"Играм за правду" је слоган деце, младих и старијих фолклораца, који не дају да се КУД "Бранко Цветковић" избаци на улицу после 73 године рада. За петак 6. јул у 19 часова био је заказан скуп подршке, на улици, испред просторија овог КУД-а. Написах у тексту "Полако се пуни" нешто о лудијању које разара све што је икада у овом граду и овој земљи вредело. Али...
Инатити се с младим људима је потпуно непромишљено. Младост има наду, ентузијазам и снагу. А има и родитеље који ће увек стати уз своју децу. Победиће. Међутим, они који протестују, требало би нешто да знају, да схвате, прихвате и крену од почетка. Ово што је данашњи фолклор - није српска традиција!
Дакле, ови који "играју за правду" не чувају традицију. Никада нису спојили своју сопствену представу о традицији са оним шта права српска традиција јесте. Нити народне обичаје из фолклора са хришћанством. Зашто? Па зато што су комесари инсистирали на паганству на сцени. Бог на Небу је морао да се замени култом Брозове личности на земљи. Зато овим младим људима никад нико није рекао да се у српској традицији никад није играло у време поста. Треба пребројати колико младих људи, који се баве фолклором, пости овог Петровског поста... Јер сад је Петровски пост. А он је много упечатљивија српска традиција од сваке "традиције" настале после Другог светског рата. Па сами "Цветковћи" су рекли да су настали 1945. То кад повежу, нико неће бити бољи од наших младих људи. Зато што ће то да буде истинско спајање са сопственом традицијом. А одатле нико не може да их избаци. Никад!
И да није овако дуг пост, петком никад није ни један Србин играо! А данас је петак. Никад! Ни по цену живота. Плашио се да се не огреши, јер је сваки петак сећање на Велики Петак! Било све тако до - комунизма. По данашњем петку се види да ово нема везе са традицијом... Нема традиције без Бога. Осим код друга Тита 😉. Данас само гледамо последице. И највећа несрећа ће бити у томе што играчи за правду, можда, неће разумети где греше... А кад би их неко повео у праву традицију и у оригиналну српску игру - духовном културом би задивили свет. Покорили. Ово избацивање треба да схвате само као Божју опомену да су на погрешном колосеку који води на потпуно супротну страну од оне на коју желе да стигну. Мислим на духовни простор, овај физички је њихов, па је њихов.
Да би се свом идеалу традиције приближли, треба да виде да ли постоји и један једини папир да је оригинал то што играју. Или је, пак, љута измишљотина. То што кореограф напише нешто и преда неком жирију - није доказ ни пред судом, ни пред Богом, да је његов сплет игара ико од наших предака играо. То је ипак само бизнис. А разоткривање тог бизниса биће болно за оне који вечерас "Играју за правду".
 |
| Питање за чуваре традиције: одакле је ова ношња? |
Инатити се с младим људима је потпуно непромишљено. Младост има наду, ентузијазам и снагу. А има и родитеље који ће увек стати уз своју децу. Победиће. Међутим, они који протестују, требало би нешто да знају, да схвате, прихвате и крену од почетка. Ово што је данашњи фолклор - није српска традиција!
Не виде се слике. Мркли је мрак
Дакле, ови који "играју за правду" не чувају традицију. Никада нису спојили своју сопствену представу о традицији са оним шта права српска традиција јесте. Нити народне обичаје из фолклора са хришћанством. Зашто? Па зато што су комесари инсистирали на паганству на сцени. Бог на Небу је морао да се замени култом Брозове личности на земљи. Зато овим младим људима никад нико није рекао да се у српској традицији никад није играло у време поста. Треба пребројати колико младих људи, који се баве фолклором, пости овог Петровског поста... Јер сад је Петровски пост. А он је много упечатљивија српска традиција од сваке "традиције" настале после Другог светског рата. Па сами "Цветковћи" су рекли да су настали 1945. То кад повежу, нико неће бити бољи од наших младих људи. Зато што ће то да буде истинско спајање са сопственом традицијом. А одатле нико не може да их избаци. Никад!
