Јутрос седох да прочитам новине. Ма не купујем, бацим поглед на њихова интернет издања. Укинуће се штампана издања због тога, знам. Па, шта да радим...? Праћу прозоре толет-папиром, бољи је. Дакле, читам и прочитам ово:
MOMCI, GDE VAM JE PATRIOTIZAM?
Čak 26 košarkaša odbilo da igra za Srbiju na
Univerzijadi!
B. O. | 18. 07. 2017 - 17:11h
Nešto nezapamćeno se dogodilo u našoj
košarci. Dok je ranije igranje za nacionalni tim bilo stvar ponosa, časti i
prestiža, sada je došlo neko drugo vreme. Vreme u kom mladi igrači odbijaju da
igraju za Srbiju i njih 26 neće da brani boje svoje zemlje na Univerzijadi od
19. do 30. avgusta u Kineskom Tajpeiju.
Добро... Мислим, није добро, него, хтедох рећи да је текст пристојан, коректан, па и више од тога. Поента је већ у новинском наслову, мада се пуна трагедија открива тек у – коментарима на овај чланак. Она може да стане у једну реченицу читалаца: „Патриотизам се не маже на хлеб“. Дакле, читаоци су листом рекли "Ако, нека не играју, и немају за кога". Трагедија је, значи, настала кад је Србију издао мали човек. Тај што пише овакве коментаре, не сваки мали човек. Прави мали човек је увек прави Велики Човек. Али ови...?! Који не знају шта је то патриотизам...?! Сад ће да науче. Сад ће баба да им каже...
Патриотизам или родољубље је, по дефиницији у Википедији: скуп снажних и искрених осећања љубави, поштовања и привржености чији су објекти сопствени народ, национална држава (отаџбина, домовина)...
Јеее! Каква дефиниција! Па је л` може то једноставно да се каже, мајку му...?! Овако: патриотизам је "емотивна приврженост" (и ово је из једне друге дефиниције), код нас звана љубав, према сопственом народу. То се односи, опет према дефиницији, на "целокупан етнички простор датог народа, језик и писмо, националну историју, националну културу, традицију и предање, националне симболе, те најзначајније аутентичне националне институције из сфере политике, одбране, спорта, културе, науке, просвете и религије".
Е, сад да видимо шта кажу "коментатори".
Кажу, питају:
1. Шта је то патриотизам?
Одговор: па сад овде горе рекох. Али да допуним својим речима, јер онакве дефиниције могу да се уче само по "болоњи", пошто ништа не вреде. Дакле: реч "патриотизам" је настала од старогрчке речи πατρίς (патрис, отац). У њу је урачуната и дедовина, од српске речи "деда", очев отац, коме је ова отаџбина опет била дедовина. Србија је дедина дедовина, и то сваког деде у назад, све до првог српског деде који се, са свим овим потоњим, преврће у гробу због нас, потомака, који се питамо шта је патриотизам.
Кажу:
2. znalac: jes, pa da zbog nekog bezveznog takmicenja rizikuju povrede i izgube ko zna koliko para. "patriotizam" se ne maze na hleb, niti se sipa u traktor.
Одговор под А: znalac, много си ми ти велики зналац! Баба да ти објасни нешто (ја ћу то онако просто, бабски):
До сад су се квалификације за светска такмичења одржавала тако да то не смета много клупским такмичењима. Сад је ФИБА донела одлуку да то буде два пута годишње и то у време клупске сезоне. Ни један клуб неће да пушта скупе играче да играју за своје мале земље које их после одеру у кошарци. (Као, деру :), добро сад...) Значи, најбољи сениори не могу да играју за своју земљу и да хоће. Зато је Универзијада, ова Универзијада посебно, фамозна прилика да се види ко од младих играча може у А репрезентацију. Из тог разлога то није "безвезе такмичење", јер је то такмичење прилика да уђеш у А репрезентацију и да те онда неко узме у свету. И то за велике паре. А ови клинци који су то одбили, изгубили су - добру прилику. Свака сељанка на пијаци зна за принцип "дођи-види-купи". Како неко да јој купи нешто, ако није извадила из тезге...? Је л` то неко знање? Па какав си ти онда зналац?
