СВЕ САМЕ ОПОМЕНЕ...

Ех, каква сам ти ја, Боже...! Njuz. net је још 3. септембра 2016. јавио следеће "Непознати починиоци однели су прексиноћ Косово из дворишта Србије док су грађани спокојно гледали ријалити програм "Фарму", а ја не верујем. Тако нисам веровала ни "Надреалистима", него сам се смејала и дивила духу Нелетове гротеске. А оно није била гротеска, него антиципација будућности. Како је свевременим називом Деана Лесковар крстила своју награђену драму "Слике жалосних догађаја"! Колико је та жена томова с овим насловом могла да испише, да је хтела и да није непоновљива...? Узех се у памет: да више не бих била неповерљива према лажљивом пастиру који узнемирава јавност повиком "Ене, вука!" кад га нема, јер на крају приче, знам, вук је дошао, рећи ћу само једно - знам, дошла мечка и на наша врата. Видим.

 Сунце моје - заклано је тамом

 Слику сам преузела са ФБ странице "Дедовина - Dedovina". Препоручујем је свакоме ко хоће да зна ко су нам били дедови и шта су нам оставили да имамо и чувамо. Испод слике је писало "Марица Мирић из Белог Поља код Пећи. Силована и преклана од "учк" хорди пред очима своје мајке, коју су приморали да гледа цео чин иживљaвaњa. Слика настала у манастиру Пећка Патријаршија, јуна 1999. године". 

Моје материнско срце пуца...  То ми је као и моје дете, јер Бог нам даје децу да кроз њих волимо сву децу. А ја онда нисам хтела да мислим, јер плаши и боли. БОЛИ! И шта могу да урадим...? То се стално питам.

А може се. Прочитала сам опет на другој ФБ страници (https://www.facebook.com/knjigagvozdenipuk/) следеће (испаде да скупљам туђе текстове и од тога правим компилације. Да не да Бог! Само сам свесна да нам Бог увек говори кроз друге људе и да су све то Божји путокази ка личном исправљању)... Дакле: 

КАД РУСКИ СИРОЧИЋИ ПРЕСТАНУ ДА КОРИСТЕ ШЕЋЕР ЗБОГ СРБИЈЕ

"У години у којој је настао надимак "Гвозедни" за Други пешадијски пук, те 1913. Србији је баш била неопходна помоћ. Истрошена и израњавана у ослободилачком, Првом балканском рату 1912, а изненађена нападом дојучерашњих савезника, Бугара, на Брегалници, Србији је заиста много тога било потребно. Око 2.200 километара од ње, у московском Николајевском институту за сирочад, ученице шестог два хтеле су да помогну. Али, како? Без новца, наизглед и без могућности. Али, увек постоји могућност ако постоји воља. И... оне су решиле да увече пију чај без шећера. Дуго су свој најрадоснији напитак пиле без шећера, одлажући коцкице у сандук. А када су га напуниле, послале су га - Србији. (Сандук је у Београду примила и одмах проследила рањеницима Ана Павловна Хартвиг, супруга руског амбасадора у Краљевини Србији, која је и координисала руску помоћ нашој земљи у тим годинама. У име свих нас, ондашњих и садашњих, села је и руком свакој девојчици написала писмо захвалности". 

Питам се: а ми? Није да немамо коцку шећера, него не дамо. Сад је парола: "Све узми - само моје не дирај", а "моје" је оно што свако прогласи за "своје". И тако све поста "њихово". Па и мој живот. Никоме он није важан, јер, изгледа, ништа више није важно, ништа и нико. Или, ако јесте, сви виде излаз другачије. Зато имамо потписивање народа за Апел, Референдум или Резолуцију. Одрекли смо се саборности, а сви смо, као, православни. Но, видим уме народ да се сабере.

Садашњни протест у Нишу због уступања градског аеродрома Републици

Ја сам само једна баба. Баба која пише блог, јер не зна како другачије да употреби свој штап за опште добро, а не само са своје ноге... Умем да будем и храбрија, да напишем целу књигу, којом ћу, због тога сам је и писала, дубоко да замислим нацију која размишља на српском језику. Док књига не изађе, а то ће бити по Васкрсу, да се присетим још једног упозорења које ми је Бог дао исто те 2016 године, а ја сам прешла преко тога реченицом "Ју, сачувај Боже!"

Како је тада прнео AgionOros.ru, Калавритски митрополит Амвросије је тада упутио "хитно обраћање поводом ситуације у Грчкој"

,Ево тог упозорења:

"Из дана у дан постаје све очигледније да су "имигранти", "избеглице" и "илегалци" освајачи Грчке. Са своје стране, политички систем их прихвата, штити и ствара им повољне услове! Нико се ни због чега не секира... Један министар из владајуће партије СИРИЗА је прекјуче рекао отворену глупост: "Уз помоћ имиграната решиће се демографски проблем Грчке". Као што видимо, Влада брани освајаче наше земље. Међутим, освајачи-досељеници су већ започели своју разорну делатност. Скидају иконе са зидова храмова и капела и убацују их у ватру како би се загрејали. Од митрополита Серафима су у луци Пиреј захтевали да скине православни крст. У граду Кавала нелегални имигранти-муслимани су скинули са зидова школе икону Богородице и захтевали су да не звоне црквена звона!... Јуче су у Евкарпији у Солунском рејону муслимани делили брошуре на грчком следећег садржаја. "Грци, поверујте у речи пророка Мухамеда како бисте се спасили. Рат је дошао у вашу земљу. Крв неверника ће тећи као река. Потпис: ратници Алаха". На државној грчкој државној телевизији већ је приказано издање дневника на арапском језику! Пробудите се! Устаните из етаргичног сна! Погледајте шта се дешава унаоколо! Грчка пропада! Полако умиремо. Нестаје наш православни и национални идентитет!".

Ми смо народ који је одавно заборавио на превенцију. 

Одох у Цркву, недеља је,  да се помолим онако како се Господ молио, али својим речима: Рећи ћу: "Боже мој и Оче наш, нас свих, нека ме мимоиђа ова чаша, али нека ипак буде по твојој вољи, а не по мојој. Ти боље знаш шта је боље за мене од мене саме. Само ми не дај да се уплашим и огрешим душу".

 И пожелећу римо-католицима сретан Ускрс, како они то кажу. И искрено ћу се молити да нас сачува у вери и љубави. Ако може. Ако не - нека буде воља Твоја.

Честитка за римо-католички Божић
(То само они овако могу да замисле Звезду и Партизан 😊. Ми то ништа не видимо тако. И... Одкуд одједном зец у јајима...? Аха... немачки протестантизам изнедрио зеку. Добро, да знам...)

ПС. Хм! Ево ти га на, зеко, што ћеш ти у моја јаја! Можда не могу с твојом газдарицом да изађем на крај, али с тобом могу! Halt, зеко,  halt! )