За Васкрс ћемо бити ћоркирани. Некоме је баш јако
важно да нас понизи. Добро. Није то први пут у нашој, а ни у
хришћанској историји. Ни у мојој, ни у вашој биографији. Мало ме секира овај мој бунт што не идем на литургије. Иде ми се, како да ми се не иде... Идем на сваку литургију. И суботом, и недељом, и о светим празницима. Докторирала сам на правосолавној теми. У Патријаршију сам ушла први пут 1956. године да добијем од Патријарха Викентија јаје. Одредио ме поп. Зашто је Бог сад ово допустио? Оно, јесте... молимо се у "Оче наш" "Нека буде воља Твоја..."? Па да... молимо се. А хоћемо да буде воља моја, а не Његова? Па... Хоћемо. Је л` може тако? Ја бих волела да може. Шта ћу кад сам искрена к`о дете... У прошлом тексту сам се обратила атеистима. Овог пута се обраћам верницима.
Волела бих да сам овакав анђео чувар, ако неком треба... Кобојаги, наравно.
(Ако
ме неко буде јурио за накнаду ауторских права, што објављујем ову слику
без дозволе, рећи ћу да је то реклама за аутора. Па и јесте. Не
брините)
Спадам у 65+. И нисам знала како
се смрт прикраде изненада!
И како се све промени у трену... До скора сам цртала како ће башта да ми изгледа. Мислим, одозго како ће да изгледа. А сад све чешће ухватим себе да размишљам: како је гледати башту одоздо... Ма не, неће нико живу да ме закопа... То као да су већ урадили. Зазидали ме за моје добро. Кажу да сам стара и непродуктивна. А и бомбардовали ме за моје добро. И дали ми пензију која се зове "Како је то могуће?!". Верују да сам спремна да ботујем... Кад данас кажем да сам Српкиња, осећам се као Јеврејка у холокаусту некад. Моје знање ни раније никад никоме није требало. Док сам била сагнута над књигом, неко се пео на моју грбачу, још неко на његову, трудећи се да дохвати звезде. Сви су знали "више и боље", гледајући ме са политичког брда. А пошто ми на челу пише: "Стани, бре, не може то тако!", кад год бих се пела узбрдо, дочекао би ме неки психопата који је силом, али по Божјем допуштењу, већ заузео тај положај и шутно би ме ногом право у главу да се вратим у бездан. Кад бих се ја дала 😄. Односно, кад би ме Бог дао... И тако сам се увек пела, падала и дизала, не зато што сам хтела на врх, него зато што је то мој пут био, моје уверење, моји мотиви да урадим све да нешто буде боље. И сами знате о чему причам. Свако има неког свог Гаргамела. А и њих има разних. Проблем је што су се сад Гаргамели удружили...
Па... Хоће ли нас сатрети? Неће. Бог је своје сакрио. И ово је на руском поручио. Бог нам говори кроз људе, толико бар знамо. Бог нам је кроз овог баћушку рекао шта треба да радимо да би брзо прошло све што нас је снашло.
Беседи Преосвећени руски владика Августин Анисимов.
"Драга браћо и сестре, житељи наше епархије, данас вам се обраћам с великом радошћу, али, наравно, и са неким жалом. Замолили су ме да кажем неколико речи у овом не простом периоду историје наше Русије, наравно и наше новгородске земље, наше епархије. Ако погледамо на историју људског рода, видећемо да је живот људи на земљи везан за нашу планету Земљу. Није нам Бог случајно дао Закон по којем смо дужни да живимо на планети Земљи. Бог нам је дао заповести. То су предели наше слободе, слободне воље наше. Бог нам је показао еталон људског живота у својим заповестима. Данас, за ових тридесет година Перестројке, многи од нас удаљили су се од Закона и заповести Бога. Многи од нас разумеју добро да смо за ове године урадили много неразумних поступака. Мужеви су варали жене, жене су варале мужеве; много је било побачаја; Веома много смо узимали туђе; Много смо ружних речи изговарали (и писали их у коментарима, додајем шапатом. Ово што је у заградама, то пишем ја), нисмо правилно користили реч; Колико смо пута растужили родитеље? И сад се накупило ово зло, које данас вришти к Небу, ка Богу и природном окружењу.
