Како који Сабор СПЦ почне, тако се дигне фрка око владичанског возног парка. Народ ништа друго од Сабора не интересује - сем те ауто-слике. Нит` народ интересује о чему се прича унутра, нит` ове унутра интересује шта народ прича напољу. Као да клир и народ нису јединствено тело Цркве, као да том телу није глава Бог, па се понашају као вашке обашке. Када је међу нама настала та демаркациона линија - немам појма. Само видим последице на све стране. Али, то није најцрње.
Народ, верни народ, нема права да зуцне о владичанским аутомобилима из једног простог разлога - народ им је то и купио. Кад народ престане да даје пара колико му траже, него почне да даје колико има - неће бити ни таквог парка. Тачка. ТАЧКА. Ако ми ико каже: "Али ми не дајемо њима паре за тај лукуз", ја ћу да питам - а за шта се онда дају паре? Неко ће да одговори: "Па само кажу - то толико кошта". Кажу? У реду, онда нека покажу одлуку било ког свог органа да ће се новац упутитити тамо и тамо. Да се зна колико од наше уплате иде на богословске школе, колико на плате црквених службеника, колико на обнову манастира, колико за богословске екскурзије на Хиландар, колико за старо, болесно монаштво и свештенство. А за нас, бедне и јадне, није важно. Ми за њих готово да не постојимо. А ако неће да кажу ни за шта у оквиру клира троше наше паре - не дај, народе, ни динар. Ако дајеш, а да никад не питаш где иду твоје паре - немој да кукакаш! Владике нису криве. Ми смо. Па, срамота је онда да упиремо прсте на њих.
И да знате да тај возни парк добија на снази тек кад се упореди са бициклом који се могао видети прекопута Патријаршије, везан за саобраћајни знак, бандеру, шта ли...? Знате ли чији је то бицикл? Питала ја једне године, не знам да ли је и сад тако. И тад ми рекоше да припада професору Академије за консервацију СПЦ. Долазио бициклом на посао, није имао пара за Бус Плус. Дешавало се да приме плате по 25.000! А и да не приме, јер нису на државном буџету. Да! Професори практично једног од факултета СПЦ! У истој су улици у којој је и Патријаршија. А живе, или је бар тако било до скора, бедније од црквених мишева. То, како они живе, како живе професори који уче (често још сиромашнију) децу (која плаћају школарину кад и како стигну и како ко) - није било достојно ни Бога, ни човека. А исте владике долазиле на Сабор и тад, као што долазе и сад, луксузно. И одседали би и даље у најскупљим хотелима, да им ЊС Патријарх није то забранио, кад већ постоји коначиште за њих у Патријаршији. Ми се уместо њих стидимо, а они мисле да ми ништа не знамо. Или они не знају шта ми осећамо у односу на њихову отуђеност од народне муке...?
Страх ме просто хвата да ће својим немаром, непојмљивим и недопустивим, затворити своју сопствену Академију... И онако су Албанци заинтересовани за "обнову" и "очување" наше сакралне културне баштине на Косову и у Метохији... Наша Академија СПЦ је основана тако што је пок. владика Данило Крстић молио своју браћу у Христу да направе нешто честито, макар црква то и не финансирала. И тако је и било. Упокојио се тај владика, а ни један други се није заложио да се његово честито дело честито и настави.
Дакле, владичански образ није ни ауди, ни џип, него - везивани бицикл у истој улици.