И да није овако дуг пост, петком никад није ни један Србин играо! А данас је петак. Никад! Ни по цену живота. Плашио се да се не огреши, јер је сваки петак сећање на Велики Петак! Било све тако до - комунизма. По данашњем петку се види да ово нема везе са традицијом... Нема традиције без Бога. Осим код друга Тита 😉. Данас само гледамо последице. И највећа несрећа ће бити у томе што играчи за правду, можда, неће разумети где греше... А кад би их неко повео у праву традицију и у оригиналну српску игру - духовном културом би задивили свет. Покорили. Ово избацивање треба да схвате само као Божју опомену да су на погрешном колосеку који води на потпуно супротну страну од оне на коју желе да стигну. Мислим на духовни простор, овај физички је њихов, па је њихов.
Да би се свом идеалу традиције приближли, треба да виде да ли постоји и један једини папир да је оригинал то што играју. Или је, пак, љута измишљотина. То што кореограф напише нешто и преда неком жирију - није доказ ни пред судом, ни пред Богом, да је његов сплет игара ико од наших предака играо. То је ипак само бизнис. А разоткривање тог бизниса биће болно за оне који вечерас "Играју за правду".
Колико ова одбрана има везе с традицијом, говоре њихови написи на друштвеним мрежама исписани - латиницим. Тако се не чува традиција. То је већ унапред предата битка. Рекли ти Аустроугари и усташе да пишеш латиницом и ти слушаш?! Ја не пишем латиницом њима из ината! Они ће да ми забране да пишем ћирилицом?!
Стварно, коју традицију чувају "играчи за правду"? Можда чувају музику, неке основне мелодије, јер наши преци нису свирали на овим инструментима, па ни аранжмани немају везе с традицијом. И то под условом да није реч о композицијама. Јер многи и не знају да је реч о композицијама, а па како да знају да такве музике никад није било у крају који се приписује тој композицији.
Или чувају народне ношње? Које? Како? Како се чувају та традиционална одела, види се по томе што се у њима игра на сцени. Да. У оригиналима! А то су све до последње оригиналне прњице - културна добра, без обзира да ли су као таква формално регистрована или не. То што нису процењене и регистроване, то је тек културни злочин. А то што се игра у њина, то значе да за коју деценију нећемо имати ништа од оригналне одиће. Она се по закону, бар толико би морало да се зна, не могу користити као кад су настала. Јер, чему би онда служио Закон о заштити културних добара...? Аки то је ствар државе, али не аматера... И сад се то избације на улицу, или ће да нестане... За сад је само по ходницима... Па то жив човек не може да верује шта дршава! Овакав аутогол нико нормалан себи не забија! Да крене неко на децу која играју?! Па је л` то нормално?! Ови млади људи неће то дати. А то су наша деца. А то значи, да ни ми нећемо дати нашу децу, ни децу, ни традицију. Само, деца треба да знају шта је истина. То је једна ствар, а друга је ствар њихово истеривање на улицу. Прво је ума ствар, друга је - сулуда!
Ово кад укапирају, ови млади људи ће све то чувати боље од било кога у држави. Какво министарство, какав секретаријат за културу! Шта су они очували, што нису сачували ови који се тиме непосредно баве? Ми нисмо свесни шта за ову земљу чине часни чувари наслеђа у музејима, библиотекама и архивима. То су једини чувари наслеђа. То би била и ова младост. Ма млади још више. Јер имају више снаге. И љубави. Само кад би знали шта је истина... Они и сад ово чине зато што мисле да је све што раде - право. А шта би тек радили кад би заиста све било право?!😍
Стварно... Многи би се млади запањили кад би знали како су варани. И то за паре. За своје паре. Данас нема аматера какви смо ми били. Данас се то играње плаћа - на руке. Кеш, бато, кеш. Од којих је најслађи кеш онај у дијаспори, где харају битанге. Ако држава буде хтела да избаци "Цветковић" из просторија, а да нема протесте на улици, чешљаће финансије "Цветковића" и слаће инспекције као "Куриру". Можда ће Друштво сачувати просторије, али више ништа неће бити исто...