Сваког дана изучавам историју људског рода. За последњих 5.000 година било је 14 хиљада ратова. И у тих 14.000 ратова погинуло је четири милијарде људи. Зато видимо природне катастрофе, изливање вулкана, земљотресе, поплаве, цунами, дешавају се урагани. Тако знамо да, ако људи не живе правилно на Земљи кад се склањају од воље Бога, Земља се буни, море се буни, буни се ваздух... Зато се данас појавио овај проблем, само што непријатељ не баца бомбе, данас се не руше куће. Данашњи непријатељ је веома зао. Циљ непријатеља који данас постоји, коронавирус, "супервирус" је - убијати људе. Зато ћу вас данас, у кратком обраћању вама, замолити неколико ствари.
Прво ћу да вас подсетим на једну велику тајну. Корона вирус, епидемија коронвируса, почела је у Великом посту. Вируси и бактерије живе у људима. У сваком од нас је, примера ради, пола килограма бактерија и вируса који живе у цревима. Но, ти вируси живе нормално. И човек је миран. Данас је, пак, лансиран синтетизовани, тј, вештачки направљен вирус. Од када су били пуштени вируси ВИЧа и СПИДа (скраћенице за нешто што има везе са вирусним инфекцијама, али да не преводим то сада. Боже! Шта овај владика све зна!), до сада је умрло 37 милиона људи (од тог ВИЧа и СПИДа). Сваки дан умиру људи од алкохола. Огроман број људи од пушења цигарета. На свакој цигарети је написано "Пушење, то је смрт!". Сваког дана умиру од пнеумоније, од туберкулозе, од болести плућа, јер много пуше. И псују. Свако ко псује, обавезно се разбољева на плућа.
Зато вас данас још једном молим (да не заборавите) да је вирус почео, да је епидемија почела у време Великог поста. Велики пост је припрема за растанак са Исусом Христом који је завршио своју проповед. Три и по године је била његова проповед. И она се данас завршава. Господ се растаје са Земљом. Господ је сам пристао на смрт. Зато је почео Велики пост. Он се већ завршио. Трајао је 42 дана, а сад је почела Страсна седмица (страсна значи страдална). Дакле, прву тајну коју смо сазнали гласи - вирус је почео на Велики пост! То би значило да треба да одемо у Цркву.
Друго што хоћу да вас подсетим - шта се од нас тражи? Од сваког од нас се тражи преумљење. Ако сад урадимо то што ћу вам рећи, видећете да ће ускоро све престати.
Прво, преклињем вас, не молим вас него вас преклињем, сваког од вас: затражите од Бога опроштај. Помирите се са Богом (то значи, не будите против Њега. "Јер није он против нас, него смо ми против њега" кад чинимо оно што је противно Његовој вољи. Не знамо шта је Божја воља? Бог је Своју вољу изнео у заповестима. Понашати се по заповестима, значи "помирите се са Богом").
"Ако сте варали мужа или жену - наставља владика - ако сте имали абортус, псовали, узимали туђе, жалостили своје родитеље и много другог, реците: "Господе, опрости ми то. Господе, опрости ми то. Господе, то ми опрости". Нужно је овакво покајање. То је прво. То је веома важно.
Друго што је неопходно је ово: ако напунимо водом ауто који иде на бензин, зар ће он ићи? Ако напунимо ауто који мора да иде на бензин, густом чорбом (сољанка у оригиналу, чорба прсте да полижеш!), зар ће ауто кренути? Ако хоћемо да упалимо лампу, а немамо струје, зар ће она радити? Зато вас молим, подсећам вас, ми данас једемо храну, пијемо чај и воду, али немамо дарове Светога духа (који су дарови Светог Духа наћи ћемо на православним сајтовима. Највише волим svetosavlje.org. Машем им. Много чему су ме научили Почетнику није лако разумети, али Владика то једноставно објасни).
"Данас немамо енергије, без које човек брзо умире. Где узети ту енергију? Ако будемо узимали алкохол, постаћемо алкохоличари. Ако будемо узимали туђе, постаћемо лопови. Па онда, шта да радимо да бисмо имали дарове Светог Духа? Молим вас - почните да се молите! (Молитва је иначе разговор са Богом. Зна Бог да ми нисмо писали оне молитве у молитвенику. Разговарајмо с Богом искрено, једноставно, својим речима. Шта каже владика даље?).
"Разговарајте са Богом. Раговарајте са Божјом Матери. Разговарајте са анђелима. Разговарајте са светима. Кад разговарамо са Богом, ми добијамо дарове Светог Духа. Много пута дневно читајте молитву "Царе небески" (то је "Молитва Светом Духу", тако се зове код нас). Многу пута у току дана читајте молитву "Оче наш". Ако не знате те молитве, говорите "Господе, опрости ми. Господе, помилуј ме. Господе, не одлази од мене!". Обраћајте се анђелу чувару, ког има свако од нас. Обраћајте се Божијој Мајци и говорите "Не остављај нас без Твога покрова (заштите) и без твоје помоћи". Говорите то због себе. Говорите због породице... Шта морамо данас урадити на том плану? Нама је неопходно потребна, нужна, благодет Светог Духа. Нужна нам је енергија Духа Божијег.
