Не волим стране речи, а ово у наслову јесу обе... Узела сам их зато што тачно означавају оно што је мени страно. Вортекс је вртлог у ваздуху и води, који је најјачи у центру, а слабији што је даље од осе и на крају нестаје. Олимпијски вортекс је друштвени вихор, или торнадо, или вир. Траје, снажан је, дрма адреналин, одлази и нестаје. Шта остаје? Пустош... Зашто? Зато што је вортекс сам себи сврха. Он нема другу суштину.
На то је упозорио само један човек – Андрија Прлаиновић. Лепо је рекао „Ми смо наше урадили. Заложите се ви за системску подршку спорту, ватерполу“. Скочише спортисти из појединачних спортова да кажу како држава улаже у њих. И ту схватих зашто нам је на грбу двоглави орао. Нису то две главе, то се једна окреће брзо, гледајући у једне и друге. А ми покушавамо да будемо као та држава, јер су нам драги и једни и други и одосмо у шизофренију. Е тамо нећу, не да мене Бог! Ја сам Његова и Он ме познаје. И помоћи ће ми да ово сагледам.
И како Бог увек пошаље помоћ, појави се и председник Владе Србије да ми то објасни.
На тој конференцији за новинаре су присуствовали и неписмени. На свим телевизијама је био. И сви су га гледали, не због Хрватске коју је споменуо, него због олимпијаца. Ми њих једноставно волимо. А сви знамо да је Прлаиновић из базена подигао огледало....И? Шта ће сад да буде? Сели да видимо.
Ал` више смо чули него што смо видели. Толико је сирома` Вучић викао, да смо једва разумели следеће: Држава је највише дала ватерпилистима и кошаркашима. Али је дала и индивидуалном спорту, бар стипендију од 80-90.000... „Шта је то? Ништа“, каже председник Владе. Ја јела неку шљиву и би ми жао што није претворена у ракију да се анестезирам.Месечно?! Један спортиста? ОК. Кад је нешто јединствено и непоновљиво, онда је то културно добро. И нема цену. То је дефиниција културног добра... У реду.
Национална пензија за њих ће да почне са њихових 40 година и биће најмање 160.000?! Не знам, можда је то у реду, не треба да продају своје медаље да би преживели... Не, нећу да питам колика је пензија пензионисаних официра са Кошара... Имамо ли ми спортисте који су донели медаље СФРЈ, који су из Србије, а немају пензију од 160-180.000 динара месечно?! И немају 40, него 80 година... Не знам. Питам. Ако је уопште слободно питати.
И сад оних 30.000, односно 45.000 €вра сваком са медаљом... Ја не знам да рачунам на абакус, али на рачунаљку знам. Нека ће свако ко је понео медаљу добити по 45 хиљада евра, а неће, то је 2.340.000. Председник Владе у понедељак рече да ће до петка да буде уплаћено око 3 милиона. Да ли разлика иде тренерима? Или и стручном штабу, што би било ред. Јер то није ништа. Али само за богате земље....
Заправо, питање и није како се деле те паре, него које су то паре? ОК, неко је у коментарима написао „Све ће то један омањи кредит да реши“... А ко ће да врати кредит? Нико. Немојте да се секирате – нико! Јер, толико колико се човечанство задужило – нема ко да врати. Нама ће да узму воду, Грцима острва, па ће нама да остану острва, а Грцима вода.... Све то спада у тих 30-45.000 €. Не смемо да се заваравамо.
И то је тај вортекс. Ти мислиш да си нешто, а у ствари си део олује, која је снажна док траје, престане и нестане. А остави – шта? Пустош. Хладну воду у базенима...
Ја сам само једна бакица, чија пензија не покрива ни дно потрошачке корпе, без плаћања струје и телефона. И без могућности да оде у бању да скине рђу са костију. Али кад би Прлаиновић рекао „Дајте динар за дечји спорт“, ја бих однела обе лепте. Зато што је то будуће здравље нације. Ово?! Да неко задуживањем даје паре на рачун будућности исте те деце...?! Ја то не бих узела. Нисам комуниста, да не да Бог, али треба да постоји нека солидарност са гладнима, болеснима, немоћнима, потребитима... Јер то је Божја заповест.
Драги мој млади господине, знате кад ће бити система? Кад буде било памети. Али то је недовољно. Кад буде памети и морала.
ПС Сетих се једне застрашујуће поуке баба Радмиле. Она има ћерку, врхунског сликара. Светског, а српског. Нема `леба да једе, а ради дан и ноћ. А мајка јој каже: „Е, па, ћерко, ти би да се играш, да црткаш и да ти неко плати. Ко ће да ти плати, кад нема детету да да да једе?“. Е, то што је она рекла, то је будућност и наше културе, и нашег спорта. Не зато што немамо материјалну базу, него –духовну“.
Морал је изнад закона (Патријарх Павле).
Е, морам још једно ПС. Па не вреди, заборављам... Стара...
ПС1. Пита Вучић: „Па, шта још треба да урадимо?! Све смо дали. Не можемо ми да наручујемо карте за авион. Па, ми нисмо туристичка агенција. Не ваља кад дамо, не ваља кад недамо. Кажите – шта, и ми ћемо то урадити“.
Мајсторе, ја ћу ти кажем шта. Не мораш да ме узмеш за саветника.
УВЕДИ КОНТРОЛУ ПОТРОШЊЕ БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА. Амин.
