Пишем ово да ми не би
неко поклонио нешто за 8. март, да га не бих ујела за руку. Али не кажем то
зато што имам нешто против социјализма... Ми данас исмевамо 8. март зато што
код нас никад нису плаћали жене 5 $ на сат, а мушкарце од 8 до 11 $ за исти
посао. Тако се радило у развијеном свету, да би се тај свет развио. Из тог
разлога, ја с тим немам ништа помешано. Заиста нисам шишала овце у Аустралији
за мање паре од Дага (читај "од Драгослава", јер сви наши тамо промене имена). Ја
тај „празник“ просто не волим зато што ми дају живо вештачко цвеће, тј. нашприцани
хибридни зумбул, или штагод друго, који живи само док не уђе у моју кућу. Потпуно
бескорисно... И тужно.
Зато хоћу да свим
бабским коленима поклоним нешто не за овај, него за све празнике. Дајем
бесплатно, јер то имам. Имам у искуству, у муци, болу... У страшној патњи којој
се не зна узрок, а нема ни лека. То је – реуматски бол. Свако има неког ко
пати од тога, или због тога, па му дајте ово. Помозите људима који имају ма какав бол. Ја ово пробала и – ферцера! Спасите
неког у име Христа. (Сад ће корисне и важне препоруке за реуму и њен артритис, а пре свега - за регулисање тежине код људи са болом, овим, пре свега.) Дакле,
овако:
1.
Претерана
тежина мора да се скине! (Право, па у ребра!) Свако кило вишка је десет кила притиска на колена, на стопала
још више... Али, то мршављење с годинама некако не иде. Метаболизам се успори.
Нема великог физичког рада, о вежбама да не причам. А и боли. Не једеш ништа, а
ни грам не спадне... Шта да се ради? Избациш из јеловника оно што потпомаже
реуму. То значи: не смањиш количину јела, него уврстиш оно што ти треба, а избациш оно што ти шкоди; Даље:
сваког дана помераш то што те боли како знаш и умеш. Вртиш тамо-`вамо. И шеташ.
И најважније, пијеш најмање 2л воде! Вода смањује упалу. Кинези је зову „Велики
Јин“, а упала је Јанг, према томе – дабоме. Кога год боле колена – не пије
довољно воде. И не шета довољно. И не
може да смрша. Тачка. Крај.
2.
Шта не сме да
се узме уста ни за живу главу? Глутен! Има га у житарицама, највише у пшеници. Научници
су закључили да кукуруз, пшеница, раж и зоб изазивају симптоме артритиса.
Кукуруз нема глутена, али директно изазива упалу. У источњачкој медицини кажу
да кукуруз има енергију Ватре. Не, не, нису они блесави, ни помислила нисам. Даље, шта
не сме – млечни производи, посебно слатко кравље млеко. Онда црвено месо и сланина, а хоће и пилетина
да шкоди, боље друга живина. Ћуретина може. Због цинка. Онда јаја, не
више од 2-3 ком недељно. И никако шећер.Заменити га фруктозом. Или медом.
3.
Има
један бабски лек, кад помешаш 300 мл алкохола (70%), 100 мл
повидон-јода и 10 изгњечених таблета аналгина (аспирина или
андола) (300 мг), промућкаш и оставиш на тамном месту 21 дан, па се после мажеш. Аналгин
ваљда због бола, али суштина је у салицилној киселини у аспирину. Има и оних
који су алергични на њу. Могу да умру од аспирина, од андола. Али она је
потребна и ко није алергичан, треба да је узима кроз храну. Има је у ананасу, кајсијама, у бундеви и тиквицама,
вину, али и у свежим и сувим шљивама, грожђу, рибизлама, бадемима, паприкама, маслинама,
киселом купусу, куркуми, сенфу... Намажеш сенфом колена и – терај Ленка.
Озбиљно! Па пробајте.
4.
Треба уносити и
сумпор (моја покојна тетка Милица стално је псовала сумпор. Ваљда је то нека
старозаветна псовка). Њега има у шпаргли (ми то не једемо кад смо глупи, а
шпаргла скупа), у црном и белом луку, риби итд.
