Не „до кад“, него „докле“ ћемо вас слушати? То није исто. До кад ће нешто бити, то не можемо знати, а о „докле“ одлучујемо сами. Језикозналци би рекли да лупам, али не. „До кад“ је питање за време, а „докле“ за даљину, и то у најширем смислу речи. „Докле ћемо пуштати неког човека“ је питање границе, а не времена.
То најбоље кажу Апостоли. Пита их народ „Докле ћемо вас слушати?“, јер послушање је врлина. Јесте... Ал` не можеш махнитог човека слушати и служити, па народ пита „докле?“. На то питање Апостоли одговарају „Док поштујемо Закон Божји!“. Проблем нас Срба је што не познајемо Закон Божји, а и ако смо чули за њега, обично не знамо шта то значи у нашем свакодневном животу, а и кад знамо значење – не примењујемо га. То је гадно ако сам не знаш где је граница. Слеп само може да те одведе у провалију, ако си му слепо послушан. И ту си мртав пре него што стварно погинеш. Јер, слушати неразумог је умирање у трајању. Али, постоји још горе, а то је кад Владика СПЦ зна Закон Божји, а не води народ нигде, него мучи свештенике који су путоказ том истом напаћеном народу. Докле ће то ићи? И куд нас то води? Шта се ово дешава у Вршцу? Је л` знате шта се дешава у Вршцу? Ту ако будемо слепи, глуви и неми, нећемо бити као они мајмуни са рукама на устима, очима и ушима, него нас неће бити. `Ајмо редом:
Побуниле се попе у Банату. Снимиле и пустиле то. Неко ће рећи: „У, заболе ме уво! Попови лопови. Буне се против јединог владике који не допушта новотарство. Јединог који се побунио против геј параде“. Не, не буне се против тог владике. Такав и не постоји. То је само један део једног владике, а други део њега је да је бездушан, чини се. Како бездушан? Па на пример, отпустио је једног свештеника из једног места, преместио га у друго, попа напунио камион стварима, дошао у то друго место, чекао на сунцу са женом и децом и стиже вест типа „За тебе овде нема места“. Сад је у некој викендици у Гроцкој. Крај. Тачка. И да је најгори свештеник, деца не могу бити изложена таквој превари оца и чекати пресуду њему, храниоцу, на сунцу. А могла је бити и киша. Шта то мења на ствари?
Имала сам у Вршцу пет ујака и једну тетку. Колонизовани. Тихи. Нису правили ред по уређеној Војводини. Нису били бахати комунисти. Били су посвећени. Тито и нико други. Он им је то дао. А што је узео другима, нема везе. И Црвена армија је ушла преко Вршца. А у Бела-Цркви, како Вршчани зову Белу Цркву, 20 км даље, раније су били белогардејци. Елита. Кад су дошли партизани на власт, убијали су Бога и у човеку, и у народу. Сећам се једног деде, има осамдесет и нешто година, био, са још тројицом момака, у Банату чувар Христовог гроба на Велики петак. Ујак га тужи и државна безбедност их нахвата у цркви како мирно стоје поред плаштанице и спроведе их у Вршац. У Вршцу их држе цео дан, па кад оде последњи превоз они их пусте да иду кући, километрима пешке, и да се сутра рано јаве. И тако дааанима.
Опет други, такође у Банату, такође после Другог светског рата, сахранили живог Бога – закопали празан сандук и рекли „Ето, нема га више“.
А земља роооднааа. Мушкарци на њивама, кукуруз, жито, јечам, сунцокрет. Откуп добар. Купују се машине, кола, ВЦ шоље. Молују се куће споља. Жене: башта, кућа, гуске, свиње, недељни ручак, за славу торте са по 24 јаја... Стандард расте. Мамон трља копите. Бог? Какав Бог? За мене лично, и моје, кажу „Много добри људи, ал` иду у Цркву“. Јер... Тамо ни луд не иде у цркву, ал` ми гори од лудака, па, ето, идемо.
