Какав наслов! Или би био бољи „Тестирајте своје знање о сексу – према (званичном) уџбенику за осми разред основне школе“. Одмах да вам олакшам, имала сам 0 поена на овом тесту, јер ово ништа нисам знала. Цело човечанство од неандерталца, ма и пре, до данас, не знам како се размножавало кад није ишло у наш осми разред. Кад размислим, ово нико и не зна, у ствари! А и много је тешко разумети. Лакше је купити диплому. Научиш ово и купиш диплому... Купиш мастер диплому, а за средњу школу добијеш гратис. Све ти је то у истом пакету. И довољно ти је за живот (ако си блесав).
Тест почиње:
Прво питање. Шта је полна равноправност?
(Где бежиииите?! Ово је
само секс за осми разред. Да вам помогнем. Па наши смо).
Пише у уџбенику за осми разред:
„Биолошке и физичке карактеристике особе (њене примарне и секундарне
полне одлике) одређују пол – полни идентитет
особе. Развој у пубертету, појава сложенијих емоција него у детињству, прва
сексуална осећања, доживљаји сексуалне привлачности, заљубљивање и достизање
емотивне зрелости саставни су део полног идентитета“. Тако пише.
Е сад, прво потпитање: Ако кажу у уџбенику да је полни идентитет и физичка категорија, како је могуће да су психичка својства део физичког полног идентитета, како су написали?! Прочитајте поново.
Друго (лакше) потпитање:
Шта полно разликује мене и оца мог детета, ако смо имали исту „појаву
сложенијих емоција него у детињству“, ако смо имали слична „прва сексуална
осећања“, исти „доживљај сексуалне привлачности...“?
Треће (најлакше) потпитање:
како у породилишту знају ког је пола рођено дете, ако се оно још није заљубило?
Па, пише у уџбенику да је то полна карактеристика.
Ниђе логике! Ма, има ту неке логике из другог координатног система, али кад смо
код секса, ј... ти ту логику. (Праштајте, не псујем. Бавим се науком).
Ово је дакле било о полу.
А сад о роду.
Прва реченица о роду у
поменутом уџбенику гласи: „Сваки
појединац закључује којем роду припада. Кроз процес социјализације особа
преиспитује улоге и понашања с којима се поистовећује и с временом развија
јасан доживљај свог припадања мушком или женском роду – то је њен родни
идентитет“.
Друго питање: Како се на
основу овога прави родослов?
Прво потпитање на друго
питање: ако сам се ја поистоветила са женским полом, да ли је нормално да се
поистоветим и са женским родом? (да шапнем – јесте још мало. Ускоро можда неће
моћи).
Друго потпитање: ако је
ово родна идентификација, како се назива припадање мом роду Јовановића и Васиљевића,
како су се презивале моје прадеде по оцу и мајци?
Треће потпитање: да ли смо
свесни да је из, ове погрешне дефиниције рода, могуће сагледати и разрођивање?
Да бисмо знали докле смо у том правцу стигли, потпитање: како вам се звала
прабабина сестра. Да ли је то важно? Наравно да је важно! Не можете се венчати
у цркви ни са ким ко је у сродству са вама четири колена уназад! Једино ако
нећете да се ожените рођеном сестром да би вам остало краљевство у породици. То
се радило на европским дворовима? Радило се не само на дворовима. Па, јесмо ли
то ми? Онда, молим лепо.
Следи бисер. Просветни
бисер.
„У јајницима и семеницима
луче се и мушки и женски полни хормони у различитим концентрацијама код
различитих особа. Ипак, јајници најчешће луче више женских, а семеници више
мушких полних хормона. Некада може бити и другачије. Зато неке особе препознају себе као трансродне. То
су особе које су рођене с одликама једног пола (мушког или женског), а осећају
се супротно“.
Треће питање: Ако имам 70
година и немам оваријалну функцију зато што сам стара, па је то природни пут
замирања хормона, дакле, немам тих хормона, јесам ли ја родно – НИШТА? Немам ништа,
па сам родно идентификована као Ништа...
Прво потпитање трећег
питања: како то да „јајници најчешће луче више женских, а семеници више мушких
полних хормона“? Како?! Зашто?! Да ли је то природна функција јајника и
тестиса? Ако јесте, онда „Некада може бити и другачије“, како је написано,
одудара од тог најчешћег и природног. Како би се могло то одударање назвати? Хормонална
дисфункција? Или трансродност? Зови како хоћеш. „Свако има своје лудило“, рече
ђаво и седе у коприве.
Друго потпитање: ако сам
полно женско, а осећам се као мушко, да ли то значи да ћу морати и моћи сама да
померам орман? Па, нисам блесава, ваљда...
Колико имате поена до сад?
Даље. Је л` има још много?
Нема.
„Секусална оријентација је
одлика појединца. Хетеросекусалци имају сексуалну склоност према особама
супротног пола, хомосексуалци према особама истог пола, а бисексуалци према
особама оба пола. У неким земљама хомосексуалност је прихваћена без предрасуда
и дискриминације. Постоје земље у којима особе хомосексуалне оријентације
немају подршку и разумевањеу околине, а често ни породице. У неким земљама
хомосексуалне везе и бракови су забрањени законом“.
Морам да направим дигресију. Врло је важна, зато што ја знам како изгледа хомофобија и колико је она страшна.
