"ИНКВИЗИЦИЈА" АНАТЕМИСАЛА ПИХТИЈЕ?

            Колико ми, реално, немамо везе с мозгом, не знам да вам кажем. Да бих знала, морала бих да мислим, а како да мислим кад се и сама од памети раздвајам...? Ево, читам нешто... Увражило се мишљење да овде влада партијско запошљавање, да тако незналице долазе на кључна места и својим незнањем уништвају све чега се дохвате. Не. То је врло погрешно. Ствар је много гора. Овде не царују партијски кадрови per se, него опште незнање, с једне стране и, с друге стране, индоленција оних који знања имају. Е, кад се на то накалеми грамзивост, значи неморал, добије се ментална катаклизма у сваком сегменту нашег живота. И ко ту највише страда? Страда онај ко највише воли пихтије... Нисам неозбиљна. Ја сам жена у годинама. Не личи ми да се овако шалим. О чем` се ради?

            Решили бачвани да направе „Пихтијаду“. Дивно. Ал` било здраво `ладно кад су хтели одржати, па померили за у дане Великог Часног поста. Јербо им нико ондак, оно по мразу, не би дош`о. Та, и ко би па иш`о, који очин, стварном...? Пошто су организатори православне вере, њихов владика, Преосвећени Господин Иринеј, пресавије табак и каже: „Уколико организујете ову паганску манифестацију у току поста, православна Епархија бачка ће објавити саопштење и позвати вернике да стану у одбрану светог поста. За време одржавања пихтијаде, капије порте храма ће бити затворене, а са звоника ће се сваких пола сата оглашавати мртвачко звоно. Сви чланови Управног одбора пихтијаде биће анатемисани из цркве, свештеник неће улазити у њихове домове, једино ће им бити дозвољено крштење деце јер она нису крива за грех и лудост родитеља - саопштио је Иринеј организаторима“. И уз овај текст у новинама, објаве слику Патријарха. Исто се зове 😄

            Јао, леле! Кад се распалише пихтијадери! Овако кажу за новине: „Бити верник данас је и мода. Претпостављам да је добар део тих инквизитора који сада седе по црквеним одборима у нашој земљи некада био у Комунистичкој партији. Али ваљда је све то људски. Ипак, ја ту не видим проблем, претерано је да се пихтијада не одржи, ко пости не мора да дође - каже нам Ђорђе П. из Руменке.“

            Организатор „Пихтијаде“ Бранислав Поповић каже да, када се родио, у комунистичкој Југославији његов отац је једва нашао човека који је пристао да га крсти (човече, па не крштава кум. Он је само сведок нечијег крштења. Жирант. Он својим животом гарантује пред Богом да ће му кумче живети као хришћанин, јер је духовни отац ономе ко се крштењем духовно рађа. Разумеш?),  јер нико у селу није желео да има везе са црквом (Еј, да ти кажем: Црква је заједница свих крштених душа, а не само ових у мантијама. Ми смо тело Цркве, ти и ја, и остали крштени... А глава је Бог. Разумеш? Што значи да нам је Црква онаква какви смо ми, јер смо ми њени делови. Цркву не чине само ови у мантијама. Запамти ово. Ау, запених!). Сада је, додаје, другачије - свештеници се питају за све, па сматра да је крајње време и да изађу на изборе.

            Е, ово је био повод за моју реакцију.

            Прво и прво: Ова одлука Епископа Иринеја Буловића односи се само на православне хришћане. Тачка. Та-чка! Ако хоћеш да будеш православни хришћанин, најмање што мораш да знаш да је хришћанство начин живљења. Начин живљења. (Опростите, овима све морам да понављам). А најправији сведоци хришћанског живота би требало да буду православни хришћани, јер они све треба да раде право! Ако нећеш с милим Богом, ради, бре, шта хоћеш. Али не можеш истовремено да будеш и православац. Односно, смеш али у ствари –  ти то ниси! Ако не постиш и не причешћиујеш се, а крштен си и славиш славу, ти си православац de iure, али не и de facto. И можеш овако да причаш, јер те ништа не обавезује на нормалу (мисли се на вертикалу). Да сви они, који организују мрсне трговине кад не треба, оду у мали храм Светог Саве у Београду, и да изнутра изнад врата прочитају шта пише на свитку који у руци држи Архангел Михаил, другу би песму певали... На коленима би ноћи проводили од страха Божјег... (О, Боже!... Разликују ли они страх од Бога и страх Божји? Има да се нађе на интернету? А, добро. Хвала Ти, мили мој Бого! Аха, ставићу и како треба да се пости, ево!)

