Мислила сам да сви прате догађаје у Црној Гори... Глупача ја, Боже ме `прости. Дошла ми комшиница на кафу. Супер жена. Добра, добра. Паметница. Зна за ред, видиш јој по деци. Лаф. Другар. Све разуме. Дође ми да је загрљајем срушим, колико се обрадујем кад дође. Волим сву њену децу. Све. Како, бре, не зна шта се догађа у Црној Гори?! И опричам јој све шта сам видела на интернету. Она слуша, слуша... И занеми. Дуго је ћутала и сврставала податке у глави. Одједном је извадила телефон и рекла: "Да ти покажем где су ме водиле унуке!".
Водиле је на кестен пире.
Она је у нано-секунди у мислима прешла пут од завејаног страдалног Жабљака, до неког њеног ко би могао, ко зна како, следећи да страда. Изненада сам добила утисак да сам ограђена жицом, у оквиру које је дозвољено јести кестен пире. Неко ме је на превару ту, међу жице довео, а онда издао... Ко? Ко све, боље речено?
Водиле је на кестен пире.
 |
| Кучи иде ка источнику живота |
Она је у нано-секунди у мислима прешла пут од завејаног страдалног Жабљака, до неког њеног ко би могао, ко зна како, следећи да страда. Изненада сам добила утисак да сам ограђена жицом, у оквиру које је дозвољено јести кестен пире. Неко ме је на превару ту, међу жице довео, а онда издао... Ко? Ко све, боље речено?
За Андрију Мандића знам одавно. Био униониста (за заједничку државу Србије и Црне Горе). Сад је у ДФ. Био познат директор. То знам, јер сам матора. А и за овога малога знам јер му је отац, с јаким црногорским нагласком, био у ДС. И углавио сина у врх, јер је мали јако добро обучен за политику.
Пише да је био:
Полазник школе Центра модерних вештина (ЦМВ) на тему "Политичке вештине" (2005).
Похађао курс NDI "Effective communication" (мај-септембар 2006).
Учесник семинара Центра за демократију на тему "НАТО" (2009).
Полазник школе Политеа (2009).
Полазник годишњег семинара BeFPE 2009/2010.
Полазник семинара Фридрих Еберт Фондације – Бањалука (2010).
Са Фридрих Еберт Фондацијом, као председник ДО организовао семинар Београдска демократска школа, коју је и сам завршио (2010).
Полазник двосеместралног курса Фридрих Еберт Фондације Универзитет социјалне демократије (2011).
Полазник Академије вредности и политике – семинар Економска и социјална политика и социјалдемократија (2014).
Полазник семинара Београдског фонда за политичку изузетност (BPFE).
Учесник програмa размене законодавне власти САД, који организује Конгрес САД – "Open World leadership centar" (2013)
Учесник програма IVLP – International Visitor Leadership Program (2016).
Учесник семинара за безбедност George C. Marshall Center – GCMC (2017)
Ово сам скинула са сајта Демократске странке. Немам ти ја појма какве су ово школе. Нити да ли с њима може нешто да се стекне на Старом Граду. Или да се буде пре`шједник или посланик негде нечега. Можда се у тим школама учи да се некоме спочитава што је Србин и што није за власт која сада влада Црном Гором, не знам... Ја сам завршила ове наше обичне, поштене школе, матора сам, па то тада било, и нигде ништа немам. И нисам нико и ништа, иако сам доктор наука без купљене дипломе. Нисам се "снашла", јер сам рођена у православној породици, у којој су ме научили шта се сме, а шта се не сме. Добијеш батине да научиш да моћ није у сили, него у правди. Знам, звучи парадоксално, али тако научиш шта је праведно, а шта неправедно, шта смеш да узмеш, шта не... На разне начине заиста схватиш да је моћ у духу који ти помаже да разликујеш добро од зла. На разне начине, заиста... Пре свега, родитељским примером. Овај дечко је у том смислу - беспомоћан. И, морам рећи, он ме није издао. Да сам нешто очекивала, не бих из његове странке изашла 1991. Он је само пошљедица издаје... Није ме издао ни његов отац. Није, брате. И он је формиран кад су прави издајници Срба прогласили Црногорце посебном нацијом и довели иг у Бијоград да нам покажу што `е сила... Кад сам била мала, причало се по славама да није њих из Црне Горе било, не би било ни комунизма у Београду. Их, не би! Ђе не би?! Вазда било оних који су продали веру за вечеру. А та продаја нема везе само са комунизмом. Кад је била "Олуја" и кад су се страшне колоне изданих Срба кретале ка нама, народ, неки народ, неки наш народ, продавао је људима у колони - воду! А август је био, ако се сећате...