А и ја нисам гуска, право да ти кажем. Знам ја... Менаџери не пусте да играју ови позвани, јер ће њих и овако продати, него нам потуре и оне које тек треба да буду продати, али теже, јер нису најбољи. А клинци на све пристају, Боже ме `прости, као да немају ништа ни међу ногама, ни међу раменима... И тако је умрла будућност наше кошарке... Тачка. Хм... Па није то само ствар кошарке...
Одговор под Б. Тачно је да се патриотизам не маже на хлеб. Не можеш на хлеб да намажеш Плаву гробницу, нити кости вршњака ових кошаркаша које су разасуте по костурницама и српским гробљима по свету. Сећаш се оног текста о репрезентацији српске кошарке пред меч са Америма "Ко је соко, нека шири крила!"? Е, то је истинита реченица из Балканског рата, кад ти је прадеда правио отаџбину из патриотизма. Шта мислиш, како су наши кошаркаши реаговали на ту реченицу и шта су они бранили! Ма знам, самлели их Амери, али нису пузали да узму храну с пода, нити лаптали да се насите. Тачно је и то да не можеш патриотизам да сипаш у трактор, јер он не иде на крв. Али се прадедина крв и не даје за паре, јеб**е те оне...
Кажу:
3. BUDŽAK : Gde ste vi patriote kada ta deca stasavaju , kada im roditelji plaćaju opremu , zimske pripreme , letnje pripreme, putovanja , pojačanu ishranu . Kada se u mlađim kategorijam većina trenera okači na džepove roditelja ,kada prohodnost zavisi od materijalnih mogućnosti volje menadžera i političkih moćnika . Na kraju se pojavite vi patriote iz budžaka pa pljujete po svemu i svačemu ,čime ste stekli to pravo. Ako vas sećanje slabo služi setite se primera porodice Đoković.
Ја оволику неписменост не видех ни у амазонским племенима! Па, бре, не иде размак пре запете, а запета иде и пре и иза вокатива. И немој да ми браниш Србију латиницом, кумим те Богом. Јер - то је издаја отаџбине од стране правог малог човека. Наше писмо је најсавршеније фонетско писмо на свету и добило је име по Светом Кирилу. А латиница по Латинима. И сад ћеш ти да ми објасниш како је гнусно бити патриота - латиницом?! Па то латинично писмо су силом, еј бре, СИЛОМ, увели Аустријанци у Првом светском рату. Убијали ко није хтео да пише латиницом. Забранили ћирилицу! Убијали! Разумеш?! То су они исти што су вешали жене и децу по Мачви. Па зар њихови уплакани духови да иду мојом кућом што латиницом служим њиховим убицама? Ја то нећу. Не смем. Плашим се да се не огрешим. А ти добровољно пристао да будеш туђинов роб? Добровољно. Еј, Србине, прошло сто година од тада, а ти се још плашиш њих, па би да им служиш, да им се додвориш! Ма... Брига тебе што су и сад скоро нечијем детету, само зато што је Србин, извадили очи и ставили му на дланове, па му онда одсекли руку, па ногу... Патриотизам је и љубав за оне који су страдале само зато што су били припадници одређене патрије... Свако треба да се бори да у њој процветају све врлине и сва добра оним талентима које је добио од Бога. И Богу се полажу рачуни.
И шта ако су родитељи овима плаћали опрему? Шта?! Данас сви родитељи све плаћају деци. Ко има, наравно, али пусти родитељ снађе се за све. И мантиле за вежбе на Медицинском факултету, и виолине, и - све! Па та деца нас и лече, и кувају, и бране... Од како је света и века, мајке су опремале децу. Мајке су плеле чарапе, не држава, и за своје мртве синове, погинуле да ти овако можеш да пишеш. Па да није кнез Лазар можда обукао Србе за последњу битку? Ја мислим да родитељи ових младих спортиста нису улагали у њих да они не представљају никог и ништа, него да буду на понос и роду и Богу. А не само да имају паре и презир нације.
То што проходност у спорту зависи од потплаћивања, воље менаџера и политичких моћника, е то си лично ти крив. И ја! Ми ћутимо. Ми смо патриоти из буџака, како кажеш. Не, пардон, ја сам патриота из буџака, а ти си - шта? Што лепо не кажеш који политички моћници су у питању? Кад ниси из буџака. Ја не знам... Како ћу да знам кад ви што све знате - ћутите? И пуштате.
