Огромна нас је мука притисла... Сваког... Оне који су на власти да не падну, оне који нису како да се попну... Поново, као да је то могуће. Све је у кретању: једни одлазе из земље, други под земљу, суботари шетају суботом, верници до храма недељом, наивни романтичари понедељком... Странци корачају нечујно... Просецају им се путеви да нам брже стигну. Чак и живот иде даље. Даље од нас... Наш живот иде даље од нас... Јесмо ли већ мртви...? Мртви као народ? Мртви као појединци? Одгледајте ово, па ћете добити одговор.
 |
| Јесмо ли већ мртви? Одговор је на крају овог текста. Дајте га сами. |
А шта ћемо с овим урадити? Ако смо већ мртви - ништа! Шетаћемо. Ако смо живи, урадићемо нешто. И то Христа ради. Ако за њега знамо, онако, у души.
Ово је мој најкраћи текст. Човек некад и занеми. Али бар зна да ли је жив или је мртав. И ако је жив, да ли је људско биће...