Треће што хоћу да вам кажем. Преклињем вас и молим вас - помирите се са свима. Свима опростите, свима који су вас било када повредили.
(Ево како смо ми то радили код нашег покојног проте... Све смо писали на папиру. Од рођења, од како знамо за себе. Док сва имена испишеш, да цркнеш од горких успомена. Само навиру сузе и сећања. Онда однесмо папир, клекнемо испод епитрахиља. Поп каже "Читај". И ти читаш и зарозаш се од суза. А не можеш да верглаш, не да. Свако мало запиткује "Ко је тај? Шта ти је урадио? Јеси ли опростила?". И то те тачно бркне тамо где не можеш да опростиш. И онда ти каже "Иди се помири с њим, па дођи да се причестиш". Па ти како хоћеш. После ти узме тај папир, помоли се на проскомидији (полако, научиће се све, ако Бог да дана) и - спали га. Ако си крштен као православац, славиш славу и идеш у цркву за Васкрс и Божић, или кад осетиш потребу, а не радиш ово што овај владика каже, џабе ти је. Ти си хришћанин само де јуре, де факто ниси. Православље је начин живота. Оно чувено "Носим Бога у срцу, шта ће ми Црква?!", с тим ме мани. Црква је свето заједништво с Богом крштених душа. Заједништво је божанска категорија, а индивидуализам - глобалистичка. Можете да ми верујете 100% на реч. На тој дистинкцији сам докторирала.
Не знам да ли данас више има оваквих свештеника код којих дођеш са списком... Познајем само једног који је дуго био с Патријархом Павлом, па ваљда од те светости мало прешло и на њега. Шалим се, неће он то мени замерити. Зна колико га волим. Е, код њега можеш да дођеш на ту велику исповест са списком (исповест значи признање). А ови наши стари свештеници...? Не питај! Други пут дођеш са списком шта си ти другом урадио... Док напишеш, смучиш се сам себи. Прекинеш, па се вратиш. А тек кад одеш код попа...! За свако име на списку има да кажеш шта си радио. И онда те не пита "Да ли се кајеш?", као ови сад. А нееее! Него ти каже "Сад да идеш код сваког од тих да молиш за опроштај. Па кад то завршиш, онда дођи". Ово данашње "Кајеш се? Кајем се!" није важило код правих свештеника у комунизму. Да се вратимо овом дивном руском епископу).
"Помирите се са свима. И сами никога не осуђујте. Свима опростите. Свима! И сами никога не осуђујте. То је веома важно...
Зато сам вам све ово рекао. Данас нам је нужно да се покајемо. Данас нам је нужно да никог не осуђујемо. Данас нам је нужно да свима опростимо. Преклињем вас, молите се за наше владаре. Молите се за Патријарха. Молите се за председника. Представите себи у каквој су они ситуациији сада. Молите се за нашег новог премијера. Молите се за нашег губернатора. Молите се за "глав-администрацији" (то не знам шта је. Ипак је реч о Русији). Посебно се молите за наше лекаре, зато што је на њих сада пало најеће бреме. Молите се за свештеника. И они сад имају велика посла и велики напор. Но, најважније је, као што сам већ рекао - свима опростите.
Данас нам је епидемија дата да бисмо се ИЗМИРИЛИ! Да би се Русија обратила Богу. Русија још није рекла последњу реч.
