Сад нећу ништа да пишем. Довољно је што сам данас ово прочитала о школи и деци у Јапану на family.rs.
А где смо ми, најбоље се види по писму на којем је написан овај текст... Што ли је онда писан, немам појма... Но, ваља га прочитати, па размислити. Ево га:
Japanci
su poznati u svetu kao izuzetno inteligentan narod, koji se diči svojom
dugovečnošću ali i ljubaznošću prema svima. Međutim, zbog čega su oni
toliko različiti od ostatka sveta? Odgovor leži u njihovom obrazovnom
sistemu koji decu od malih nogu uči pravim vrednostima.
Maniri pre znanja
U
Japanu, deca ne polažu bilo kakav ispit pre nego što napune 10 godina.
Oni do tada rešavaju samo male testove kako se ne bi previše
opterećivali. Oni veruju da prve tri godine školstva đaci trebaju ("ју" ти је вишак у овој речи, аутору или преводиоче!) da uče
manire i da razvijaju ličnost. Deca se uče da poštuju druge ljude i da
budu nežni prema životinjama i prirodi. Njih takođe uče i da budu
velikodušni i solidarni, ali razvijaju im i osobine poput samokontrole.
Školska godina počinje u aprilu
I
dok brojne škole u svetu počinju sa radom u septembru ili oktobru, u
Japanu one počinju u aprilu. Jedan od razloga je i taj što tada cveta
čuvena japanska višnja (трешња, преводилац, трешња). Njima je nastava podeljena u tri semestra od 1.
aprila do 20. jula, zatim od 1. septembra do 26. decembra, a potom od 7.
januara do 25. marta.
Učenici obavljaju poslove domara
U
japanskim školama, đaci sami čiste učionice, kafeterije pa čak i
toalete. Oni su podeljeni u male grupe i njihova zaduženja se rotiraju
tokom cele godine. Njihov obrazovni sistem veruje da se oni tako uče
timskom radu, ali i da im pomaže da više cene i svoj i tuđi rad.
Ručak se jede u učionicama
Njima
je svakodnevno na meniju zdrava hrana isključivo prirodnih sastojaka
koja se jede u učionicama. Oni jedu zajedno sa profesorom, čime
učvršćuju vezu sa njima.
Vannastavne aktivnosti su popularne
Većina
dece nakon škole pohađa i razne kurseve kako bi se upisali na što bolje
fakultete ili srednje škole. Osim što provode po osam sati u školi, na
vannastavne aktivnosti potroše još četiri sata.
Ne zapostavljaju svoju istoriju
Osim
što uče tradicionalne predmete, Japanci često otkrivaju čari poezije
svojoj deci, dok je i njihovo pismo veoma zastupljeno u školama. Tako se
uče da čuvaju svoju kulturu i poštuju tuđu. (Је..., а ми овај текст написали на латиници!)
Svi nose uniforme
Gotovo
sve osnovne i srednje škole u Japanu imaju obaveznu odeću koju đaci
nose. Tako se otklanjaju društvene barijere i sprečava se pojava klika. U
školi su svi isti.
Dolazak na časove je na zavidnom nivou
U
Japanu gotovo niko ne izostaje iz škole, pa je tako procenat dolaska na
časove neverovatnih 99.99 odsto! Više od 91 odsto ispitanika u Japanu
je priznalo da nikada nije bežalo sa časova.
Jedan test im otkriva "budućnost"
Na
kraju srednje škole, svi đaci polažu test kako bi se lakše odlučili za
izbor fakulteta. Oni izaberu na koji fakultet žele da idu, a ako ne
ispune uslove onda obično odustaju od studiranja. Međutim, čak 76 odsto
studenata upiše fakultet koji su želeli.
Odlazak na koledž im je odmor
Nakon
što su u srednjoj školi izloženi većim brojem testova, Japanci se tokom
fakultetskih dana većinom odmaraju. Oni obično ovaj period nazivaju
"odmor pre odlaska na posao".
Ето... И сад се питамо како то тамо може, а овде не може...? Па тамо наравно да може. Зашто? Нема ту много приче. Јапанска култура почива на шинтоизму. Нису се одрекли шинтоизма, нити иједног свог божанства а има их безброј, а ми смо се одрекли Једног Јединог нашег Бога и - то је то. На чему почива наша култура? На одговору на питање "Која је најтоплија река у Европи?" који гласи: "Морава, јер у њој има највише шпорета".