Не треба кривити министра културе Владана Вукосављевића ни за шта. Он не припада владајућој страни. А осећај за национално, он лично - има. Због тога ће га и мењати. Запамтите то. Њему је стало до "Цветковића", у то уопште не сумњам, али да ли ће моћи нешто да уради - е, у то сумњам. Питање је ко се намерио на простор. Овај министар јако добро познаје историју ове земље, везан је за круну својим определењем и он сигурно није доделио Карађорђеву звезду Другог реда ансамблу "Коло". То је одлучио неко ко не зна да се на репертоару "Кола" налази и мазнута бугарска тачка, и то једне националне мањине у Бугарској, па је та украдена нумера проглашена за игре из Србије! А држава платила да се то уради. Није хтела, али се десило, јер нема појма шта ради. Носиоци некадашње праве Карађорђеве звезде виде све то и плачу над нама. Јесмо ли их издали? Јесмо ли издали војску која је имала наредбу "На молитву!"? Па који ми то традицију чувамо?
Што?! Па то је баш лепо! Идемо! Скупимо се. Играмо. Не дамо. Играмо за правду!
Право очување српске традиције би било кад би се отишло у недељу у 9 ч у цркву у парохији на којој се "Цветковић" налази и запалила по једна свећица за све нас који смо икада играли. То може много тога да сачува. А ово... Не. Тако је "Абрашевић" узео славу Светог Јована Дамаскина, која пада у време Божићног поста. А славили пола мрсно, пола посно и то са музиком. Једна жена им је рекла "Неће од "Абре" камен на камену остати, јер се играте с постом". Тако је и било. А што нико никад од њих није запалио свећицу за Косту Абрашевића, то и да не помињем. Као што нико није ни за Бранка Цветковића чије име друштво носи. А свеће се у Србији никад нису палиле на улицама, као што се данас ради. Ни једна вероисповест. Па, како да буде добро...?
Ја рекох и спасих душу. И као да је почело да ми свиће.
ПС Пашће киша, кажу на РТС. Кажу, дупло већа него кад су биле оне поплаве. Почеће у 21 ч и падаће 36-48 сати непрекидно. Олујни ветрови и грмљавина растераће вашар испред "Цветковића", надају се. Метеоролошки инжењеринг једино је беспомоћан пред молитвом. То могу да потврде и Амери који су гледали како Патријарх Павле зауставља буру.
А можда и неће. На светским радарима нигде кише над Србијом. Збуњују нас. Е, то им не смемо дозволити.
Стварно, коју традицију чувају "играчи за правду"? Можда чувају музику, неке основне мелодије, јер наши преци нису свирали на овим инструментима, па ни аранжмани немају везе с традицијом. И то под условом да није реч о композицијама. Јер многи и не знају да је реч о композицијама, а па како да знају да такве музике никад није било у крају који се приписује тој композицији.
Или чувају народне ношње? Које? Како? Како се чувају та традиционална одела, види се по томе што се у њима игра на сцени. Да. У оригиналима! А то су све до последње оригиналне прњице - културна добра, без обзира да ли су као таква формално регистрована или не. То што нису процењене и регистроване, то је тек културни злочин. А то што се игра у њина, то значе да за коју деценију нећемо имати ништа од оригналне одиће. Она се по закону, бар толико би морало да се зна, не могу користити као кад су настала. Јер, чему би онда служио Закон о заштити културних добара...? Аки то је ствар државе, али не аматера... И сад се то избације на улицу, или ће да нестане... За сад је само по ходницима... Па то жив човек не може да верује шта дршава! Овакав аутогол нико нормалан себи не забија! Да крене неко на децу која играју?! Па је л` то нормално?! Ови млади људи неће то дати. А то су наша деца. А то значи, да ни ми нећемо дати нашу децу, ни децу, ни традицију. Само, деца треба да знају шта је истина. То је једна ствар, а друга је ствар њихово истеривање на улицу. Прво је ума ствар, друга је - сулуда!
