РУСИ НАС ИПАК НИСУ ЗАБОРАВИЛИ

Малопре чух на вестима да се почетак фестивала српског порекла Бир-фест помера са среде на четвртак из безбедносних разлога! Шта је, мислим се...? Да није минирана ливада, па ће од данас до прекосутра да поваде бомбе? Јок. Падаће киша :). И град, и секире, и громови и... Потоп! Има да буде више кише него продатог пива. А почиње и Успењски пост. Најстрожи после Васкршњег... Шта то значи...? 

Drink-fuelled students a main cause of street trouble

ИМА ЛИ "АРХАНГЕЛА" НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ?

Једном један човек уобразио да је Свети Архангел Михаило. Пошто-пото је хтео да разговара са Патријархом Павлом и зато је редовно и упорно одлазио у београдску Саборну цркву у којој је Патријарх служио. Но, ђакони и чтеци штитили су за време службе свог светог Патријарха, те се "Архангел" досети да пред крај службе претрчи улицу и улети у Патријаршију која је прекопута Саборне цркве. За њим су појурили и ђакони, али, како се служба завршила, брзо је стигао и Патријарх. Мало и споро је говорио, а ходао је брзо, само се за њим вијорила мантија. Ђакони саваташе "Архангела" и почеше да се правдају пред Његовом светошћу да имају проблем с тим човеком, који хоће по сваку цену да разговара с њим.

- Ја сам Архангел Михаило! - рече човек.

Патријарх с неописивим миром стави кључ у браву на вратима кроз која је хтео да прође и још мирније рече:

- Онда ја нисам достојан да разговарам с Вама - и уђе где је хтео. 

 

Патријарх Павле, светло које се не гаси

  Иако ово подсећање на нашег Патријарха служи да охрабри оне којима други досађују својом причом, посебно оне којима људи причом наносе зло, ја ћу га подићи на ниво изнад наших малих глава (јер ми смо мали људи, па имамо мале главе) и поставити је као огледало Великим главама. Где су те велике главе? 

МОЈА РОДЗИНА ЈЕ... МОЈА ДУША

Бем ти кишу... Докле ће? Боле коске. Моја кума каже да ми је то од зуба. Од зуба времена. Па, добро, боли... Неће дуго. Све ће то иловача излечити. Седам банки, скоро. Није мало... Али, душа ми је полетна. Памет некако разборита... Док не заборавим. Искуство дуго и болно. Полако се гасим... Гледам шта се дешава. И ћутим. Све ми је одавно јасно, само не знам шта ће да буде... Некако... Бог не да да од мене направе биомасу. Хвала Му што је од мене је ипак направио статистичку грешку. Која, кажем, полако ишчезава... Али, данас сам изненада живнула. Данас су унутрашњи громови и муње покидали моје стеге. Зашто? Због оног "Урааааааа". Кад чујеш то руско "Урааа", удари те посред груди и истера ти сузе на очи, одоздо, из срца. Али, то ме држало само до подне. О послеподневу хоћу нешто да кажем.

Владимир Јермаков: "Ко неће да чује Лаврова, мораће да слуша Шојгуа"

ТЕКСТ КОЈИ ЋЕ СЕ ТЕК ЈЕДНОГ ДАНА РАЗУМЕТИ...

Кад гледам шта се око мене дешава, сигурна сам да сам у лудилу. Туђем, не свом. А кад гледам људе појединачно, видим да су нормални, збланути као и ја. Гледам колоне протестника, јер живим у центру Београда. Једни су ту милом, са жељом да поново узјаше Мурта, а други су силом, од којих многи и нису хтели да стигну до центра где је, да простите, Курта. Били кафићи пуни, препуни, пице се куповале кроз прозоре, вода у флашицама се носила од кућа, попила се, па и за њу били редови у "Shop&Go - Maxi-ју", како се данас називају наше радње, продавнице или, у моје време, бакалнице... Шта је заједничко и једним и другим протестницима?  СВИМА ЈЕ ДОСТА СВЕГА! Али... Већина народа, пак, не види решење. Протестници га, виде на различитим странама... И шта ће да буде...?

 Сви као један, али у Букурешту

Веровали или не - ми смо још увек један народ

Видим, штрајкују у поштама. Народ је уз њих, чујем на пијаци. Па наравно, ми смо један народ. Није лако радити на шалтерима за такву мизерију од пара. Један поп дође на јутарњу службу, заврши је и оде. После подне дође само онај који је дежуран. Не можеш да на`ваташ попа у цркви, да си још толики. Добро, сад свете водицу за Васкрс. Не причам о томе. Причам како их није срамота да траже 10.000 динара за опело од оних који своје укућане често сахрањују због  глади и болести.  Упоређивање њих са медицинским сестрама и ПТТ радницима је допуштено једино као илустрација пакла неправде у којем смо се нашли. О, Боже... Баш ме је потресло... 

Читам, у дистрибутивном центру ради недопустиво и неподношљиво мали број људи. 150 радника мора да обради 31.000 пошиљака за ноћ! То му дође 2,5 минута за пошиљку, без да се иде у ВЦ или погледа лево-десно. У недељу је руководство поште довело запослене из унутрашњости да одраде посао уместо штрајкача и то под радним налогом, за чије се непоштовање добија отказ. Руководство...? Сећам се директорке Пошта Србије која је једном толико викала у Скупштини да сам помислила да ће да је изнесу. Није деловала добро. Данас читам  у новинама да живи у луксузу и да је даље директорка свих пошта у Србији...

Текст који следи написала сам пре две године. Као да сам слутила да ће довде да дође... Молим Вас, проследите га даље као подршку свима онима који се боре за живот, Не за достојанство, не за достојанствен живот, него буквално - да претекну...

У ИМЕ ЧЕГА ЈЕ ОВО?

Посекоше дрвеће на Калемегдану у моје име... Донета је одлука да ће убудуће дете имати две маме или две тате, у моје име. Изместише железничку станицу - у моје име. Поробише све потоке и живе их набише у канализацију, у моје име. Наплаћиваће ветар који врти вртешке за струју, за моје добро и од мојих пара. Хоће да ми узму обе преткоморе мог срца, Косово и Метохију, и плус да им "добровољно" дам и друге органе кад умрем. И геноцид ми приписаше који нисам починила, а није га ни било... А у чије је име ово што следи? У моје? У Ваше? У наше?...

Логор на београдској Аутокоманди. Зграда и сад постоји. Била ја у њој. И?!

ЕВО КАД ЋЕ ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ

Имала сам срећу, и за то сам захвална Богу, да рукопис једне чудесне књиге буде преда мном пре него што је објављена. Књига се зове "Шта треба да се зна О ГРЕХУ". Не знају људи где има да се купи, али пошто имам рукопис у ПДФ и дозволу да делове приказујем повремено, одабрала сам једно парче књиге као сопствену реакцију на ово. (Верујем да ће ова књига направити хаос не само на нашем тржишту...)