И рећи ћу вам последње. Ако сад заједно не урадимо то што сам вам рекао, тада ће нам послати нешто још веће него што имамо данас. Не дај Боже да буде светски рат. Зато вас преклињем - урадите то што вас молим. Преклињем вас. Ја сам прошао велики део живота. Много сам раније већ рекао. Животно искуство ме је привело Цркви Божијој. Све што сам вам рекао, ја у то не сумњам. Данас сам благословио у нашој епархији да током дана звоне црквена звона по пет, по седам пута. Ја знам једну тајну. Научници су некада урадили експеримент. Узели су бактерије, вирусе богиња (великих?!), морбила, тифуса и када су почињала да звоне звона, то је све одједном било убијено. Зато сам данас дао команду, дао благослов и молим глав-администрацију да то допусти. Наша звона ће звонити по 5-7 пута на дан, да би се убила свака зараза. Зараза у ваздуху биће убијена, али зараза у нашим душама биће убијена ако се покајемо (за оно што смо неправилно радили). Ако се помиримо с Богом (неко ће речи "Па ја се нисам ни посвађао с Богом!". Ово не значи да смо у свађи. Ово значи "Ако будемо почели да се понашамо по заповестима Божијим"), ако се покајемо (то јест, ако схватимо да се нисмо понашали по Божијим заповестима), ако опростимо свима (тј, повадимо трње из душе) и ако од Бога будемо тражили праштање, ако будемо разговарали с Богом, Божијом Матери, са анђелима и са светима чије име носимо (Леле! Шта да раде они родитељи који нису дали детету име по светитељу, него Лола, Тара, Перла, Зара, Ника, Миа, Соња, Сања, Маја...? Не знам, само питам. Русима је то лако. Њих неће да крсте надимком. Димитрије је Митја, Софија је Соња, Анастасија је Настја. Прво име светитеља, па по кући надимак. А ми деци званично наденули надимак, а за светитеља који штити дете кој те пита. Руси не славе деци рођендан, него Дан Ангела, дан кад су крштени, кад су добили анђела ачувара. И зато Руси могу да се моле светитељу чије име носе. Добро. Ми и не знамо зашто крштавамо децу, па и не знамо шта смо детету урадили давањем имена. Крштавамо се јер је то, као, наш обред, ми смо православци, па то зато треба. Не, крштење је духовно рађање за вечни живот. Добро, ми имамо светитеља ког славимо као крсну славу. Колико често разговарамо с њим?)
"Нека вас Бог чува", каже владика и додаје:
"И на крају ћу вам одати још једну тајну. НИЧЕГА СЕ НЕ БОЈТЕ! У нашој историји је било толико невоља и све је прошло. И памтите још једну тајну. Неколико година сам говорио заредом - биће потреса над Русијом. Но, све што се буде дешавало, биће на корист Русије. И после тога, Русија ће изаћи чистија. Русија ће изаћи светија и чистија него што је била пре револуције 1917. године.
Према томе - не брините се ни за шта. Него урадите то што сам вас замолио.
Бог да вас спасе. Призивам Божји благосов на вас, на вашу породицу, на вашу децу, на ваше домове.
Бог нека је у помоћ и покров Божије Матери"
Амин, преосвећени! ("Амин" значи "Нека тако буде")
Знам да ће многе збунити оно "Молите се..." за оне на власти. Зашто хришћани то кажу? Прво, зато што је власт огледало друштва. Друго, мисао је креативна. Мисао је најјача информациона сила. Она преобликује и материју и енергију. Она обликује и нашу личност. То је оно што је отац Тадеј рекао "Какве су нам мисли - такав нам је живот". Ако упутимо мисао Богу да се смилује на оног ко управља нама, Бог ће то засигурно учинити. Зато владика каже за кога све да се молимо. И све ће врло брзо бити у реду.
Ако нас руски владика преклиње, он зна зашто то ради. Ако наш владика ћути, он зна зашто ћути. Можда и нема коме да каже. Патријарх Павле је рекао "Биће нам боље, кад ми будемо бољи". Ми нисмо знали шта то значи. Питали смо се: "Па шта ја то радим, па да оволико свима није добро?!". Одговор је једноставан: не радимо ово што је овај владика рекао, не молимо се, не праштамо, а замерамо и осуђујемо, или што је најгоре, боли нас уво за све. "А што нам то наши свештеници не кажу?". Кажу, али ми не идемо на богослужења да их чујемо. Тешко нам је. А знате колико је јуче трајала служба у Свето-јелисаветском манастиру у Минску? Од 5 ујутру до 13 часова. Слушала сам директан пренос. Кад се читало Јеванђеље, ја устала. Такав је ред. Кад они прочиташе једну главу, па другу, па трећу... Читај, читај... Читај, читај. Мајко мила! Почела сам да дрхтим од мишићне слабости. Ал` стојим! Е, па не дам се. Ослоним се мало на нешто. Не вреди, они не прекидају с читањем. Мишљах, прочитаће цело Јеванђеље! Ко зна колико је времена прошло, завапих Богу: "Боже! Не могу више" Ил` дај снагу или нека завршавају". А онда ми се као златасти прах јави мисао "Одмори се". Пала сам на кревет. Знате како ми је сад да стојим сат и по на нашим литургијама! Ништа. Лакоћа. Ал` нема. Нема ни звона? Нема... Има! Пардон! Има на Јутјубу! Па шта ако је виртуелно? Мислите да микроб то зна? Он реагује на вибрацију као информацију, а не на померање ваздуха.