Не могу више да пишем... Плаче ми се...
Једино знам да патриотизма има само тамо где има Бога. А ови? Издали Бога, а неће патрију. Кад продаш веру за вечеру - онда нема патриотизма. "Срећом", ускоро неће бити ни Срба, па ће питање патриотизма да буде pase. Таква је демографска прилика. Али... Душа српска и хришћанска је оно што надилази просторе и време. Она је бесконачна, безвремена, јер је бесмртна. И једино што ће нас Бог питати једног дана, то је: "Јеси ли волео, чедо моје" и "Јеси ли унапредио своје таленте". И само ће часна душа имати тачан одговор.. Остало је вечна патња, са скупим спомеником на гробу који ће да руше само зато што је српски.
Патриотизам је, рекох, љубав, а ако љубави нема... Е, то је већ написао Апостол Павле у Химни љубави. Прогуглајте, ваљаће свима.
Јеее! Каква дефиниција! Па је л` може то једноставно да се каже, мајку му...?! Овако: патриотизам је "емотивна приврженост" (и ово је из једне друге дефиниције), код нас звана љубав, према сопственом народу. То се односи, опет према дефиницији, на "целокупан етнички простор датог народа, језик и писмо, националну историју, националну културу, традицију и предање, националне симболе, те најзначајније аутентичне националне институције из сфере политике, одбране, спорта, културе, науке, просвете и религије".
Е, сад да видимо шта кажу "коментатори".
Кажу, питају:
1. Шта је то патриотизам?
Одговор: па сад овде горе рекох. Али да допуним својим речима, јер онакве дефиниције могу да се уче само по "болоњи", пошто ништа не вреде. Дакле: реч "патриотизам" је настала од старогрчке речи πατρίς (патрис, отац). У њу је урачуната и дедовина, од српске речи "деда", очев отац, коме је ова отаџбина опет била дедовина. Србија је дедина дедовина, и то сваког деде у назад, све до првог српског деде који се, са свим овим потоњим, преврће у гробу због нас, потомака, који се питамо шта је патриотизам.
Кажу:
2. znalac: jes, pa da zbog nekog bezveznog takmicenja rizikuju povrede i izgube ko zna koliko para. "patriotizam" se ne maze na hleb, niti se sipa u traktor.
Одговор под А: znalac, много си ми ти велики зналац! Баба да ти објасни нешто (ја ћу то онако просто, бабски):
До сад су се квалификације за светска такмичења одржавала тако да то не смета много клупским такмичењима. Сад је ФИБА донела одлуку да то буде два пута годишње и то у време клупске сезоне. Ни један клуб неће да пушта скупе играче да играју за своје мале земље које их после одеру у кошарци. (Као, деру :), добро сад...) Значи, најбољи сениори не могу да играју за своју земљу и да хоће. Зато је Универзијада, ова Универзијада посебно, фамозна прилика да се види ко од младих играча може у А репрезентацију. Из тог разлога то није "безвезе такмичење", јер је то такмичење прилика да уђеш у А репрезентацију и да те онда неко узме у свету. И то за велике паре. А ови клинци који су то одбили, изгубили су - добру прилику. Свака сељанка на пијаци зна за принцип "дођи-види-купи". Како неко да јој купи нешто, ако није извадила из тезге...? Је л` то неко знање? Па какав си ти онда зналац?
А и ја нисам гуска, право да ти кажем. Знам ја... Менаџери не пусте да играју ови позвани, јер ће њих и овако продати, него нам потуре и оне које тек треба да буду продати, али теже, јер нису најбољи. А клинци на све пристају, Боже ме `прости, као да немају ништа ни међу ногама, ни међу раменима... И тако је умрла будућност наше кошарке... Тачка. Хм... Па није то само ствар кошарке...
Одговор под Б. Тачно је да се патриотизам не маже на хлеб. Не можеш на хлеб да намажеш Плаву гробницу, нити кости вршњака ових кошаркаша које су разасуте по костурницама и српским гробљима по свету. Сећаш се оног текста о репрезентацији српске кошарке пред меч са Америма "Ко је соко, нека шири крила!"? Е, то је истинита реченица из Балканског рата, кад ти је прадеда правио отаџбину из патриотизма. Шта мислиш, како су наши кошаркаши реаговали на ту реченицу и шта су они бранили! Ма знам, самлели их Амери, али нису пузали да узму храну с пода, нити лаптали да се насите. Тачно је и то да не можеш патриотизам да сипаш у трактор, јер он не иде на крв. Али се прадедина крв и не даје за паре, јеб**е те оне...
