Огромна нас је мука притисла... Сваког... Оне који су на власти да не падну, оне који нису како да се попну... Поново, као да је то могуће. Све је у кретању: једни одлазе из земље, други под земљу, суботари шетају суботом, верници до храма недељом, наивни романтичари понедељком... Странци корачају нечујно... Просецају им се путеви да нам брже стигну. Чак и живот иде даље. Даље од нас... Наш живот иде даље од нас... Јесмо ли већ мртви...? Мртви као народ? Мртви као појединци? Одгледајте ово, па ћете добити одговор.
Јесмо ли већ мртви? Одговор је на крају овог текста. Дајте га сами. |
А шта ћемо с овим урадити? Ако смо већ мртви - ништа! Шетаћемо. Ако смо живи, урадићемо нешто. И то Христа ради. Ако за њега знамо, онако, у души.
Ово је мој најкраћи текст. Човек некад и занеми. Али бар зна да ли је жив или је мртав. И ако је жив, да ли је људско биће...