Тако. Не могу више да пишем данас. Сутра је Велики четвртак. Има да се клечи после подне испред телевизора неколико сати. Клечим у цркви на Велики Четвртак сваке године. Сутра поред телевизра. Ако Бог да и то.
Дотле се помолите овако како је овај владика рекао, за све и сваког, па и за бакицу која ово пише. И ја ћу се помолити за хиљаде људи који читају моје текстове. Како ћу знати како се ко зове? Па не знам, зна Бог!
Од Бога вам свако добро. И вама, и вашима на дому.
И како се све промени у трену... До скора сам цртала како ће башта да ми изгледа. Мислим, одозго како ће да изгледа. А сад све чешће ухватим себе да размишљам: како је гледати башту одоздо... Ма не, неће нико живу да ме закопа... То као да су већ урадили. Зазидали ме за моје добро. Кажу да сам стара и непродуктивна. А и бомбардовали ме за моје добро. И дали ми пензију која се зове "Како је то могуће?!". Верују да сам спремна да ботујем... Кад данас кажем да сам Српкиња, осећам се као Јеврејка у холокаусту некад. Моје знање ни раније никад никоме није требало. Док сам била сагнута над књигом, неко се пео на моју грбачу, још неко на његову, трудећи се да дохвати звезде. Сви су знали "више и боље", гледајући ме са политичког брда. А пошто ми на челу пише: "Стани, бре, не може то тако!", кад год бих се пела узбрдо, дочекао би ме неки психопата који је силом, али по Божјем допуштењу, већ заузео тај положај и шутно би ме ногом право у главу да се вратим у бездан. Кад бих се ја дала 😄. Односно, кад би ме Бог дао... И тако сам се увек пела, падала и дизала, не зато што сам хтела на врх, него зато што је то мој пут био, моје уверење, моји мотиви да урадим све да нешто буде боље. И сами знате о чему причам. Свако има неког свог Гаргамела. А и њих има разних. Проблем је што су се сад Гаргамели удружили...
Па... Хоће ли нас сатрети? Неће. Бог је своје сакрио. И ово је на руском поручио. Бог нам говори кроз људе, толико бар знамо. Бог нам је кроз овог баћушку рекао шта треба да радимо да би брзо прошло све што нас је снашло.
Беседи Преосвећени руски владика Августин Анисимов.
"Драга браћо и сестре, житељи наше епархије, данас вам се обраћам с великом радошћу, али, наравно, и са неким жалом. Замолили су ме да кажем неколико речи у овом не простом периоду историје наше Русије, наравно и наше новгородске земље, наше епархије. Ако погледамо на историју људског рода, видећемо да је живот људи на земљи везан за нашу планету Земљу. Није нам Бог случајно дао Закон по којем смо дужни да живимо на планети Земљи. Бог нам је дао заповести. То су предели наше слободе, слободне воље наше. Бог нам је показао еталон људског живота у својим заповестима. Данас, за ових тридесет година Перестројке, многи од нас удаљили су се од Закона и заповести Бога. Многи од нас разумеју добро да смо за ове године урадили много неразумних поступака. Мужеви су варали жене, жене су варале мужеве; много је било побачаја; Веома много смо узимали туђе; Много смо ружних речи изговарали (и писали их у коментарима, додајем шапатом. Ово што је у заградама, то пишем ја), нисмо правилно користили реч; Колико смо пута растужили родитеље? И сад се накупило ово зло, које данас вришти к Небу, ка Богу и природном окружењу.
Сваког дана изучавам историју људског рода. За последњих 5.000 година било је 14 хиљада ратова. И у тих 14.000 ратова погинуло је четири милијарде људи. Зато видимо природне катастрофе, изливање вулкана, земљотресе, поплаве, цунами, дешавају се урагани. Тако знамо да, ако људи не живе правилно на Земљи кад се склањају од воље Бога, Земља се буни, море се буни, буни се ваздух... Зато се данас појавио овај проблем, само што непријатељ не баца бомбе, данас се не руше куће. Данашњи непријатељ је веома зао. Циљ непријатеља који данас постоји, коронавирус, "супервирус" је - убијати људе. Зато ћу вас данас, у кратком обраћању вама, замолити неколико ствари.
