Како настају МУТАНТ-СРБИ?

Ко су мутант-Срби? Мутант Срби су они Срби који својим понашањем брукају себе – и од тога добро живе, а нас мрзе. То су они који више воле странце, него комшију који спрема прасе за Божић. Странце воле за паре, а комшију мрзе из истог разлога.

Њихов мото је „Само мени треба“, који скривају иза „Само ја знам“. Њих је у свакој фели и имају различите манифестације деловања. Опасни су из најмање два разлога. Први је што су бездушни, а други је што то јавно пропагирају и мултипликују мутанте. Они се неутрализују на различите начине. Данас ћу с једним господином да се разрачунам, из педагошких разлога, његовим оружјем - знањем. Како? Овако. 

Дижи веру на степен више!

Црна Гора иде ка расплету. Какав ће он бити, само Бог зна. Буде ли немира, кажу да ће албанска мањина у ЦГ од спољног фактора тражити заштиту. А тамо где тај фактор уђе да одржава ред, ту некако оде и комад земље... Таман да се заокружи Велика Албанија. Ова мала, већ скоро да и нема границе са Косовом и Метохијом. Фали парче ЦГ и СМ, па да буде велика.


А може да буде скроз другачије... Да сване лепо јутро без онаквог Закона о вери. Бива и то. Посебно ако досадимо Богу.  То о досађивању Богу мора да се зна, јер шетње нису довољне. "Црква се брани светим животом", рече отац Рафаило. А одговара му све што зна српски: "А шта онда ја то радим, па ми је овако?!". Па, провери. И запамти, ма где да си - дижи степен вере још мало.

Библијски призори у Црној Гори. Да ли је довољно...?

Јесте, ал` зависи за шта...

Има ли користи од литија...?

Литија. Земун. Нови Београд. Чудо у по бела дана! Свако ко живи у Београду зна да је Нови Београд направљен за спавање ситних комуниста. Већи су спавали на Старом Граду. И Врачару. Да, и Врачару... Па и сад се тамо чује милогорски... Највећи црвени су били на Дедињу, али тамо нису биле спаваонице. Тамо су сви били стално будни. Плашили се духова побијених градитеља отетих вила. А будно су пратили и да неко од нас случајно не писне да је Србин. Али, остало је међу њима и староседелаца. За пелцер. Чак се ту створила и комшијска коегзистенција. Свако је ћутао за себе. Јави се на улици тек из пристојности. Једино се послератна деца помешала. Деца к`о деца. И одједном, литија сруши све те поделе. Шта се у ствари у Београду десило? Па срушио се мали комунизам, бре. 

Крај није могао да се сагледа

Ко нас је све издао...?

Мислила сам да сви прате догађаје у Црној Гори... Глупача ја, Боже ме `прости. Дошла ми комшиница на кафу. Супер жена. Добра, добра. Паметница. Зна за ред, видиш јој по деци. Лаф. Другар. Све разуме. Дође ми да је загрљајем срушим, колико се обрадујем кад дође. Волим сву њену децу. Све. Како, бре, не зна шта се догађа у Црној Гори?!  И опричам јој све шта сам видела на интернету. Она слуша, слуша... И занеми. Дуго је ћутала и сврставала податке у глави. Одједном је извадила телефон и рекла: "Да ти покажем где су ме водиле унуке!".

Водиле је на кестен пире.

Кучи иде ка источнику живота

 Она је у нано-секунди у мислима прешла пут од завејаног страдалног Жабљака, до неког њеног ко би могао, ко зна како, следећи да страда. Изненада сам добила утисак да сам ограђена жицом, у оквиру које је дозвољено јести кестен пире. Неко ме је на превару ту, међу жице довео, а онда издао... Ко? Ко све, боље речено?

Хоће ли нас бити...?

Божићни празнични дани. Лежеш и устајеш са Црном Гором у сваком молекулу душе и тела. Ко има душу у телу, наравно. Ко има само тело, и нарочито доњи део тела, тај је срећан што му је остало сарме и печења од Нове године. А било и за Светог Николу... Шта је ту ненормално, неко пита? Па - пост је. И пошто човек који тако поштује пост има пресечену личност у пределу варења, не може да му дође одоздо у главу да можда неће дочекати следећи Божић... Нада се да хоће. Што не би дочекао? Какве он везе има са овим и овима... Али, свакако више неће бити исти. Зашто? Зато што ће брзо, јако брзо, научити да православље није "наша традиција" него - начин живота и то живота пуног врлина. Научиће да не може да се  "поштује" Бог, а да не се не поштују Његови закони. То ће да научи свако чим схвати да смо постали опасна сметња некима.  НАТОу,  на пример. Па, што наши попови нису пример том животу пуном врлина,  опет неко пита? Баш о томе пишем. Сведочим. И питам се: јесу ли нас припремили за оно што нас чека...? 

 

Нећете веровати ко стоји иза хаоса у Црној Гори

Црна Гора. Одузимање цркава. Протести. Народ на улицама. Одлучност. Блокаде. Београд. Метеж у саобраћају због Нове године. "Не идемо даље. Блокирана горе улица. Протести". А гужва, гужва. Очигледно Београђани иду кућама... У своје мале вароши из којих су дошли. Осим старих Црногораца. Они не мичу, јадна. Ене иг лелечу у глас у хотел "Москва" и другијем кафетеријама у град. Колапс. А пазар мали. Муштерија нема. Осим у тржним центрима. На њима је неко отворио групна врата пакла и виче: "Купи! Купи! (Дубоким гласом) "Охохо, хохохо". Па онда "Звончићи, звончићи...". Гласан смех. Псовке због кркљанца. Спомињање пуњене плећке, што у преводу значи "свастикин бут". И журке... Ван тога само мук, забринутост и беда. Нису се сви упецали на "Црни петак". Немају пара, а иначе... 😀. Све у свему... Нешто злокобно вибрира у ваздуху. Ко стоји иза наше патње?

Профимедијина слика. Најбољи су.