Ово кад укапирају, ови млади људи ће све то чувати боље од било кога у држави. Какво министарство, какав секретаријат за културу! Шта су они очували, што нису сачували ови који се тиме непосредно баве? Ми нисмо свесни шта за ову земљу чине часни чувари наслеђа у музејима, библиотекама и архивима. То су једини чувари наслеђа. То би била и ова младост. Ма млади још више. Јер имају више снаге. И љубави. Само кад би знали шта је истина... Они и сад ово чине зато што мисле да је све што раде - право. А шта би тек радили кад би заиста све било право?!😍
Стварно... Многи би се млади запањили кад би знали како су варани. И то за паре. За своје паре. Данас нема аматера какви смо ми били. Данас се то играње плаћа - на руке. Кеш, бато, кеш. Од којих је најслађи кеш онај у дијаспори, где харају битанге. Ако држава буде хтела да избаци "Цветковић" из просторија, а да нема протесте на улици, чешљаће финансије "Цветковића" и слаће инспекције као "Куриру". Можда ће Друштво сачувати просторије, али више ништа неће бити исто...
Не треба кривити министра културе Владана Вукосављевића ни за шта. Он не припада владајућој страни. А осећај за национално, он лично - има. Због тога ће га и мењати. Запамтите то. Њему је стало до "Цветковића", у то уопште не сумњам, али да ли ће моћи нешто да уради - е, у то сумњам. Питање је ко се намерио на простор. Овај министар јако добро познаје историју ове земље, везан је за круну својим определењем и он сигурно није доделио Карађорђеву звезду Другог реда ансамблу "Коло". То је одлучио неко ко не зна да се на репертоару "Кола" налази и мазнута бугарска тачка, и то једне националне мањине у Бугарској, па је та украдена нумера проглашена за игре из Србије! А држава платила да се то уради. Није хтела, али се десило, јер нема појма шта ради. Носиоци некадашње праве Карађорђеве звезде виде све то и плачу над нама. Јесмо ли их издали? Јесмо ли издали војску која је имала наредбу "На молитву!"? Па који ми то традицију чувамо?
Што?! Па то је баш лепо! Идемо! Скупимо се. Играмо. Не дамо. Играмо за правду!
Право очување српске традиције би било кад би се отишло у недељу у 9 ч у цркву у парохији на којој се "Цветковић" налази и запалила по једна свећица за све нас који смо икада играли. То може много тога да сачува. А ово... Не. Тако је "Абрашевић" узео славу Светог Јована Дамаскина, која пада у време Божићног поста. А славили пола мрсно, пола посно и то са музиком. Једна жена им је рекла "Неће од "Абре" камен на камену остати, јер се играте с постом". Тако је и било. А што нико никад од њих није запалио свећицу за Косту Абрашевића, то и да не помињем. Као што нико није ни за Бранка Цветковића чије име друштво носи. А свеће се у Србији никад нису палиле на улицама, као што се данас ради. Ни једна вероисповест. Па, како да буде добро...?
Ја рекох и спасих душу. И као да је почело да ми свиће.
ПС Пашће киша, кажу на РТС. Кажу, дупло већа него кад су биле оне поплаве. Почеће у 21 ч и падаће 36-48 сати непрекидно. Олујни ветрови и грмљавина растераће вашар испред "Цветковића", надају се. Метеоролошки инжењеринг једино је беспомоћан пред молитвом. То могу да потврде и Амери који су гледали како Патријарх Павле зауставља буру.
А можда и неће. На светским радарима нигде кише над Србијом. Збуњују нас. Е, то им не смемо дозволити.