Причам своје утиске, јер идем тамо некад у родбину. Шврљам и по околини:
1. Нико у селима не иде у цркве! Нико. Дође у храм неко са стране, из Београда, на пример. Од домаћих, само старци и деца, и то за сеоску славу. А сад нема ни тога, нема ко да носи рипиде у литији. У манастире Вршчани иду, али у Саборну цркву у граду не. Тамо литургије почињу и у 5 ујутру. А Владика онда касни 15 минута, пола сата. Попе дрежде, чекају, шта ће... Али је зато, кажу, Вршац био град са највећим бројем секти у бившој Југославији. Па сад, да ли ће то дреждање у 5 ујутру да поправи ствар, Бог зна.
2. У Банату нико не пости. Готово нико, наравно. На Усековање главе Светог Јована Крститеља, кад се у Београду, еј, у Беогрду, пости сухоједњем, у Вршцу и околини сав свет пали роштиље и пече кобасице. Из једног места иде се у тазбину чак у друго место на месиште. То је, као, неки стари обичај кад су ловци на Вршачком брегу јели кобасице од дивљачи, па се и сад та, као, традиција одржава. Вршачки брег се запали од роштиља, а мирис се шири чак до Темишвара. Владики није пало на памет да се појави на ТВ Банат да каже колико је то супротно од оног што треба да се ради. Забога, па тог дана је одсечена глава Светог Јована! Усековање значи „посечење“, „одсецање“. А Вршац са околином тог дана гори од роштиља и распомамљује се. „Па, тако су радили и наши стари“, кажу у Вршцу. Па, ако су ти стари грешили, несрећо, не мораш ти! И који стари? Ови из комунизма? У Банату старима нико не одлази на гробља, сем за Цвети да покосе. Помен за покојне? Литургија за покојне? Па, то од цивила једино вероучитељи знају шта је. Видела сам једну жену, упознала сам је раније, која је ушла у цркву у бермудама и трегер мајици. Умрло јој дете, па јој је то била црнина. Упалила је свећу и рекла да жури, мора да спрема за 40 дана. „Па, је л прошло већ толико?“, питам. „Није“, каже, “Али ми то такооо“ са акцентом на „о“ као чарапани. „А зна ли свештеник?“, питам. Каже „Зна, рекли смо му, па он ако `оће нека дође, ако неће, ми ћемо сами“. Само што се нисам струнила! Па, сестро слатка, ко ће да буде с твојим дететом у тај 40-и дан?! Начисто ми било жао и свештеника. Даље:
3. Владика не да да се народ редовно причешћује. Само у време поста. Свештеници могу да буду кажњени ако причесте неког ван тог времена. Колико год пута да сам била у Банату, само се причести понеко дете, ако га има, али по селу нема никога, и шта ћемо с тим? Може ли човек да се промени без Бога? Ако га не унесе у себе? И онда је овај епископ, као, заштитник Светосавља, јер је против тога да се народ редовно причешћује! Он је тако против екуменизма, кажу. Па добро, против екуменизма можда и јесте, и ја сам, важна ствар. Важно је какав си хришћанин. А како се може бити хришћанин без причешћивања, то немам појма.
Сад стварно морам да питам нешто: Ало, Владико, шта пише у канонима!? Шта каже Свети Василије Велики о причешћивању? А Свети Јован Златоусти? Свети Григорије Палама? Не мора ова баба да буде теолог, теолошкиња што би рекле атеисткиње, да би знала шта пише у канонима. За то треба четири разреда основне школе да умеш да читаш. И да те Свети Дух уопште наведе да то прочиташ и схватиш. Немој, бре, Владико да слуђујеш народ. Држи се канона! Ми који се редовно причешћујемо, не пруступамо лонцу пасуља, што би рекао један земунски прота, него дрхтимо пред путиром. Дрхтимо, бре, човече!
4. Изашле банатске попе да се побуне против малтретмана који трпе. Владика прво разрешио свог секретара зато што му је приговорио. Па, људи моји, ако секретар те епархије има 25.000 динара (око 200 евра) плату, па то је срамота целе те епархије, и клира, и народа, и Банаћана широм света. Једном приликом ми је један сеоски прота рекао, то је, мислим, било проше године, да обично заради 8.000 месечно и када му ташта не би дала паре да уплати Владики таксу, он не би имао ни за таксу. А тај сирома` прота, за Крстовдан и Богојављење иде од куће до куће да свети водицу. И како приђе којој капији, тако се чује „закључ, закључ“. Неће народ да га прими. Банат, ништа чудно. А ми, који живимо ван Баната, убисмо се у редовима за водицу и после је не користимо. Па, нема ко да нам каже за шта, кад и како се употребљава. Банатске проте су боље. Све хоће, народ неће, владика не да. Руку на срце, банатске проте да се не баве пољопривредом, не би имали `леба да једу! И онда их владика пресељава, унижава, шаље са 60 година у пензију! Ало, Преосвећени, имате 70! Монах сте. Можете где хоћете. Што кршите снагу овима са децом...? И што држите литургије сваког дана, а не дате да се народ причешћује?! Чему оне служе? Како су настале?