Кажу:
3. BUDŽAK : Gde ste vi patriote kada ta deca stasavaju , kada im roditelji plaćaju opremu , zimske pripreme , letnje pripreme, putovanja , pojačanu ishranu . Kada se u mlađim kategorijam većina trenera okači na džepove roditelja ,kada prohodnost zavisi od materijalnih mogućnosti volje menadžera i političkih moćnika . Na kraju se pojavite vi patriote iz budžaka pa pljujete po svemu i svačemu ,čime ste stekli to pravo. Ako vas sećanje slabo služi setite se primera porodice Đoković.
Ја оволику неписменост не видех ни у амазонским племенима! Па, бре, не иде размак пре запете, а запета иде и пре и иза вокатива. И немој да ми браниш Србију латиницом, кумим те Богом. Јер - то је издаја отаџбине од стране правог малог човека. Наше писмо је најсавршеније фонетско писмо на свету и добило је име по Светом Кирилу. А латиница по Латинима. И сад ћеш ти да ми објасниш како је гнусно бити патриота - латиницом?! Па то латинично писмо су силом, еј бре, СИЛОМ, увели Аустријанци у Првом светском рату. Убијали ко није хтео да пише латиницом. Забранили ћирилицу! Убијали! Разумеш?! То су они исти што су вешали жене и децу по Мачви. Па зар њихови уплакани духови да иду мојом кућом што латиницом служим њиховим убицама? Ја то нећу. Не смем. Плашим се да се не огрешим. А ти добровољно пристао да будеш туђинов роб? Добровољно. Еј, Србине, прошло сто година од тада, а ти се још плашиш њих, па би да им служиш, да им се додвориш! Ма... Брига тебе што су и сад скоро нечијем детету, само зато што је Србин, извадили очи и ставили му на дланове, па му онда одсекли руку, па ногу... Патриотизам је и љубав за оне који су страдале само зато што су били припадници одређене патрије... Свако треба да се бори да у њој процветају све врлине и сва добра оним талентима које је добио од Бога. И Богу се полажу рачуни.
И шта ако су родитељи овима плаћали опрему? Шта?! Данас сви родитељи све плаћају деци. Ко има, наравно, али пусти родитељ снађе се за све. И мантиле за вежбе на Медицинском факултету, и виолине, и - све! Па та деца нас и лече, и кувају, и бране... Од како је света и века, мајке су опремале децу. Мајке су плеле чарапе, не држава, и за своје мртве синове, погинуле да ти овако можеш да пишеш. Па да није кнез Лазар можда обукао Србе за последњу битку? Ја мислим да родитељи ових младих спортиста нису улагали у њих да они не представљају никог и ништа, него да буду на понос и роду и Богу. А не само да имају паре и презир нације.
То што проходност у спорту зависи од потплаћивања, воље менаџера и политичких моћника, е то си лично ти крив. И ја! Ми ћутимо. Ми смо патриоти из буџака, како кажеш. Не, пардон, ја сам патриота из буџака, а ти си - шта? Што лепо не кажеш који политички моћници су у питању? Кад ниси из буџака. Ја не знам... Како ћу да знам кад ви што све знате - ћутите? И пуштате.
Не могу више да пишем... Плаче ми се...
Једино знам да патриотизма има само тамо где има Бога. А ови? Издали Бога, а неће патрију. Кад продаш веру за вечеру - онда нема патриотизма. "Срећом", ускоро неће бити ни Срба, па ће питање патриотизма да буде pase. Таква је демографска прилика. Али... Душа српска и хришћанска је оно што надилази просторе и време. Она је бесконачна, безвремена, јер је бесмртна. И једино што ће нас Бог питати једног дана, то је: "Јеси ли волео, чедо моје" и "Јеси ли унапредио своје таленте". И само ће часна душа имати тачан одговор.. Остало је вечна патња, са скупим спомеником на гробу који ће да руше само зато што је српски.
Патриотизам је, рекох, љубав, а ако љубави нема... Е, то је већ написао Апостол Павле у Химни љубави. Прогуглајте, ваљаће свима.