Прво ћу да вас подсетим на једну велику тајну. Корона вирус, епидемија коронвируса, почела је у Великом посту. Вируси и бактерије живе у људима. У сваком од нас је, примера ради, пола килограма бактерија и вируса који живе у цревима. Но, ти вируси живе нормално. И човек је миран. Данас је, пак, лансиран синтетизовани, тј, вештачки направљен вирус. Од када су били пуштени вируси ВИЧа и СПИДа (скраћенице за нешто што има везе са вирусним инфекцијама, али да не преводим то сада. Боже! Шта овај владика све зна!), до сада је умрло 37 милиона људи (од тог ВИЧа и СПИДа). Сваки дан умиру људи од алкохола. Огроман број људи од пушења цигарета. На свакој цигарети је написано "Пушење, то је смрт!". Сваког дана умиру од пнеумоније, од туберкулозе, од болести плућа, јер много пуше. И псују. Свако ко псује, обавезно се разбољева на плућа.
Зато вас данас још једном молим (да не заборавите) да је вирус почео, да је епидемија почела у време Великог поста. Велики пост је припрема за растанак са Исусом Христом који је завршио своју проповед. Три и по године је била његова проповед. И она се данас завршава. Господ се растаје са Земљом. Господ је сам пристао на смрт. Зато је почео Велики пост. Он се већ завршио. Трајао је 42 дана, а сад је почела Страсна седмица (страсна значи страдална). Дакле, прву тајну коју смо сазнали гласи - вирус је почео на Велики пост! То би значило да треба да одемо у Цркву.
Друго што хоћу да вас подсетим - шта се од нас тражи? Од сваког од нас се тражи преумљење. Ако сад урадимо то што ћу вам рећи, видећете да ће ускоро све престати.
Прво, преклињем вас, не молим вас него вас преклињем, сваког од вас: затражите од Бога опроштај. Помирите се са Богом (то значи, не будите против Њега. "Јер није он против нас, него смо ми против њега" кад чинимо оно што је противно Његовој вољи. Не знамо шта је Божја воља? Бог је Своју вољу изнео у заповестима. Понашати се по заповестима, значи "помирите се са Богом").
"Ако сте варали мужа или жену - наставља владика - ако сте имали абортус, псовали, узимали туђе, жалостили своје родитеље и много другог, реците: "Господе, опрости ми то. Господе, опрости ми то. Господе, то ми опрости". Нужно је овакво покајање. То је прво. То је веома важно.
Друго што је неопходно је ово: ако напунимо водом ауто који иде на бензин, зар ће он ићи? Ако напунимо ауто који мора да иде на бензин, густом чорбом (сољанка у оригиналу, чорба прсте да полижеш!), зар ће ауто кренути? Ако хоћемо да упалимо лампу, а немамо струје, зар ће она радити? Зато вас молим, подсећам вас, ми данас једемо храну, пијемо чај и воду, али немамо дарове Светога духа (који су дарови Светог Духа наћи ћемо на православним сајтовима. Највише волим svetosavlje.org. Машем им. Много чему су ме научили Почетнику није лако разумети, али Владика то једноставно објасни).
"Данас немамо енергије, без које човек брзо умире. Где узети ту енергију? Ако будемо узимали алкохол, постаћемо алкохоличари. Ако будемо узимали туђе, постаћемо лопови. Па онда, шта да радимо да бисмо имали дарове Светог Духа? Молим вас - почните да се молите! (Молитва је иначе разговор са Богом. Зна Бог да ми нисмо писали оне молитве у молитвенику. Разговарајмо с Богом искрено, једноставно, својим речима. Шта каже владика даље?).
"Разговарајте са Богом. Раговарајте са Божјом Матери. Разговарајте са анђелима. Разговарајте са светима. Кад разговарамо са Богом, ми добијамо дарове Светог Духа. Много пута дневно читајте молитву "Царе небески" (то је "Молитва Светом Духу", тако се зове код нас). Многу пута у току дана читајте молитву "Оче наш". Ако не знате те молитве, говорите "Господе, опрости ми. Господе, помилуј ме. Господе, не одлази од мене!". Обраћајте се анђелу чувару, ког има свако од нас. Обраћајте се Божијој Мајци и говорите "Не остављај нас без Твога покрова (заштите) и без твоје помоћи". Говорите то због себе. Говорите због породице... Шта морамо данас урадити на том плану? Нама је неопходно потребна, нужна, благодет Светог Духа. Нужна нам је енергија Духа Божијег.
Треће што хоћу да вам кажем. Преклињем вас и молим вас - помирите се са свима. Свима опростите, свима који су вас било када повредили.
