КО ЈЕ НАТАНТАО СТУДЕНТЕ ЗА СВЕТОГ САВУ?

Да се подсетимо, ово пишем као баба у осмој деценији. Уз студенте сам свим срцем, одмах да знате. Зашто пишем? Па, да не заборавим ко сам. А видим да је моје текстове прочитало више од 391.000 људи.  На 100 текстова, није то неки просек... ал`, чита се. Па кад се чита, рекох, ај` да звизнем једну шамарчину онима који су натантали студенте да на Светог Саву, после скупа, иду у Храм. 

То је тако страшна подвала, да само Бог зна да ли ћемо се опоравити од тога. 

Зашто? 

Ево, зато:

КОЈИ СУ ТО СРБИ КОЈИ СУ СЕ УПРАВО ОДРЕКЛИ СВЕТОГ САВЕ?

Дан када ово пишем је дан у коме СВИ православни хришћани, који користе јулијански календар, славе Светог Јована Крститеља. Не, погрешила сам, не славе сви, а треба да славе, јер је „црвено слово“. А посебно треба да знају да је Ирод одсекао главу светом Јовану зато што је указивао на хипокризију на Иродовом двору! Тај чин хришћани  обележавају на празник Усековења, кад се пости као што се пости и за Крстовдан – сухоједењем. Практично, не једе се ништа, ни на води, ни на уљу, а о риби нема ни говора. Срби данас немају појма да се то тако ради. Да ли смо улетели у хипокризију? Не.

Хипокризија је кад лицемерно тврдиш да верујеш у Бога, а у ствари не верујеш. Ово што су неки Срби урадили није хипокризија. Не. То је отворено одбацивање православне вере. 

Како? 

Да ли бисте ово рекли новом патријарху СПЦ?

 Сутра, 18. фебруара 2021, бира се нови Патријарх СПЦ. Да л` ће да се муља или ће бирање да буде честито, не знам. Бог зна. У сваком случају, биће с Божјим допуштењем. Али кад се избор заврши, навалиће на њега и але и вране, свако својим послом. И интересом. И ја имам интерес, али неће њему нико проследити ово моје писмо кад буде изабран. Пишем га, зато, унапред. Тако ће га прочитати сваки владика. Не зато што ја ваљам, него што неки, или многи, мисле да ће он, баш он, можда бити Патријарх. А сви ће се питати: ко ово пише? 

 

Па, да помогнем. Ово пише једна бака. Ускоро ће ући у осму деценију живота, доктор наука, која је први пут ушла у Патријаршију 1956. да прими од Патријарха Викентија васкршње  јаје. Дакле, с дугим литургијским стажом и патњом. Па, ево:

Васкрс и корона вирус: руски владика открива тајну

За Васкрс ћемо бити ћоркирани. Некоме је баш јако важно да нас понизи. Добро. Није то први пут у нашој, а ни у хришћанској историји. Ни у мојој, ни у вашој биографији. Мало ме секира овај мој бунт што не идем на литургије. Иде ми се, како да ми се не иде... Идем на сваку литургију. И суботом, и недељом, и о светим празницима. Докторирала сам на правосолавној теми. У Патријаршију сам ушла први пут 1956. године да добијем од Патријарха Викентија јаје. Одредио ме поп. Зашто је Бог сад ово допустио? Оно, јесте... молимо се у "Оче наш" "Нека буде воља Твоја..."? Па да... молимо се. А хоћемо да буде воља моја, а не Његова? Па... Хоћемо. Је л` може тако? Ја бих волела да може. Шта ћу кад сам искрена к`о дете... У прошлом тексту сам се обратила атеистима. Овог пута се обраћам верницима.

 Волела бих да сам овакав анђео чувар, ако неком треба... Кобојаги, наравно.

(Ако ме неко буде јурио за накнаду ауторских права, што објављујем ову слику без дозволе, рећи ћу да је то реклама за аутора. Па и јесте. Не брините)

Дижи веру на степен више!

Црна Гора иде ка расплету. Какав ће он бити, само Бог зна. Буде ли немира, кажу да ће албанска мањина у ЦГ од спољног фактора тражити заштиту. А тамо где тај фактор уђе да одржава ред, ту некако оде и комад земље... Таман да се заокружи Велика Албанија. Ова мала, већ скоро да и нема границе са Косовом и Метохијом. Фали парче ЦГ и СМ, па да буде велика.


А може да буде скроз другачије... Да сване лепо јутро без онаквог Закона о вери. Бива и то. Посебно ако досадимо Богу.  То о досађивању Богу мора да се зна, јер шетње нису довољне. "Црква се брани светим животом", рече отац Рафаило. А одговара му све што зна српски: "А шта онда ја то радим, па ми је овако?!". Па, провери. И запамти, ма где да си - дижи степен вере још мало.

Библијски призори у Црној Гори. Да ли је довољно...?

Јесте, ал` зависи за шта...

Има ли користи од литија...?

Литија. Земун. Нови Београд. Чудо у по бела дана! Свако ко живи у Београду зна да је Нови Београд направљен за спавање ситних комуниста. Већи су спавали на Старом Граду. И Врачару. Да, и Врачару... Па и сад се тамо чује милогорски... Највећи црвени су били на Дедињу, али тамо нису биле спаваонице. Тамо су сви били стално будни. Плашили се духова побијених градитеља отетих вила. А будно су пратили и да неко од нас случајно не писне да је Србин. Али, остало је међу њима и староседелаца. За пелцер. Чак се ту створила и комшијска коегзистенција. Свако је ћутао за себе. Јави се на улици тек из пристојности. Једино се послератна деца помешала. Деца к`о деца. И одједном, литија сруши све те поделе. Шта се у ствари у Београду десило? Па срушио се мали комунизам, бре. 

Крај није могао да се сагледа