Било је много реакција на мој претходни текст, чак толико да сам се и сама изненадила. Коментари нису стизали мени, него су ме људи са свих страна обавештавали шта народ каже. Два коментара су за мене значајна. Први је да, за разлику од једног младог писца који у свакој злој ситуацији уме да ободри дух, ја пишем о тешким темама... Хвала. Разумем. Неко је пожелео да се играмо филма „Живот је леп“, ја да будем Гвидо, отац, а читалац да буде петогодишњи Џошуа…
Да подсетим, Роберто Бенини тумачи маштовитог конобара Гвида, који заједно са женом и сином завршава у концетрационом логору. Упркос свему с чим се суочавају, отац налази начина да убеди сина да је у питању само игра. Хтела бих тако да пишем, али не умем. Хвала што сте наручили начин анализе, али, ето... Какве ово има везе са нашом Црквом, питате се? Па, има, али ја лепше од овог не умем то да кажем. Стварно сам се трудила да будем фина. Просудите и сами:
Већ неко време не разумем како се то понаша СПЦ. Не верујем да сам баш глупа, више ми се чини да нам не објашњавају довољно. Тако сам доспела у дилему: да ли врх наше Цркве сузбија светосавље или сузбија нас, светосавце? На Космету не штити народ, у С. Македонији врх није заштитио наше цркве и манастире, у Банату допушта да се мори свештенство (Људи, то што се у Банату дешава свештеницима, није нормално! Како могу сви остали да ћуте, бре!), такса за Свете тајне отишла небу под облаке, не држе се оног што сами прокламују, а најгоре је што врх неће да чује ни народ, ни свештенство. Не знам... Ево ово, на пример, па да размислимо заједно:
Јој, кукала ми мајка. Нема кога нисам прошлим текстом повредила. Писала сам да је у Бечу организован Светосавски бал на Крстовдан кад се пости, ништа се малтене не једе, ма и не говори, а камо ли да се крка, пева и игра за велике паре. Ко се увредио? Па сви: Срби у Бечу, који листом и не иду на тај бал јер радним даном раде, а сутрадан устају рано; Срби изван Беча који кажу да нису они организовали бал на који су дошли, него Бечлије. Оне у мантији да и не спомињем, јер је некима од њих било важније ко је писао текст, нарочито да ли је наручен, него шта о Крстовдану пише на сајту СПЦ. А тамо не пише како тог дана народ треба да се влада. Па сајт, ваљда, није ни прављен за народ... Јер да јесте, ваљда би православни Срби били обавештени да је велики грех правити тандрбал на Крстовдан. Није писано ни за клир, јер он зна и више него што тамо пише. И тако... Многи се наљутили, кажем. А пошто знам зашто је Усековање тако важан празник, нека се сваки Ирод и даље љути... Какве то везе има с мојом вером? Или ипак има везе? Наљутили се, није шала, па је могућно да ће неко хтети да нас изује из опанака да би нам, и милом и силом, објаснио да је светосавље мртво! И да постоји само онославље. А шта је то, немам појма, али почиње да се назире.
Дан када ово пишем је дан у коме СВИ православни хришћани, који користе јулијански календар, славе Светог Јована Крститеља. Не, погрешила сам, не славе сви, а треба да славе, јер је „црвено слово“. А посебно треба да знају да је Ирод одсекао главу светом Јовану зато што је указивао на хипокризију на Иродовом двору! Тај чин хришћани обележавају на празник Усековења, кад се пости као што се пости и за Крстовдан – сухоједењем. Практично, не једе се ништа, ни на води, ни на уљу, а о риби нема ни говора. Срби данас немају појма да се то тако ради. Да ли смо улетели у хипокризију? Не.
Хипокризија је кад лицемерно тврдиш да верујеш у Бога, а у ствари не верујеш. Ово што су неки Срби урадили није хипокризија. Не. То је отворено одбацивање православне вере.
Како?
Гледали ли сте кошарку? И ја сам. Кад баба у осмој деценији седне да пише о кошарци која је прошла, онда мора да је то нешто посебно, је л` да? (Је л` то неко мени добацио: „Све је већ речено, баба! Идемо даље!“?) Ма немојте кас`ти ... Није све речено.
Је л` неко рекао да ништа више није исто? Па, није. Молим лепо. Шта више није исто, нити ће икад бити? Чек` да видимо:
Не „до кад“, него „докле“ ћемо вас слушати? То није исто. До кад ће нешто бити, то не можемо знати, а о „докле“ одлучујемо сами. Језикозналци би рекли да лупам, али не. „До кад“ је питање за време, а „докле“ за даљину, и то у најширем смислу речи. „Докле ћемо пуштати неког човека“ је питање границе, а не времена.
То најбоље кажу Апостоли. Пита их народ „Докле ћемо вас слушати?“, јер послушање је врлина. Јесте... Ал` не можеш махнитог човека слушати и служити, па народ пита „докле?“. На то питање Апостоли одговарају „Док поштујемо Закон Божји!“. Проблем нас Срба је што не познајемо Закон Божји, а и ако смо чули за њега, обично не знамо шта то значи у нашем свакодневном животу, а и кад знамо значење – не примењујемо га. То је гадно ако сам не знаш где је граница. Слеп само може да те одведе у провалију, ако си му слепо послушан. И ту си мртав пре него што стварно погинеш. Јер, слушати неразумог је умирање у трајању. Али, постоји још горе, а то је кад Владика СПЦ зна Закон Божји, а не води народ нигде, него мучи свештенике који су путоказ том истом напаћеном народу. Докле ће то ићи? И куд нас то води? Шта се ово дешава у Вршцу? Је л` знате шта се дешава у Вршцу? Ту ако будемо слепи, глуви и неми, нећемо бити као они мајмуни са рукама на устима, очима и ушима, него нас неће бити. `Ајмо редом:
Данас је дан пред заседање Скупштине Србије на којој ће се, можда, одлучити да морамо да нестанемо. Организовано ће доћи они који мисле да морају то да подрже, а неће доћи они који би само да живе. Јер – шта их брига. Кад мало размислим, заправо, сви ћуте. Мук је свуда, свуда око нас, мука је исто свукуд, али је мук јачи, једино се чују они који мучу. А попе ни да мукну, ни да бекну, ни да скоче. Уместо да нас предводи, Црква баш ових дана увлачи паству у дилему: јога или пилатес. Не Црква, грешна ми душа, него клир. Црква је заједница Бога и крштених душа, дакле, заједница Бога, нас и оних наших који су преминули, а били су крштени. То је Црква, а не само ови што носе мантију. Они се, тако рећи, лажно представљају. Дакле, клир се чешља, као она баба, док нешто тиња. Заправо...
Не ни клир, него владике. Владика Ћира, и владика Спира. Нису их завадиле жене, немају их, него јога. Један каже да нема штете ако се поставимо у неку асану док нам извршитељ куца на врата, други каже да то нема везе са православљем, него кад зло донесе позив за суд – да радимо пилатес. Јога и пилатес нису исто, кажу. Да ли је то једина срамота која нас је задесила? Чек` да видимо: