Има ли користи од литија...?

Литија. Земун. Нови Београд. Чудо у по бела дана! Свако ко живи у Београду зна да је Нови Београд направљен за спавање ситних комуниста. Већи су спавали на Старом Граду. И Врачару. Да, и Врачару... Па и сад се тамо чује милогорски... Највећи црвени су били на Дедињу, али тамо нису биле спаваонице. Тамо су сви били стално будни. Плашили се духова побијених градитеља отетих вила. А будно су пратили и да неко од нас случајно не писне да је Србин. Али, остало је међу њима и староседелаца. За пелцер. Чак се ту створила и комшијска коегзистенција. Свако је ћутао за себе. Јави се на улици тек из пристојности. Једино се послератна деца помешала. Деца к`о деца. И одједном, литија сруши све те поделе. Шта се у ствари у Београду десило? Па срушио се мали комунизам, бре. 

Крај није могао да се сагледа

Хоће ли Београд положити испит...?

Док ово читате (субота увече), на младе људе у Подгорици, полиција баца сузавац,  кажу и шок бомбе. Јављају да има и повређених младића... Шта за то време ради Бгд?  Примећујем ли само ја да је Београд постао непојмљиво непрепознатљив...? Где је нестала она господа чијем се шарму и моралу није могло одолети...? Јесу ли џентлмени умрли? Где су оне чудесне комшије које те зову на кафу и честитају све редом, хронолошки, како шта стигне...? Јесу ли сви они који су носили пиштаљке и најдуховитије транспаренте на свету - запалили преко гране? Јесмо ли ми већ мртви? Или се, као лисице, правимо да јесмо да бисмо преживели? Да бисмо преживели - шта?! Знамо ли какав нам је Бог тест спремио?

 Не, ово нисмо ми. Али можда и јесмо