5.
Најважнија
намирница за нас с реумом је хељда. Има рутин и аскорутин. И не лечи само
реуму. Јача меморију, смањује шећер и масноћу у крви, као и крвни притисак. Сто
посто. Знам. Ми хлеб у кући правимо понекад врло просто: шоља хељдиног брашна,
шоља просеног (скупо је), око 2 шоље киселе воде, со, разне семенке (сем лана)
мало уља, сипаш на алу-фолију коју ставиш на плитак плех из рерне и печеш око
пола сата. И прођу те болови.
6.
Мора да се уносе
и селен и силицијум да би се растворио калцијум који је наталожен на костима
(то и боли). За то је најбољи чај од раставића (ја га зовем "силицијум-чај") и
бразилски орах за селен. Селена има још и у луку, прокељу, туњевини...
7.
И витамини Б3
(риба, грашак), Б6 ублажава болове и даје гипкост укоченом зглобу. Њега највише
волим у бананама, пошто не волим укус авокада, а и скуп ми је.
8.
Шта још? Кафа
без кофеина, фруктоза уместо шећера, куркума, ђумбир, зелени чај, чај против
реуме из биљне апотеке. Може и чај за мршављење, исто из биљне апотеке. (Ми
имамо фантастичан институт за биље. Одете код њих, имају апотеку и кажете шта
вам је, на српском, а можете и да понесете налазе и добићете све што вам треба.
За нас укочене имају нешто за купку, па потопиш то што те боли. Узмете још уље
од зимзелена (то је феноменално!) и чај. Све пробала. Значи, ово што пишем - пробала!
Ферцера!
У, бре, бре... Ко ће ово да запамти...?
Па онај ко хоће да му буде боље. Просто. А Патријарх
Павле би на ово додао још – чај од коприве. Е, али он се рвао са три маслине
цео дан. А ми заборавили на пост. Па онда мора да боли. У његово време је било
4% глутена у пшеници, а сад, кажу, 76%, па ти види с чим се ми боримо. Да ли је
ово знала нека баба у моје и Патријархово време? Па, не! Наравно! Али је јела
лука и `леба, постила. Какво уље, какав посни мајонез! Прве недеље поста јели
једном дневно увече, а последње – сваку други дан. Мушкарци су тријарили, јели
сваки трећи дан. И очисти им се цео организам. И по васдан се жена молила Богу
да јој се муж врати из рата, да јој сачува децу и летину. Били витки и
жилави... Били прави Срби (а били и неки други наши, али прави). Ми смо данас
полу-Американци, а сутра можда бескућници. Па не може да нам буде добро, ако
радимо погрешно. „Биће нам боље, кад ми будемо бољи“. Рекао Патријарх Павле.
Ал` да л` је знао за силицијум – не знам... Имао је он своју науку.
Да ли сам ја против хроно исхране? Против размака
између оброка немам ништа против. Напротив. У православљу је „погрицкавање“
између јела забрањено. Али нисам за толику количину протеина, јер кад их има
превише, можеш касније да свиснеш од болова. Кад касније? Не знам кад касније,
али знам случајеве... Мислим да је најбоље хранити се као на Хиландару. Али и
не јести као на Хиландару. Они никад не једу бели хлеб, а увек једу бели лук и
маслине, кад је дозвољено и чаша вина, а моле се Богу. И плус остало, али без
меса, понекад риба. Шта ми има да се питамо да л` то ваља. Боље да гледамо
зашто смо укочени. Просто. Много просто...Неко ће рећи „Нисмо ми монаси!“ Е,
мани ме тога! Да видиш како јеси кад се разболиш...
Па сад... Да ли је ово поклон за 8. март...? Или за Васкрс...? Не знам... Али знам како се можемо
ослободити окова, реуматских. Политичких – не знам. Мада мислим да ово и од
тога ослобађа. Јер кад очистиш тело, очистиш и мозак...
А ко хоће да пати по ком билу основу – само нека
настави по навици. И то исто ферцера - само тако.