Учесник семинара Центра за демократију на тему "НАТО" (2009).
Полазник школе Политеа (2009).
Полазник годишњег семинара BeFPE 2009/2010.
Полазник семинара Фридрих Еберт Фондације – Бањалука (2010).
Са Фридрих Еберт Фондацијом, као председник ДО организовао семинар Београдска демократска школа, коју је и сам завршио (2010).
Полазник двосеместралног курса Фридрих Еберт Фондације Универзитет социјалне демократије (2011).
Полазник Академије вредности и политике – семинар Економска и социјална политика и социјалдемократија (2014).
Полазник семинара Београдског фонда за политичку изузетност (BPFE).
Учесник програмa размене законодавне власти САД, који организује Конгрес САД – "Open World leadership centar" (2013)
Учесник програма IVLP – International Visitor Leadership Program (2016).
Учесник семинара за безбедност George C. Marshall Center – GCMC (2017)
Ово сам скинула са сајта Демократске странке. Немам ти ја појма какве су ово школе. Нити да ли с њима може нешто да се стекне на Старом Граду. Или да се буде пре`шједник или посланик негде нечега. Можда се у тим школама учи да се некоме спочитава што је Србин и што није за власт која сада влада Црном Гором, не знам... Ја сам завршила ове наше обичне, поштене школе, матора сам, па то тада било, и нигде ништа немам. И нисам нико и ништа, иако сам доктор наука без купљене дипломе. Нисам се "снашла", јер сам рођена у православној породици, у којој су ме научили шта се сме, а шта се не сме. Добијеш батине да научиш да моћ није у сили, него у правди. Знам, звучи парадоксално, али тако научиш шта је праведно, а шта неправедно, шта смеш да узмеш, шта не... На разне начине заиста схватиш да је моћ у духу који ти помаже да разликујеш добро од зла. На разне начине, заиста... Пре свега, родитељским примером. Овај дечко је у том смислу - беспомоћан. И, морам рећи, он ме није издао. Да сам нешто очекивала, не бих из његове странке изашла 1991. Он је само пошљедица издаје... Није ме издао ни његов отац. Није, брате. И он је формиран кад су прави издајници Срба прогласили Црногорце посебном нацијом и довели иг у Бијоград да нам покажу што `е сила... Кад сам била мала, причало се по славама да није њих из Црне Горе било, не би било ни комунизма у Београду. Их, не би! Ђе не би?! Вазда било оних који су продали веру за вечеру. А та продаја нема везе само са комунизмом. Кад је била "Олуја" и кад су се страшне колоне изданих Срба кретале ка нама, народ, неки народ, неки наш народ, продавао је људима у колони - воду! А август је био, ако се сећате...
А има и других примера. Ево još једног. Copy-paste.
Vučićev režim oživljava genocidnu politiku prema Bošnjacima
"Stranka demokratske akcije
Sandžaka najoštrije osuđuje napade koje Vučićev režim izvodi na
integritet, suverenitet i rukovodstvo susjednih država, ugrožavajući
tako mir i stabilnost čitavog regiona.
Iza ovih napada krije se očigledna
namjera veliko-srpskog režima da destabilizacijom dovede do novih sukoba
na ovim prostorima kroz koje želi ostvariti svoje teritorijalne
pretenzije prvenstveno na štetu Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Nacionalistički režim Srbije svojom ratnohuškačkom retorikom godinama unazad oživljava genocidnu politiku prema Bošnjacima". Итд...