            Друго: Ми православни имамо редовне постове. Четири годишња, Крстовдан, Усековење, среда и петак... Васкршњи пост је најстрожи. Наши стари тада нису јели ни сваког дана, или су јели само после заласка сунца. Ништа маст, а уља није ни било. И, гле, какав је то народ био! Такви људи су били у стању да створе Матицу српску. А ови пихтијадери, куленијадери, сланинци нису у стању да очувају ни њену периодику... И плус пљуну у лице свима нама који чувамо живу веру својим животима. И не само нама, него и свима онима који су се пре нас држали оног што су им духовни оци заповедили. А то су оне душе које више нису са нама: и Патријарх Павле, и преклани у Јасеновцу, и они које су бацали у римску Арену лавовима, које су пекли и драли да се одрекну Христа, а они то нису урадили. И они су чланови Цркве, јер су и они крштени. Тако је то стигло и до нас. Ту љубав брани Господин Иринеј. Па неће се све то згазити пихтијама! Бог не да. Али како ће бити нашој деци, ако нема ко да им пренесе најдубља наша уверења...? Ма и нема деце...

            Треће: наш покојни прота је, кроз смех, говорио: „Ко не пости – мора код интернисте“. А пошто пост има и духовну, молитвену страну, додала бих „Мора и код психијатра“. Ено Американци, сви имају психијатра, а ко се причешћује? А ми – ни једно, ни друго, нит` психијатар, нит` Бог. А времена тешка толико да не мош` те развесели једна пихтијада...  Ко не пости – мора код интернисте. Види овде зашто. А то је само једна бољка.

            Четврто: Знате како је говорио (о етарској осцилацији) пок. Никола Тесла? „Све је вибрација. Кад један цвет вене, свака душа осети..“. Тако некако је упутио нас, мање надарене, да будемо свесни да једна наша мисао одаслата у космос, негде изазове радост или донесе ужас, у зависности од тога колико је у складу са Божјим законом. Па ти, пихтијадоре,  кршењем тог Закона ниси нанео само себи штету, него и мени, јер си ме растужио, човече. Ја сам тужна што ти не знаш да је друг Тито умро. Мени је жао што ћеш се ти потрести кад будеш схватио да комунизма више нема. И да свештеник није заменик комесара... Да он ништа не одлучује. Да владика, који је овим све нас заштитио од Луциферовог посела, није инквизитор, само је заштитио од демона људе који не знају колико би их пихтијада коштала. Ма све нас, како нам је објаснио Тесла. Зато се и буним...

Благо вама у Бачкој. У Банату? У Банату би да сваки дан једу свињско месо. Владику, на први поглед, као да боли уво. „Је л` хоћете код интернисте? Ако, браћо, ако чеда моја!“ А у ствари, не зна човек шта да ради с народом, како да помогне људима да дођу памети. А мени је и то тешко да гледам... Ја мислим да би било боље да се спусти међу народ, просто да дође међу људе, да поразговара. Мада... Било је ту и других владика, па су се и они понашали по систему „Шта ја ту могу? Такав народ“. Не знам зашто је тако, нисам у била у њиховој кожи. А Иринеј Буловић, видим – може. Можда зато што хоће? Он није на народну индоленцију калемио своју, а ови у Банату као да јесу. Јер да нису, све би било другачије. Да, да... .Ма није да више волим владику Иринеја, него Преосвећеног Никакора. Не познајем ни једног, али се молим за њих на свакој Литургији, као и они за мене... (Имам утисак да сад у мени све вришти „Па сиђите у народ – неће круна да вам падне с главе! Волите нас. Па није ваљда то тако тешко? Није Патријарх Павле ваљда једини који се није плашио да уђе у тролејбус?! И да се помеша са мном губавом...?! Објасните народу нешто, било шта. Па свако ће бити захвалан до неба, и на Небу! Није ово лош народ, него – не зна“).