(Ево како смо ми то радили код нашег покојног проте... Све смо писали на папиру. Од рођења, од како знамо за себе. Док сва имена испишеш, да цркнеш од горких успомена. Само навиру сузе и сећања. Онда однесмо папир, клекнемо испод епитрахиља. Поп каже "Читај". И ти читаш и зарозаш се од суза. А не можеш да верглаш, не да. Свако мало запиткује "Ко је тај? Шта ти је урадио? Јеси ли опростила?". И то те тачно бркне тамо где не можеш да опростиш. И онда ти каже "Иди се помири с њим, па дођи да се причестиш". Па ти како хоћеш. После ти узме тај папир, помоли се на проскомидији (полако, научиће се све, ако Бог да дана) и - спали га. Ако си крштен као православац, славиш славу и идеш у цркву за Васкрс и Божић, или кад осетиш потребу, а не радиш ово што овај владика каже, џабе ти је. Ти си хришћанин само де јуре, де факто ниси. Православље је начин живота. Оно чувено "Носим Бога у срцу, шта ће ми Црква?!", с тим ме мани. Црква је свето заједништво с Богом крштених душа. Заједништво је божанска категорија, а индивидуализам - глобалистичка. Можете да ми верујете 100% на реч. На тој дистинкцији сам докторирала.
Не знам да ли данас више има оваквих свештеника код којих дођеш са списком... Познајем само једног који је дуго био с Патријархом Павлом, па ваљда од те светости мало прешло и на њега. Шалим се, неће он то мени замерити. Зна колико га волим. Е, код њега можеш да дођеш на ту велику исповест са списком (исповест значи признање). А ови наши стари свештеници...? Не питај! Други пут дођеш са списком шта си ти другом урадио... Док напишеш, смучиш се сам себи. Прекинеш, па се вратиш. А тек кад одеш код попа...! За свако име на списку има да кажеш шта си радио. И онда те не пита "Да ли се кајеш?", као ови сад. А нееее! Него ти каже "Сад да идеш код сваког од тих да молиш за опроштај. Па кад то завршиш, онда дођи". Ово данашње "Кајеш се? Кајем се!" није важило код правих свештеника у комунизму. Да се вратимо овом дивном руском епископу).
"Помирите се са свима. И сами никога не осуђујте. Свима опростите. Свима! И сами никога не осуђујте. То је веома важно...
Зато сам вам све ово рекао. Данас нам је нужно да се покајемо. Данас нам је нужно да никог не осуђујемо. Данас нам је нужно да свима опростимо. Преклињем вас, молите се за наше владаре. Молите се за Патријарха. Молите се за председника. Представите себи у каквој су они ситуациији сада. Молите се за нашег новог премијера. Молите се за нашег губернатора. Молите се за "глав-администрацији" (то не знам шта је. Ипак је реч о Русији). Посебно се молите за наше лекаре, зато што је на њих сада пало најеће бреме. Молите се за свештеника. И они сад имају велика посла и велики напор. Но, најважније је, као што сам већ рекао - свима опростите.
Данас нам је епидемија дата да бисмо се ИЗМИРИЛИ! Да би се Русија обратила Богу. Русија још није рекла последњу реч.
И рећи ћу вам последње. Ако сад заједно не урадимо то што сам вам рекао, тада ће нам послати нешто још веће него што имамо данас. Не дај Боже да буде светски рат. Зато вас преклињем - урадите то што вас молим. Преклињем вас. Ја сам прошао велики део живота. Много сам раније већ рекао. Животно искуство ме је привело Цркви Божијој. Све што сам вам рекао, ја у то не сумњам. Данас сам благословио у нашој епархији да током дана звоне црквена звона по пет, по седам пута. Ја знам једну тајну. Научници су некада урадили експеримент. Узели су бактерије, вирусе богиња (великих?!), морбила, тифуса и када су почињала да звоне звона, то је све одједном било убијено. Зато сам данас дао команду, дао благослов и молим глав-администрацију да то допусти. Наша звона ће звонити по 5-7 пута на дан, да би се убила свака зараза. Зараза у ваздуху биће убијена, али зараза у нашим душама биће убијена ако се покајемо (за оно што смо неправилно радили). Ако се помиримо с Богом (неко ће речи "Па ја се нисам ни посвађао с Богом!". Ово не значи да смо у свађи. Ово значи "Ако будемо почели да се понашамо по заповестима Божијим"), ако се покајемо (то јест, ако схватимо да се нисмо понашали по Божијим заповестима), ако опростимо свима (тј, повадимо трње из душе) и ако од Бога будемо тражили праштање, ако будемо разговарали с Богом, Божијом Матери, са анђелима и са светима чије име носимо (Леле! Шта да раде они родитељи који нису дали детету име по светитељу, него Лола, Тара, Перла, Зара, Ника, Миа, Соња, Сања, Маја...? Не знам, само питам. Русима је то лако. Њих неће да крсте надимком. Димитрије је Митја, Софија је Соња, Анастасија је Настја. Прво име светитеља, па по кући надимак. А ми деци званично наденули надимак, а за светитеља који штити дете кој те пита. Руси не славе деци рођендан, него Дан Ангела, дан кад су крштени, кад су добили анђела ачувара. И зато Руси могу да се моле светитељу чије име носе. Добро. Ми и не знамо зашто крштавамо децу, па и не знамо шта смо детету урадили давањем имена. Крштавамо се јер је то, као, наш обред, ми смо православци, па то зато треба. Не, крштење је духовно рађање за вечни живот. Добро, ми имамо светитеља ког славимо као крсну славу. Колико често разговарамо с њим?)