Била ја једном, одавно, неки директор у државној установи. Ка сам
дошла, правница побегла на боловање осам месеци. Кад је дала отказ, распишем
конкурс. У то време, разговор са кандидатима је обављала комисија. По уговору,
ангажујем легенду тог колектива да буде у тој комисији, био је већ у пензији. Ауторитет за јавност, не
само за запослене. И они приме једног момка, мало феминизираног. Каже ми ова
легенда „Дечко је фин, тих, образован и делује јако честито“. Како сам почела
да заводим ред љубазно, али доследно, баш ми један такав требао. Наравно да је
помагао. И то с таквим разумевањем за суштину, да сам била запањена и усхићена.
Убрзо га прозваше „Карла дел Понте“. Духовито, али одвратно. Једном сам пошла
ходником, великим и мрачним. Испред мене је ишао тај нови, млади правник.
Одједном су се отворила врата на пола пута између нас и изађе један колега,
који је сиктао како ће га (правника) убити ако покрене дисциплински поступак
против њега што на посао долази кад хоће. Заледила сам се. Идем на прстима иза
њих, али мој правник заврну у мушки ВЦ. За њим и колега. Шта је тај рекао
правнику!Заледила ми се крв у жилама! „Цигане и педере треба убити и то
моментално“. Дошло ми ногом да провалим врата, а пошто сам једном тако изашла
од министра, мислила сам да је то превише. Укочила сам се. Врата од ВЦ су се
отворила. Колега се констернирао кад ме је видео, али је безобразно упитао:
-
А ви, директорка, у мушки ВЦ?
Ништа му нисам рекла. Само
сам му кажипрстом показала пут који мора хитно да пређе да не подивљам. Био је
то син једног познатог човека, примљен преко везе пре него што сам ја дошла. Био је ван сваке контроле, али некако потуљено... Правник је био узрујан. И ја исто. Умиривала сам га, уместо да неко умири мене. Отишла сам одатле кад више није имало смисла покушавати... Срела сам колегу после 15 година у цркви. Сав се рапилавио:
- О, директорка, па где сте Ви?
Ухватила сам га за мишицу, одвукла даље од врата и просиктала.
-
Ја Вама нисам директорка. Нисам Вам ништа! Шта тражите Ви овде?
-
Како, директорка, шта тражим?! Па празник је? Идем да се исповедим.
-
А хоћете ли рећи како сте се огрешили о правника који је остао без
посла кад сам отишла? Хоћете ли рећи...
Па додам ово, ово, ово и ово. Па, опет ово, ово и ово. А дао Бог како сам речита и злопамтило, Боже ме опрости, скрстила сам му сто његових богова у овог нашег једног.
- Али шта да му ја радим кад он јесте педер? - прошапута.
Брате слатки, па ти њега не нападе што је другачије сексуалне оријентације, него што си хтео да долазиш на посао кад хоћеш. Уууу. Шта је тог дана чуо о православљу... Био је црвен, па црвенији, па бордо. Ти ћеш на човека онако?! И да исповедиш шта хоћеш? А он...? Марш, бре. То ја њему све онако хришћански, одрешито, али љубазно, сиктаво, али фино. А нисам учила ово у осмом разреду. Учила сам код куће „Љуби ближњег свог као себе сама“. То је моја наука. Правдољубивост – то је моја наука. Солидарност – то је моја наука. Поштовање сваког људског бића – то је моја наука. А ја сам доктор наука и званично. Па добро, то нема везе. Има у толико што умем да анализујем уџбеник за основну школу. Али, ово са колегом сам морала да напишем, јер са свим људима морате да се опходите хришћански. Слабије заштитите, а безобразноме објасните да ћете уперити рефлекторе у њега. Укочи се, одмах, као бубашваба у кујни кад се упали светло. Зато су медији у мраку.
Идемо даље, баш одврљасмо.
На крају поменуте лекције у уџбенику за осми разред, пише следеће:
„Дискутујте отворено о
биолошким аспектима хетеросексуалности и хомосексуалности“.
Четврто питање: а о
бисексуалности не сме отворено да се дискутује?
Прво потпитање четвертом
питању: ако ученик у отвореној дискусији каже: „Е, заболе ме к... за ову
лекцију“ шта ће да буде? Па, судећи по овом уџбенику, ако каже дечак, биће
избачен са часа. А, ако каже девојчица, она има право да осећа да је боли мушки
полни орган, јер је то њено право на родну равноправност. Молим лепо.
Па даље пише (то као радни
задаци)
„Хетеросексуална веза и
бракови у људској популацији; Хомосексуална веза и бракови у људској популацији;
После дискусије изведите закључке и запишите их најпре на табли, а затим и у
своје свеске“.
Најпре на табли?! Да
изађеш и пред свима напишеш – шта?
Боже мој... Како се осећам
инфантилно... Као Рака из „Госпође министарке“. Псујем мајку енглеском конзулу
зато што је реко „Ор лајт“. У ствари, не могу да псујем, мада ми је некад жао што
не умем да будем антиглобалиста као Ведрана Рудан. Рака је, у ствари, рекао „Он је мени
рекао „Ор лајт“, а ја њему „Куш, свињо једна“. Па, ако је рекао „Ор лајт“, то
је дивно! То значи „Или светлост“. Или светлост, или ово, да... Које, бре,
ово?!?
Данас је Крстовдан. Данас
је сухоједеније. Жесток пост. Само хлеб и чај у девети час, то је у 15 ч. А ја
пишем о сексу у осмом разреду. Нисмо се разумели. Пишем о Божјем поретку, а што
је тема доња...? Па и то је живот. Само га треба узвисити.
