ЦРКВА И ПОЛИТИКА

Нисам љубитељ данашњег "новинарства". То и није новинарство. Не служи најважнијим сегментима живота, а исцрпљује нас небитним темама. Напишу нешто, па се никад не врате на причу да виде шта је било. Пада им тираж, само тако. Ако! Чак и њихове интернет верзије не напредују. На прво место избијају сајтови за куповину и продају свега и свачега, највише половних аутомобила. Је л` то Србија?! Јесте. Је л` то права Србија. Е, није! Мућак. И нећу да ме више медији лажу. Нисмо, бре, блесави. Шта је рекао Митрополит Амфилохије Радовић? Ко је написао Апел који се њему приписује? Ја јесам грађанске оријентације, али ми је истина преча од сопствених убеђења. Зашто? Зато што могу да будем у заблуди!

 

Убише ме ових дана написи како се Црква меша у политику. И то пишу они који не знају шта је црква. Црква је заједница, жива зајдница крштених душа и Бога. Живих и упокојених душа. И ја сам Црква! И то од 1952., дуже него многе младе владике. Ја не смем да причам о политици?! Ма, немојте. Ко је тај ко ће да ми забрани? Ко је тај ко ће да ме пита да ли ћу о њој да промишљам?! Или о црквеној и световној власти? Па, није клир Црква, забога милога! Црква су и покојници који су крштени! Да ли је могућно да наши новинари толико не знају? Црква су и они који су гинули на Косову и за њега. Сад се нашла нека паметна медијска "сила" да нас заглупљује. Ако, бре, не знаш шта је Црква по дифолту, "иди си нађи неки други посо", што би рекли на мојој пијаци кад читају оне бесплатне новине којим бришу стакло и пакују јаја. Сви знају шта не ваља. Нисмо  глупи толико баш колико мисле новинари да могу да нас направе.

Апел! Ко је писао Апел за одбрану Косова и Метохије? Митрополит? Не! Наравно да није. ДСС? Да! Ко у тој странци, баш ме брига. Дошли тамо потпуно нови људи и не знам их. Каже председник те странке, Милош Јовановић,  на ТВ Нови Сад да је Митрополит само један од првих 178 потписника Апела. А сирота Антонела Риха каже, отприлике: "Не, не, више пута се он огласио". Па, шта? Не сме ништа да каже зато што је  верујући човек? Ко је то наредио? Њему то право даје Међународна повеља о правима човека у којој пише:

 Члан 1 
"Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства".

Члан 18
Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести; (мрзи ме даље да куцам. Ово ми је довољно да знам да свако има ово право)

 Члан 19 - најважније!
Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и без обзира на границе.

Дакле, ако сваки члан почиње са „Сви“ и „Свако“, онда је „сви“ и „свако“. Значи и Митрополит! То у грађанској касти изгледа зна само проф др Слободанка Турајлић која је цикнула кад ју је неко питао зашто слави славу. Жена, бре, лепо објаснила. Феноменално. Боље него било који неверник националне оријентације. Рекла је отприлике: „Зато што је то традиција у мојој кући и моје приватно право“! Наравно!

Не разумем председника ДСС, морам да признам. Па, мајке ми... Можда зато што сам стара и конзервативна, глупа, како мисли данашња младеж. Да ти кажем нешто, сине мој из ДСС. Ти си, бре, човече, докторирао правне науке на Сорбони. `Ел, јеси? Јеси. (До душе, то пише на Википедији :). Па удри их правом, бре! Шта објашњаваш новинарки истину?! Она је зна, али неће да је чује. Али ако јој кажеш да је то угрожавање Митрополитових људских права, да видиш како ће све да разуме! Не, ви сте наставили да причате о Косову и Метохији као да смо ми тупави! Као да то не знамо, па ћете вас двоје да нам објасните. И друго! О томе не може да се прича без жара. Боље да се не појављујеш, боље да пустиш Ковића. Њему се верује све, па и у „Ћирилици“ кад покаже колико нема појма колико је ТВ серија о мелшпајзу ВМРО, Павелић, езотерија – лоша. Ковић је, бре, искрен, мада ми се чини и помало наиван човек. Али кад прича о Србији, пратио би га сваки Србин на крај света. Не може овако... Хладно. Тим досадним тоном је и пре тебе, сине мој, причано о политици, па си ту где јеси, а и ми смо ту где јесмо. Нама је потребна акција. Не борбена, него духовна. Морална. Зато је важна одбрана суштинске Цркве Божје. Не овог башибозлука који се у њој накупио! Важна је и одбрана  права сваког њеног члана до слободно говори о свему што му је на души. Па и одбрана мене. Па и Митрополита.

Када бисмо сви ми, драги мој, тужили оне који вређају Цркву, чији смо сви ми који смо крштени - чланови, знаш како би их то дотукло по џепу? А ако ти, човече, хоћеш да будеш фин, да имаш добру комуникацију са новинарима због „једног дана“, због кампање – надрљао си. Они не примају паре од тебе. Него, удри их њиховим средствима – људским правима. Мислим, кад смо већ код Митрополита. Ја да те учим? Па је л` треба ти мене да водиш у овој држви или ја тебе? 

Даље, кад смо код Цркве и политике. Патријарх у Бања Луци рече благош нама Србима који имамо Вучића који се, упркос страшним притисцима, бори као лав за Косово и Метохију. Ваша Светости – ми нисмо слепи! Видимо ми све те притиске. Неке друге осећамо и на својој кожи. Ја, на примир, живим на општини због које се и у самом врху СНС крсте како се у њој ради. Ви то не видите. Мене срамота од овог што читам да сте рекли, верујте ми. Не због Космета, него због општине на којој живим. Па које ту слеп за реалност: Ви или ја?  И ни од куда заштите – само од Бога. Да Ви реч не дигнете против хајке на Митрополита, не да заштите брата, него да реч Патријарха  буде као заштита истине од медијске неистине и заштита права на праву истину, па то значи да сте нас Ви напустили. Ја то тако доживљавам. (О правди нећу да причам. Она је циљ).

У сваком случају, хвала свима који су ми помогли да постанем побожнија, захваљујући којима се све више крстим кад видим шта причају, шта пишу и кад видим како ми је.