Молим све оне који су прочитали овај текст да на истом овом блогу прочитају и текст посвећен Бори Чорби: "мачеће...", јер ту негде треба тражити утрок овоме и свему.. Остајемо у контакту. надам се :)
На то је упозорио само један човек – Андрија Прлаиновић. Лепо је рекао „Ми смо наше урадили. Заложите се ви за системску подршку спорту, ватерполу“. Скочише спортисти из појединачних спортова да кажу како држава улаже у њих. И ту схватих зашто нам је на грбу двоглави орао. Нису то две главе, то се једна окреће брзо, гледајући у једне и друге. А ми покушавамо да будемо као та држава, јер су нам драги и једни и други и одосмо у шизофренију. Е тамо нећу, не да мене Бог! Ја сам Његова и Он ме познаје. И помоћи ће ми да ово сагледам.
И како Бог увек пошаље помоћ, појави се и председник Владе Србије да ми то објасни.
На тој конференцији за новинаре су присуствовали и неписмени. На свим телевизијама је био. И сви су га гледали, не због Хрватске коју је споменуо, него због олимпијаца. Ми њих једноставно волимо. А сви знамо да је Прлаиновић из базена подигао огледало....И? Шта ће сад да буде? Сели да видимо.
Ал` више смо чули него што смо видели. Толико је сирома` Вучић викао, да смо једва разумели следеће: Држава је највише дала ватерпилистима и кошаркашима. Али је дала и индивидуалном спорту, бар стипендију од 80-90.000... „Шта је то? Ништа“, каже председник Владе. Ја јела неку шљиву и би ми жао што није претворена у ракију да се анестезирам.Месечно?! Један спортиста? ОК. Кад је нешто јединствено и непоновљиво, онда је то културно добро. И нема цену. То је дефиниција културног добра... У реду.
Национална пензија за њих ће да почне са њихових 40 година и биће најмање 160.000?! Не знам, можда је то у реду, не треба да продају своје медаље да би преживели... Не, нећу да питам колика је пензија пензионисаних официра са Кошара... Имамо ли ми спортисте који су донели медаље СФРЈ, који су из Србије, а немају пензију од 160-180.000 динара месечно?! И немају 40, него 80 година... Не знам. Питам. Ако је уопште слободно питати.
И сад оних 30.000, односно 45.000 €вра сваком са медаљом... Ја не знам да рачунам на абакус, али на рачунаљку знам. Нека ће свако ко је понео медаљу добити по 45 хиљада евра, а неће, то је 2.340.000. Председник Владе у понедељак рече да ће до петка да буде уплаћено око 3 милиона. Да ли разлика иде тренерима? Или и стручном штабу, што би било ред. Јер то није ништа. Али само за богате земље....
Заправо, питање и није како се деле те паре, него које су то паре? ОК, неко је у коментарима написао „Све ће то један омањи кредит да реши“... А ко ће да врати кредит? Нико. Немојте да се секирате – нико! Јер, толико колико се човечанство задужило – нема ко да врати. Нама ће да узму воду, Грцима острва, па ће нама да остану острва, а Грцима вода.... Све то спада у тих 30-45.000 €. Не смемо да се заваравамо.
И то је тај вортекс. Ти мислиш да си нешто, а у ствари си део олује, која је снажна док траје, престане и нестане. А остави – шта? Пустош. Хладну воду у базенима...
Ја сам само једна бакица, чија пензија не покрива ни дно потрошачке корпе, без плаћања струје и телефона. И без могућности да оде у бању да скине рђу са костију. Али кад би Прлаиновић рекао „Дајте динар за дечји спорт“, ја бих однела обе лепте. Зато што је то будуће здравље нације. Ово?! Да неко задуживањем даје паре на рачун будућности исте те деце...?! Ја то не бих узела. Нисам комуниста, да не да Бог, али треба да постоји нека солидарност са гладнима, болеснима, немоћнима, потребитима... Јер то је Божја заповест.
Драги мој млади господине, знате кад ће бити система? Кад буде било памети. Али то је недовољно. Кад буде памети и морала.
ПС Сетих се једне застрашујуће поуке баба Радмиле. Она има ћерку, врхунског сликара. Светског, а српског. Нема `леба да једе, а ради дан и ноћ. А мајка јој каже: „Е, па, ћерко, ти би да се играш, да црткаш и да ти неко плати. Ко ће да ти плати, кад нема детету да да да једе?“. Е, то што је она рекла, то је будућност и наше културе, и нашег спорта. Не зато што немамо материјалну базу, него –духовну“.
Морал је изнад закона (Патријарх Павле).
Е, морам још једно ПС. Па не вреди, заборављам... Стара...
ПС1. Пита Вучић: „Па, шта још треба да урадимо?! Све смо дали. Не можемо ми да наручујемо карте за авион. Па, ми нисмо туристичка агенција. Не ваља кад дамо, не ваља кад недамо. Кажите – шта, и ми ћемо то урадити“.
Мајсторе, ја ћу ти кажем шта. Не мораш да ме узмеш за саветника.
УВЕДИ КОНТРОЛУ ПОТРОШЊЕ БУЏЕТСКИХ СРЕДСТАВА. Амин.
Молим све оне који су прочитали овај текст да на истом овом блогу прочитају и текст посвећен Бори Чорби: "мачеће...", јер ту негде треба тражити утрок овоме и свему.. Остајемо у контакту. надам се :)
