИКОЉДАН?!

Нас је непријатељ увек тукао на наше наше највеће празнике. Бомбардују на Васкрс, на Мојковцу бранили се на Божић... И све тако редом... Мој најчитанији текст је "Је л` морала толика брука на Светога Саву?" ал` то је културолошка згађеност пред овим шта се за Никољдан десило... Башибозлук из Патријаршије одлучио да "управља" ловом коју ми остављамо кад одлазимо на гроб Патријарха Павла. Сменили игуманију! То нема у Тунгузији. И ставили попа да управља ловом. И манастиром, наравно. Сестринство се обратило јавности с једном молбом... И то је дигло васцело српство на ноге! Срам вас било, часни оци! Пардон, "часни" оци. Срамота до Неба!

Аман, бре, колико вам је доста?!

"ГОСПОЂО ..., ТУЖИТЕ НАС"

Гасна комора, гиљотина, кревети са оковима, вешала и све оно што би могло да се користи за мучење, окрутно поступање и кажњавање људи, као и за извршење смртне казне, забрањено је увозити у Србију! Такву одлуку донела је Влада Србије на претпоследњој седници у 2017. години, када је усвојила Уредбу о забрани извоза, увоза и транзита робе која би се могла користити за извршење смртне казне, мучење или друго окрутно, нељудско или понижавајуће поступање или кажњавање. Тако је писао "Блиц". А да се извезе оно што из затрке може да те убије, то може, јер, испаде, да такво убијање и сакаћење није понижавајуће. На тој седници Владе је одлучено да не сме да се увози гиљотина, јер је то понижавајуће убијање. Да те неко убије понижавањем, па за то му, забога, не треба гиљотина. Довољно је само да се неко бездушан посади на место одакле му се "може" да убија "нећењем", "не може-њем" и - ћутањем. И, као, може му се :)

Превазиђено? Какви! Само трансформисано...

ЗАШТО МИ ОВО НЕ ЗНАМО?!

Моји најчитанији текстови су ништа друго него шамарања онога што нама свима није по вољи. А текстови у којима пише за шта ми треба да будемо ишамарани, и то скоро сваки дан, то буде онако... Непримећено. Прочита се, али десет пута мање, иако сто пута више вреди. Не љутим се. Не пишем то да бих неком отворила очи, да не да Бог. Пишем да не заборавим - ко сам. Студирала сам културу, заправо, уметност у већој мери. Теорију сам изучавала, али баш онако штреберски, а ни пракса ми, хвала Богу, није лоше ишла.

Патријарх Павле

 И могу да кажем, могу јер сам матора, да ми пропадамо, не због Вучића, Брнабићке или "жутих", него зато што ово не знамо. И немојте да ми се изненађујете, него дајте да видимо како да свој допринос својој личној патњи - исправимо. Дакле, да се питамо зашто ми ово не знамо... И да се договоримо како да сазнамо.

ЕВО КАД ЋЕ ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ

Имала сам срећу, и за то сам захвална Богу, да рукопис једне чудесне књиге буде преда мном пре него што је објављена. Књига се зове "Шта треба да се зна О ГРЕХУ". Не знају људи где има да се купи, али пошто имам рукопис у ПДФ и дозволу да делове приказујем повремено, одабрала сам једно парче књиге као сопствену реакцију на ово. (Верујем да ће ова књига направити хаос не само на нашем тржишту...)