5. Има ли у томе што Владика ради кривичног дела? Па, ако злоставља, то је кривично дело. Ако не обавља ваљано свој посао, и несавесност је кажњива по Кривичном законику. Али... Кад нису дали на Суд оне који су имали сексуалне афере, ко би Владику Никанора тужио? Па, он само што је био у Аустралији владика, као што је био, па доста је поштовања залужио. Бог га је спасио од тамошњих неких свештеника. И њега, и Владику Василија сремског, и блаженопочившег Владику Милутина потоње ваљевског, све аустралијске владике. У Хрватској је Владика Никанор до последњег часа био уз народ. Његова душа зна како му је било. А има владика за које жене кажу „Волела бих да имам лице као владика овај, или владика онај“. Ваљда се ботоксирају. Владика Никанор је сушта супротниост сваком лицкању. Скроман, некада мали Вељко међу осморо деце, паметан, сиротиња, ишколовао се, издигао и сад да падне? И заиста, руку на срце, шта Владика да ради у том Банату са усековањским кобасицама? Види он ту пропаст, па се нада, ако мучи свештенике, ваљда ће они, тако под шибом, повући народ ка Богу... Неће! Нема ту љубави. А кад нема љубави, нема ничега. Мучи ли владика Јефрем бањалучки свештенике? Не! Отимају се ко ће тамо. А не могу сви. Већина из РС је баш у Банату. Од око 200 свештеника преко 190 је из Босне. Неће банатски народ Богу, па то ти је. Осим једног Банаћанина, садашњег Владике нишког, рођеног баш тамо, међу кобасичарима усековањским.
6. А Патријаршија – ћути! И како да писне кад ће да кажу да „Патријарх Порфирије слуша Владику бачког који мрзи светосавце, јер је екумениста, а нарочито Никанора“. Један светосавац, други екумениста, а свештеници и код једног, и код другог пате. И ћуте. Трпе. А Патријаршија, рекох, исто ћути. И што је најгоре, једна православна баба зна да владика управо сад почиње притисак и на оне свештенике који нису дошли пред Двор да се побуне. Има ту нечег, да простите, параноидног, мислим, то толико прогањање. „Нико не ваља, само сам ја у праву“, „сви нападају православље, јер су унијати, морам га бранити“ „нико није достојан причешћивања“... Па, није, наравно, али је Бог милостив. Награђује наш труд што постимо и нашу жељу што хоћемо да будемо с Њим. Па нисмо сви блесави. Само се они у Патријаршији тако праве. Па ћуте. Ћуте на све. Нико да пита „Ко си, бре, ти, Владико Преосвећени, да мучиш било кога?“. (А с друге стране, дајте, бре, оног секретара крушевачког мало код Никанора, да се научи нечему. Добро, то је била дигресија. Заврљах. Праштајте).
Дакле, проте у Банату треба спасавати! Нигде није тако тешко с народом као у Вршцу. А једино у Вршцу сваког дана се служе литургије. Сваки пут служи свештеник из другог места. Да ли има пара за бензин, или нема, ко те пита. Пробај, попе, да писнеш! И сад су свештеници упутили апел за спас Епархије.
Ту сам! Са питањем „Докле ћемо вас слушати?“ и апостолским одговором „Док поштујемо Закон Божји!“. Је л` мучиш другог човека? Мучиш. Је л` ћеш сад да прогањаш све попе? И оне који нису дошли на побуну? Хоћеш?
Е, па нећеш. Зашто? Па зато што је правило да кад се мучитељ обасја светлом, он се укочи. Само да се не би осветлела његова тамна страна. А и нема ко да га слуша. Јер на питање „Докле жемо те слушати?“. Одговор је ДОВДЕ. Сам си одредио границу. Не може се даље.