У бре, бре, шта ми наприча. Нисам нека језичарка, нисам ни језичава, ал`, брате, знам за израз Босанац. То је становник Босне. Али Бошњак рођен у Србији...? Па то му дође нови назив за наше старе Муслимане, а? Не знам ја ко су Муслимани са великим М. Ко су муслимани, то знам. А за ове не знам да ли су Турци који су остали овде после Балканских ратова, или су и то Срби који су помешали појмове вере и вечере. Не знам... Да ми је ово знање било важно, то бих научила. Мени је увек било важно да ли је неко добар човек. И ако је мушкарац, да зна добро да ради оно што му је посао. И још нешто.... Увек сам мислила да сви све боље знају од мене. Није ми падало на памет да нису сви људи добри, а и да добар занталија може да буде психопата. Али, добро... Младост треба одболовати... Сад, у овим годинама, умем да препознам шта нам се спрема, јер видим какав је ко.... Видим, иако нећу да гледам. И стално питам Бога: "Боже, што си ти хтео ово да видим?!". Па стварно... Шта ћу ја с тим...? Само се трујем. Временом, схватих из овог саопштења СДА да треба да гледам турске серије, да могу да се споразумем једног дана кад ми чукну на капиџик. Е, ал`‚ шта ћу ако ми, преко Турске, дође црни Арапин...? Ух...! Овде ми се заврши сва моја геостратегија. Заиста не знам с које стране ће да ме муне.
И заиста... Где год се окренем стоји неко коме је мрско бити љубазан. Простаклук се зацарио још у обдаништима. Ваља се улицама испред основних школа. Причам о Београду. И одатле је преплавио све живо под капом небеском. Бездушност сатире људе као куга. Лаж више није потребна. Све је огољено. Нема стида. Ни у болници, ни у суду, ни у управама јавних предузећа, ни у новинама, ни у комшилуку, ни у мантијама...
Али ја, грешна, мислим ипак овако. Много је више нас који се нервирамо што је све око нас уништено. Много је међу нама људске патње. Наши унутрашњи немири се изазивају намерно. Свако има свог мучитеља, свог Вилотића, што би рекао Радован Трећи. Нама се чини да нисмо имали шансу да нам буде другачије. Каже моја млађа сестра Милица да смо сви били понуђени, али да нисмо пристали. Па и у праву је. Зна се како се улази у "боље", али МИ нисмо толико лоши, да би на то пристали. Ми нисмо продали веру за вечеру. Нити су то учинили они у Црној Гори који носе иконе на грудима и ходају тамо где их Бог упућује. Нити је Бога издао онај дивни муслиман др из Скупштине Црне Горе који је рекао да неће гласати за Милов закон, јер хоће чиста образа пред комшије - православце. Нити пуковник Јевтовић који, говорећи о НАТОу, у свакој другој реченици спомиње силу Божју. Ма... Има нас.
Треба да запамтимо да је нас оваквих више. Само смо се, ето, окренули својима у кућама, да нас напољу не би немани полупале. И мислимо да нигде никог нема ко је нормалан. Главу горе! Уопште није тако. Јесте, трују нас одозго, трују нас кроз храну, немамо лекаре и сестре, родитељи нису као некад, превоз не ради, најсиромашнији смо у Европи. Ма све знате... Живци су нам затегнути, тело на издисају, душа у носу, а ни за сахрану немамо. Али нисмо мртви! Само има један проблем... Мораћемо много тога сами. Нас нема ко да води. Кажем, мораћемо сами да чинимо добра. Нема ко други. И да се тог добра не стидимо. Да се њиме не хвалимо, то да. Али да се не стидимо да га чинимо. Морамо спасавати једни друге. Нема ко. Сем Бога живога. А и ту је проблем... Не знамо како да Му се обратимо. То је просто. Само помислиш "Боже, помози" и Бог је ту. Али да не почнемо кад је касно. Не кад смо све несвесно урадили да бисмо стигли до лошег краја. Него стално понављамо у себи "Господе помилуј, Господе помилуј". И док чекамо превоз, и док се умивамо, и док ручамо, и док радимо. Стално. Непрекидно. Нећете веровати како то функционише.