"Нека вас Бог чува", каже владика и додаје:
"И на крају ћу вам одати још једну тајну. НИЧЕГА СЕ НЕ БОЈТЕ! У нашој историји је било толико невоља и све је прошло. И памтите још једну тајну. Неколико година сам говорио заредом - биће потреса над Русијом. Но, све што се буде дешавало, биће на корист Русије. И после тога, Русија ће изаћи чистија. Русија ће изаћи светија и чистија него што је била пре револуције 1917. године.
Према томе - не брините се ни за шта. Него урадите то што сам вас замолио.
Бог да вас спасе. Призивам Божји благосов на вас, на вашу породицу, на вашу децу, на ваше домове.
Бог нека је у помоћ и покров Божије Матери"
Амин, преосвећени! ("Амин" значи "Нека тако буде")
Знам да ће многе збунити оно "Молите се..." за оне на власти. Зашто хришћани то кажу? Прво, зато што је власт огледало друштва. Друго, мисао је креативна. Мисао је најјача информациона сила. Она преобликује и материју и енергију. Она обликује и нашу личност. То је оно што је отац Тадеј рекао "Какве су нам мисли - такав нам је живот". Ако упутимо мисао Богу да се смилује на оног ко управља нама, Бог ће то засигурно учинити. Зато владика каже за кога све да се молимо. И све ће врло брзо бити у реду.
Ако нас руски владика преклиње, он зна зашто то ради. Ако наш владика ћути, он зна зашто ћути. Можда и нема коме да каже. Патријарх Павле је рекао "Биће нам боље, кад ми будемо бољи". Ми нисмо знали шта то значи. Питали смо се: "Па шта ја то радим, па да оволико свима није добро?!". Одговор је једноставан: не радимо ово што је овај владика рекао, не молимо се, не праштамо, а замерамо и осуђујемо, или што је најгоре, боли нас уво за све. "А што нам то наши свештеници не кажу?". Кажу, али ми не идемо на богослужења да их чујемо. Тешко нам је. А знате колико је јуче трајала служба у Свето-јелисаветском манастиру у Минску? Од 5 ујутру до 13 часова. Слушала сам директан пренос. Кад се читало Јеванђеље, ја устала. Такав је ред. Кад они прочиташе једну главу, па другу, па трећу... Читај, читај... Читај, читај. Мајко мила! Почела сам да дрхтим од мишићне слабости. Ал` стојим! Е, па не дам се. Ослоним се мало на нешто. Не вреди, они не прекидају с читањем. Мишљах, прочитаће цело Јеванђеље! Ко зна колико је времена прошло, завапих Богу: "Боже! Не могу више" Ил` дај снагу или нека завршавају". А онда ми се као златасти прах јави мисао "Одмори се". Пала сам на кревет. Знате како ми је сад да стојим сат и по на нашим литургијама! Ништа. Лакоћа. Ал` нема. Нема ни звона? Нема... Има! Пардон! Има на Јутјубу! Па шта ако је виртуелно? Мислите да микроб то зна? Он реагује на вибрацију као информацију, а не на померање ваздуха.
Тако. Не могу више да пишем данас. Сутра је Велики четвртак. Има да се клечи после подне испред телевизора неколико сати. Клечим у цркви на Велики Четвртак сваке године. Сутра поред телевизра. Ако Бог да и то.
Дотле се помолите овако како је овај владика рекао, за све и сваког, па и за бакицу која ово пише. И ја ћу се помолити за хиљаде људи који читају моје текстове. Како ћу знати како се ко зове? Па не знам, зна Бог!
Од Бога вам свако добро. И вама, и вашима на дому.
