Само ћу кратко. Немам кад да се млатим с мржњом. Ма није то ни мржња, то је лудило... Читам коментаре пре и после фудбалске утакмице са Грузијом. Та количина "памети" потпуно је нестварна. Не могу да верујем да жив човек, који се оријентише у времену и простору, може корбачом да шиба момке који, као деца, плачу од среће што су победили! И не могу да верујем да људи мисле да су, од свега што нам се дешава, најгори - фудбалери! Нисам глупа жена, видим ја кад се неко залаже и трчи, знам и шта је фудбалски смрад, али, бре, не пљуј по онима који су стигли међу најбоље на свету! И представљају и себе и нас!
Тадић и Матић плачу... Душице миле
Бре, изгоре ми млеко! Није. Добро је. Сетих се млека на шпорету кад сам се запитала да ли су ови што коментаришу свесни да је и ту децу, баба сам па смем то да кажем, да је и ту децу родила и подизала мајка. Да су их очеви учили да ходају, радовали се првом зубићу, били поносни како играју фудбал. То нису вреће с песком да може по њима да се удара тако да је и Богу јасно да мислимо да Он не постоји. Пљувачи су гори од сваког режираног ријалитија, јер нису режирани, него такви по природи.
Замисли једног који у коментару каже да "они треба да заслуже нашу ЉУБАВ". Мајке ти? Па зар се љубав заслужује? Шта је о љубави рекао Патријарх Павле? "Љубав је највећа врлина, али се до љубави, која је највећа и која је
"свеза савршенства", не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и
остале врлине, почевши од смирености, од смирења". Какве везе имају овакви навијачи-хејтери са смирењем? А од чега нема смирења? Е, о томе пишем књигу. И немојте да се свађате са мном. Нисам ово ја рекла, него Патријарх Павле.
Матић. Па зар и он не ваља?
Дакле, ми не волимо наше најбоље. Како ли тек не волимо оне најгоре? (Па добро, и мени је некад тешко да се погледам у огледалу...) И не само да немамо више љубави за своје, него немамо ни много памети, а почели смо да губимо и оно што је најнеопходније - уљудност. Ми нисмо више род, ми нисмо више "наши". И што је најгоре, Србија је изгубила елементарну пристојност. Све су у Србији најбољи селектори, а не могу да саставе ваљан тим ни у својој општини, па онда "Удри", јер се у нешто ударати мора... Мора и може. Кришом може све. Појавиш се као Nick Name и мислиш да си цар. Али ништа није "кришом". Све нам се то бодује. А табелу с бодовима остављамо деци. Вара се свако ко мисли да ружна реч упућена ка споља - не остаје унутра, у души, и у породици. Само што смо то ми, ми Срби, заборавили. Ми не рекосмо ништа за оне кошаркаше који су отишли на Универзијаду тако што су пљунули, не на све нас, него на све оне који су млађи од њих умирали да би ови сад могли да играју лопте. Они су брањени као бели медведи, панде и видре са све коментарима "маже ли се патриотизам на хлеб?" А ове који су се одазвали репрезентацији и урадили све најбоље да би остварили оно за шта су се одазвали - њих пљујемо. Па ми пљујемо у вис! Ко то нормалан ради?!
Тадић. И он не ваља!
Свим нашим дечацима који су синоћ играли. или били на клупи, хоћу да кажем једно просто и искрено - волим ја вас, децо. Немам бољу децу. И да нисте синоћ победили, ја бих вас волела. Не знам зашто. Ваљда зато што умем да волим. А оваквих као ја има, верујте. И ми смо ваша публика. Али, не морате да играте за нас. Играјте за себе. Бог вам је дао тај таленат и то нико не може да вам узме. Нити љубав према лопти, ако је стварно имате, ако нисте као Баја Патак. Зезајте се се, да простите, то је најбоља тактика кад морате да победите јаче. Јак само то не зна.
Ни овај не ваља?! Па шта ће, обећ`о је.
А хејтерима Бог да буде у помоћ. Они, пак, не знају да су мржња и закерање, први симптоми демонизма. Нису то лоши људи, само су пустили силе мрака да говоре кроз њих... То је, на жалост, јавност. Тајна јавност :)
Љуби вас бака, права навијачица, која нема овакав костим за чирслидерицу, али има ово мало душе у носу.