Ми смо живели у атеизму разних фела. Нас нико није научио да се молимо за мучитеља. Не да њему буде добро, него да буде добро нама. Њему је добро кад мучи друге, а посебно кад за то добије плату. Нећемо се за то, ваљда, молити...? Него, треба да умолимо Бога да га уразуми. Тако се молимо дан, два и видимо како тај постаје љубазнији према нама. То је то правило. То је духовни закон. Непријатељ одустаје. На жалост, ми ту навику немамо уопште. Није свеједно у Црној Гори да ли неко шета молитвено, са иконом у руци, или шета иако није верник, али му је лепо у том протесту. То није иста снага. Ово није политички протест. Ово је Бог дигао човека да би постао слободан. Усправан. Да буде оно што јесте. Бог води народ у овим литијама и с народом је. Толико је народа било и раније. Маса је увек могла да се створи. Али није. То је неко на коленима искукао пред Богом да не да Црну Гору. Бог то води. Зато је толико дирљиво. Кад видиш оне Куче, удари те посред груди, па не знаш ни шта ти је. Ма све кад видиш. Е, то су молитвени ходови. У њима се спаја небо и земља. И ко је у томе учествовао, благо њему.
Ако сте крштени, никад немојте да пропустите ни једну литију. А у њој не причајте, него се молите како знате и умете. Не може у Београду да буде литија 8. јануара и да буде 2.000 људи, а у Арени, где је Партизан играо кошарку да буде 15.000 људи. Може. Све може. Ал` да л` ваља? После видим да се народ по друштвеним мрежама жалио да је било мало света. И онда стигне из једног манастира молба да се не остављају негативни коментари, да би народ у ЦГ осетио да има подршку. Е, из`ем ти те из манастира. Није проблем у коментарима, него у поверењу народа у управу Београдско-карловачке Митрополије. За оне које не знају, да кажем да је Патријарх Иринеј наш Митрополит. Митрополит београдски који дозволи да се опљачка прилог који народ даје на гробу Патријарха Павла - не може да води народ нигде! А ако Митрополит Црногорско-приморски сазида 600-700 цркава и манастира од прилога који дају добри људи, он може да води народ, преко патње и васкрсења, право до Раја. Само Бог да га поживи. А ми овде морамо сами. То је баш тако како сам сад написали - сами, с Богом. Нема ко. Нема ко други.
Ако сте крштени, никад немојте да пропустите ни једну литију. А у њој не причајте, него се молите како знате и умете. Не може у Београду да буде литија 8. јануара и да буде 2.000 људи, а у Арени, где је Партизан играо кошарку да буде 15.000 људи. Може. Све може. Ал` да л` ваља? После видим да се народ по друштвеним мрежама жалио да је било мало света. И онда стигне из једног манастира молба да се не остављају негативни коментари, да би народ у ЦГ осетио да има подршку. Е, из`ем ти те из манастира. Није проблем у коментарима, него у поверењу народа у управу Београдско-карловачке Митрополије. За оне које не знају, да кажем да је Патријарх Иринеј наш Митрополит. Митрополит београдски који дозволи да се опљачка прилог који народ даје на гробу Патријарха Павла - не може да води народ нигде! А ако Митрополит Црногорско-приморски сазида 600-700 цркава и манастира од прилога који дају добри људи, он може да води народ, преко патње и васкрсења, право до Раја. Само Бог да га поживи. А ми овде морамо сами. То је баш тако како сам сад написали - сами, с Богом. Нема ко. Нема ко други.
И на крају, ако заиста хоћемо да нам буде боље, придружимо се овоме доле. Одгледајте ову емисију на миру, кад будете имали времена. Верујте ми да се нећете кајати. Немојте да вас ова моја немушта препорука омете да видите ово што смо ми, а не оно што пише СДА. Јер ћемо се тек ту, у нашем дубоком мислосрђу, препознати.
Али, емисији нешто фали... Хм... Шта? Фали одговор на питање - како ми, како ја могу да учествујем у овоме. Па... Једноставно. Овде се информишите. https://starateljstvo.rs/
Ако ништа и не можете, лепа реч ће свакоме помоћи. А молитва ће помоћи лично нама. И свима нама.
Срећан нам Мали Божић! Срећан Василијев дан! А пре свега, срећан празник. (Овако све може да се честита ова наша 7528 година, а са "Христос се роди", поздрављамо се до Богојављања. Е тако. Па, морамо да се потпомажемо кад смо наши. Не смемо да издамо једни друге).