            Пето: у Срему (ред је да пређем на Срем, где се мрси и за Светог Николу) пи(х)тије се праве некако од Божића до Светог Јована. А у целој Војводини, православној, и тих дана, али за зимске задушнице, за подушје – обавезно.  А ови би сада да праве пихтије, кад све треба да пршти од радости оживљавања. Било им зима за Јовањдан, па би пре Васкрса, јер ће после врућина. И толике пихтиииииије! Требало је да стигну пихтије са свих страна света. Ко је то толико умро? Па није ни чудо што је владика рекао да звоне мртвачка звона сваких пола сата. Тол`ко мртвачких звона иде на тол`ке пихтије у време поста.

За шта су се ови борили и постили? Само за слободу пихтија?

            Шесто: ја бих, из лукретивних и протективних разлога, ове бачване ставила под епитимију, баш да их не анатемишем. Али бих прво, дакле пре њих, под епитимију све крштене новинаре који су пренели речи, срамне речи за српску културу, организатора „Пихтијаде“. Јер толико незнање...?!?  Па да су с крушке пали, рекли би: „Има Бога, те остах жив“. Ови – јок, што би рекли Турци. Срећом по њих, ни о чему не одлучујем. Тако да их је владика спасао од мене.😀 Иначе, код мене не би смео ни један свештеник да сече колач ономе ко се не причешћује, јер није хришћанин. Тај што тако ради, тај се и нехотице руга Богу. А код нас - све може за паре. Не знам да ли је тако у Бачкој. Овде где ја живим, пошто се служи мамону, ради ко шта хоће.

Али питам овог Преосвећеног: пошто сте у СПЦ задужени за просвету, да ли бисте ми допустили да Вам помогнем да начините један андрагошки верски програм? Јер вам овај педагошки слабо ферцера, видим... Мислим, није још пристиг`о... (Је л` ово био довољан еуфемизам?).

            И на крају, остаје ми да кажем – Србија нигде не може да крене, јер је сама себи одсекла обе ноге: знање и Богопознање. А нема ко да јој помогне. С једне стране неморална научна интелигенција (не сви), а с друге стране клир пун знања, али без љубави и служења, само формализам (скоро сви).... Све је већи јаз између клира и лаоса. А мантија мора да буде притка народу, а не само саопштењима да буде путоказ...

            Јер зато се и ова баба одваја од мозга, како рече на почетку овог текста. А о деци да и не причам. На пример, о вршњачком насиљу... 

ПС Читам коментаре атеиста о пихтијама у медијима... Проглашавају Цркву највећим злом човечанства, а нас православне чланове те Цркве заосталим и случајним посетиоцима 21. века. Они се нама јавно ругају што смо верујући, пљујући нашу заједницу из затрке... Као верник могу то да истрпим, јер не носим сама тај терет. Разумем да не могу да нас разумеју. Али ће ово што следи сигурно разумети, јер, ако немају домет да разумеју шта је Бог рекао, разумеће шта је Човек написао. 

Члан 18 

Међународне Деклерације о људским правима

Свако има право на слободу мисли, савести и вере. Ово право укључује слободу промене вере или убеђења, и слободу да човек, било сам или у заједници са другима, јавно или приватно, испољава своју веру или убеђење путем подучавања, упражњавања вере, вршење верске службе и обреда.

 

Или, 

Устав Србије, Члан 44.

Цркве и верске заједнице су равноправне и слободне да самостално уређују своју унутрашњу организацију, верске послове, да јавно врше верске обреде, да оснивају верске школе, социјалне и добротворне установе и да њима управљају, у складу са законом.

А правне норме немају само диспозицију, него и санкцију.  Само, фали правосуђе...