петак, 18. мај 2018.

АНЂЕЛИ ЗОВУ...

За Спасовдан нисам била у Београду. Била сам у литији на једном другом месту. Али не бих ишла  на београдску и да сам била ту. Волим Бога и Он то зна. Знате и ви који читате мој блог... Не бих ишла на ову београдску литију зато што ме боле ноге, а стаза је дуга и лицемерна... Зашто лицемерна? Зато што оне у првим редовима, који су је предводили - није брига за мене. Уопште. Ич! А да ли ћу сутра да идем на Литију? Ако Бог да - обавезно! Пузећи, ако не будем могла на две, на четири могу😝. Шта је сутра... ? Какав је празник? Празник преноса моштију светог Саве. А какав је то празник? Величанствен! Биће литија. Скупиће све што је храбро и честито, све што је чуло зов анђела...

Ево га...! Чујеш...?

Не чујеш? Па, да... не може свако. Разумем. Какви анђели, питаш?! Прави! Прави правцијати. Најправији прави анђели. Они који чувају нашу децу. И нас. Невидљиви, а присутни. Ма шта ја причам то? Који анђели? Чији?

 

Први су анђели умируће деце. Кажу нам: "Моли се за душицу малецну, коју морам одвести Богу кад каже. И уплати СМС за лечење, уплати у име Бога, имаш. Не да спасеш дете. Бог о томе одлучује, него да даш родитељима наду. И да не изгубиш душу. Пусти бесплатну државну промену полова, не мисли о томе. Лечи СМС, такво је време. И моли се да Бог уразуми државу, чиновнике".

 

Помози како знаш и умеш. Не прави се Енглез, ако ниси. 
Што би се правио, кад ниси учествовао у бомбардовању?

Зову и анђели уплаканих родитеља којима су деца украдена. Њихов неми лелек и врисак душе испуњава небо над нашим градом. Чујеш? Кад пада киша, падају и њихове сузе. Чујеш тај страшни, злокобни звук...? Плаче нечија мама... Не зна  да ли јој је дете украдено да би било усвојено у бездетној хетеро или хомосексуалној породици. Не зна да ли су му вађени органи.... Не зна да ли га цепа лични педофил или га изнајмљује макро... Не зна да ли ради као роб за неку светску марку, али ће нам пресести фирмирано... И светле бестелесне силе покушавају то да нам кажу.


Честа православна опомена је - "Не стигле те материнске сузе!"

 

Зову анђели чувари, сви и свачији, да нам кажу да имамо право да бирамо да ли ћемо вакцинисати децу или не. Ја сам апсолутно за вакцинацију, али ме, вала, нећеш силом вакцинисати! Па и примила сам све вакцине, и нико ме није питао онако малу хоћу ли или нећу, али ми је Завод за имунологу "Др Брана Јанковић" гарантовао да могу и треба да вакцинишем и себе, и  своје дете. Сад хоћеш да ми трозупцем, и то на силу, даш инјекцију, и то копитом, а нећеш да ми кажеш шта је у њој... Па - ОК. Убиј ме, ако су ти милије паре од Бога. И ако ти Бог дозволи да ме убијеш.... Мој анђео ми каже да се молим да се спасем. Молим се. Па наравно да се молим. То је обавеза пристојног и духовно просвећеног света. Та сам 😉.

 


Зову анђели прогнане деце. И оне које ће тек бити прогнана... Можда с Космета. Не знам...


 Јесам ли ја ова српска мајка? Као да јесам. 


Нећу, бре, да све будемо овакве! Завијене у црно. Ја нисам жена у црном, с црним повезом преко очију... Видим светлост. Светло небо, светло молитвене свећице, светло у нама. Светло у литији, светло у заједништву, светло у храбрости... Зов анђела видим као најаву светла.

 

Зато сам сутра у литији. Због свега овога. 

 

А где је литија? Не знам. Нађи. Не знам, стварно. Ево сад ћу да потражим на Гуглу. За шта га па имам?! Да он мене контролише, или да ми служи? "Опасна баба растеш", говорила ми је мајка. Опасна, опасна, јашта. Баба, па опасна? Јашта! 

 

Мени полиција Старог града сигурно неће забранити да се шетам и да се молим. Не што не би хтела, него што не би могла. Моја молитва је нема, али потреса космос. Не зато што сам ја нешто посебно, него што је Бог неко посебан! Он води политику, не политичари. Моје је само да иштем и куцам.